Možda većina Jugoslovena nije znalo ko je Čombe čije ime je dominiralo naslovnom stranom „Večernjih Novosti“ tog 5. avgusta 1960. godine, i šta je tačno Katanga, još jedan pojam koji se pominjao, ali će uskoro saznati.
Ne samo oni već i čitav svet, pred čijim očima se odvijala surova borba evropskih kolonijalista sa afričkim narodima koji su želeli samostalnost u odlučivanju o svojim državama i sudbinama. Jer, ispostaviće se uskoro, Čombe je bio jedan od lokalnih političara u velikoj afričkoj državi Kongo koga su belgijske rudarske kompanije, koje su u Kongu vadile brojne ključne rude i dijamante, potplatile da izazove pobunu u svojoj zemlji i otcepi pokrajinu Katanga. Uslediće oružani sukobi, stradaće i predsednik Konga, omiljeni Patris Lumumba, a otcepljenje Katange, belgijske kompanije i Čombe biće obuzdani tek intervencijom snaga Ujedinjenih nacija tri godine kasnije. Bila je to još jedna od svetskih drama u turbulentnim šezdesetim koje su čitaoci Večernjih Novosti mogli da detaljno prate zahvaljujući pisanju svojih omiljenih novina. Zbog nemoralne uloge koju je imao, „Čombe“ će čak postati nadimak u Beogradu.
1970.
Zbog nekoliko ubistava izvršenih službenim pištoljima, u javnosti je započela kampanja da se smanji broj službenih lica koja mogu da nose lično naoružanje u javnosti, i Večernje Novosti su se priključile tome. Jedna od novina koja se najavljivala bila je i mogućnost da vojnim licima sudi civilni sud. U to vreme je postojalo vojno pravosuđe i sva vojna lica su potpadala pod njegove odredbe, ali zbog krivičnih dela koja su činili određeni oficiri, van domena vojnih pitanja, pokrenuta je ova inicijativa. Kriminal je bio tema i druge naslovne vesti o pljački banke u Požarevcu: bila je to, kako se navodilo, najveća posleratna pljačka banke u zemlji. A tog jutra, 5. avgusta 1970. zemljotres je pogodio i grad Knin u Dalmaciji. S obzirom da je vest tek stigla, nisu još uvek bile poznate razmere štete, a ono što u ovoj vesti izaziva jezu kada se danas vidi, jeste činjenica da će upravo na isti dan, 25 godina kasnije, Knin zauzeti hrvatska vojska u poslednjoj fazi jugoslovenskog rata, proteravši kompletno srpsko stanovništvo.
Iako je ta 1980. godina bila krizna u ekonomskom smislu, ipak je bilo i sjajnih vesti. Doduše, ne baš za sve, jer se udarna vest da je samo u prethodnim mesecima porasla zarada od stranih turista za čak 20 odsto, odnosila uglavnom na SR Hrvatsku i njeno primorje. Očekivalo se da zarada od turista na Jadranu, uglavnom Nemaca i ostalih Evropljana, dostigne milijardu i 350 miliona dolara, tako da kriza u Jugoslaviji nije pogađala baš sve. Ali, i iz Srbije je stizala poneka lepa vest, poput one koju je pratila i fotografija: svakog dana u silose Mlinsko-pekarske industrije na Dorćolu stizalo je i do 150 kamiona natovarenih žitom. Bar će biti hleba ako već nismo imali strane turiste. A silosi su danas mesto za noćni život u Beogradu nakon što je pekarska industrija u tranziciji posle 2000. godine doživela neslavnu sudbinu.
1990.
Pšenica je bila u fokusu udarne vesti i 5. avgusta 1990. ali sada kao predmet obračuna između tri vlade: savezne jugoslovenske, republičke srpske, i pokrajinske vojvođanske. Povod za političke razmirice bila je cena pšenice, a savezna vlada je u isto vreme najavljivala i svoje mere za manje cene i ostalih domaćih roba, i to tako da će pojačati uvoz. I ostatak naslovne Večernjih Novosti tog dana obilovao je vestima o cenama, poput najave turističkih agencija da će oboriti cene aranžmana za odmor na moru u avgustu, usred sezone.
2000.
U Novostima 5. avgusta 2000. nije bilo pomena godišnjice tragedije u Kninu pet godina ranije, ali je bilo vesti o saboru dijaspore, prazniku rudara i pojeftinjenju „deviznog benzina“, šta god to bilo. Idilu je kvarila vest o hapšenju bande kriminalaca koja je izvršila trostruko ubistvo u selu kod Koceljeve, a na dnu stranice bio je i ovog dana, svojevrsni potpis Večernjih Novosti iz tog vremena: kolaž od 5 fotografija mladih devojaka. Tog dana tema je bila: vožnja bicikla na Adi Ciganliji.
Bila je to odlična vest koja je dočekala čitaoce Večernjih Novosti tog 4. avgusta 1960. godine: u velikim gradovima u Srbiji je upravo bila završena vakcinacija protiv dečije paralize. Kako su pisale Novosti, „Sejbinovu živu vakcinu“ primila su deca predškolskog i školskog uzrasta u Valjevu, Zaječaru, Užicu, Subotici i Zrenjaninu dok je vakcinacija upravo počela u Šapcu i Leskovcu.
Ceo svet je tog 3. avgusta 1990. posmatrao dramu koja se odvijala u Persijskom zalivu: Irak je vojno napao i okupirao Kuvajt, sebi susednu i prebogatu državu koja je bila jedan od glavnih globalnih izvoznika nafte.
Ako bi čitao novine sa vrha strane ka dnu, jugoslovenski čitalac bi jutro 1. avgusta 1954. lepo započeo. Mogao je da provede svoj dnevni ili čak i godišnji odmor, a da ne ode daleko: u hotelu „Lipovica“ u podnožju planine Avale nudio se „prijatan“ boravak u sobama, i „odlična“ usluga „svih vrsta“ hrane i pića.
Posetite beogradski Hipodrom jer se sutra održava najveća trka sezone, ona za pehar predsednika republike, odnosno, Tita, pozivala je reklama u vrhu naslovne strane Večernjih Novosti tog 31. jula 1954. godine.
I ovog dana samo jedna tema je bila od važnosti za uredništvo „Večernjih Novosti“ koje je u tim danima apsolutno pratilo državne prioritete u svom izveštavanju: priprema za potpisivanje Balkanskog pakta u mestu Bled u Sloveniji, odnosno, „Bledski razgovori“ kako je skup u međuvremenu nazvan.
Događaj koji su Večernje Novosti najavile 6. avgusta 1954. kao glavnu vest imao je istorijsku važnost: sastanak ministara spoljnih poslova Grčke, Turske i Jugoslavije u mestu Bled u Sloveniji, započinjao je tog dana u 17 časova, i kada bude završen dva dana kasnije, rezultiraće potpisanim Balkanskim paktom između ove tri zemlje.
Možda je završetak žetve tog leta 1960. bio strateški važna vest za celu zemlju jer se, eto, videlo da nećemo oskudevati bar u osnovnim namirnicama, ali ono što je tog 30. jula bila prava priča koja je zagrejala srca mnogih Jugoslovena koji su tog dana kupili „Večernje Novosti“, stajalo je ispod velike slike kombajna među klasjem, na dnu strane.
Stigao nam je – Džuanda! Tačno u 11 časova tog prepodneva na pistu nekadašnjeg zemunskog aerodroma na Novom Beogradu sleteo je avion sa uvaženim gostom. Reč je bila o premijeru velike zemlje azijsko-pacifičkog regiona, Indonezije, Džuandi Kartaviđaji.
Izvesni Holanđanin po prezimenu Harings imao je tu čast da mu se lice nađe u velikom formatu na naslovnoj stranici „Večernjih Novosti“ 27. jula 1960. godine. „Haringsu nagrada Novosti“ pisalo je, a svako ko je pročitao i manji tekst ispod fotografije razumeo bi brzo da je to jedan od biciklista koji je najbrže vozio stazu od Subotice do Beograda, etapu nazvanu „Večernje Novosti“ jer je ovaj list bio jedan od pokrovitelja te biciklističke trke.
Kiša, hladnoća, mantili… malo ko bi tog 25. jula 1960. godine rekao da se nalazi usred leta. Jer, temperatura je naglo pala, praćena upornom kišom, i Beograđani su tog dana bili u skoro pa zimskoj garderobi.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bila je to odlična vest koja je dočekala čitaoce Večernjih Novosti tog 4. avgusta 1960. godine: u velikim gradovima u Srbiji je upravo bila završena vakcinacija protiv dečije paralize. Kako su pisale Novosti, „Sejbinovu živu vakcinu“ primila su deca predškolskog i školskog uzrasta u Valjevu, Zaječaru, Užicu, Subotici i Zrenjaninu dok je vakcinacija upravo počela u Šapcu i Leskovcu.
Za svega mesec dana, vlasti u Podgorici izvele su nezapamćeni udarac i brutalno zabili tri noža u leđa Srbiji i čitavom srpskom narodu! Najpre su sramno izmenili Ustav i ponovo odbili da srpskom jeziku daju status službenog, potom su bezobzirno blokirali inicijativu za povlačenje lažnog priznanja takozvanog Kosova, a kruna bezumlja usledila je kada su sa okorelim ustašama slavili zločinačku "Oluju" i etničko čišćenje Srba!
Ideolog kragujevačkih blokadera i profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu Miladin Stefanović, u "specifičnom" psihičkom stanju, najprizemnije je vređao aktivistkinje Srpske napredne stranke.
Novi talas bezumlja, autošovinizma i brutalnog vređanja sopstvenog naroda ponovo je zapalio društvene mreže, a glavni akter je blokaderski glumac Tihomir Stanić.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je večeras predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je doputovao u svoju prvu zvaničnu posetu našoj zemlji otkako se nalazi na čelu ukrajinske države.
Da se opozicija i blokaderska "elita" u Srbiji više uopšte ne podnose, da im sve puca kao balon od sapunice i da su ušli u fazu potpunog raspada, iz dana u dan potvrđuju njihovi brutalni obračuni na društvenim mrežama!
Prošle su 34 godine od izvršenja poslednje smrtne kazne u Srbiji, a 24 od njenog ukidanja, ali u javnosti sve češće se zbog svirepih zločina traži se da se ona ponovo uvede.
Na području Beograda uhapšen je M. S. (30) u munjevitoj akciji koju su izveli specijalci Specijalne antiterorističke jedinice i UKP! Osumnjičeni je lociran u jednom objektu, posle čega je usledila operacija hapšenja.
Ljubisav Trifunoviću (83) iz svrljiškog sela Pirkovac, osuđen je danas na 14 godina zatvora, jer je 25. avgusta prošle godine ubio svog komšiju Jovana Mijajlovića (80).
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Pakovanje kofera ne mora da bude stresno. Uz nekoliko jednostavnih trikova možete poneti sve što vam je potrebno, uštedeti prostor i izbeći pretrpan prtljag.
Visoke letnje temperature mogu biti veoma naporne za pse, pa je važno da vlasnici prilagode svakodnevnu rutinu kako bi svojim ljubimcima olakšali boravak na vrućini.
Kompozitor Milutin Popović Zahar otvoreno je govorio o karijeri Aleksandre Prijović, njenom odnosu sa Lepom Brenom, ali i o izdaji koju je, kako tvrdi, doživeo od jedne od najvećih jugoslovenskih zvezda.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.