"Plavi voz" je 6. septembra dočekalo hiljade ljudi: Ovo je razlog

Prava euforija vladala je ulicama Sarajeva, glavnog grada tadašnje Socijalističke republike Bosne i Hercegovine kada je na današnji dan pre 74 godine u njegovu železničku stanicu svečano prispeo famozni „Plavi voz“, posebna kompozicija koju je isključivo koristio vođa Tito.

Jer, tog jutra, kako su hitro izveštavale Večernje Novosti u svom popodnevnom izdanju tog dana, sa Titom je u tom vozu bio i predsednik Turske, Bajar. Kako su izveštavali reporteri Novosti, u Sarajevu je raspoloženje bilo na vrhuncu: desetine hiljada Sarajlija izašlo je na ulice da pozdravi turskog predsednika. Na samom peronu stanice bila je postrojena svečana četa jugoslovenske armije, a pored Tita koji je iz svog vagona izašao u maršalskoj uniformi, i samog Bajara, tu su bili i najviši funkcioneri BiH. Sa brda iznad grada odjeknuli su počasni topovski plotuni, a Bajar je počasni stroj pozdravio na srpskom jeziku, rekavši „Zdravo vojnici!“ Po izlasku sa železničke stanice, gosti su se susreli sa frenetičnim skandiranjem hiljada građana Titu, Jugoslaviji i – Turskoj. Bilo je jasno da se deo bosanskog stanovništva snažno identifikovao sa dolaskom turskog predsednika, s obzirom na ne tako davnu istoriju i njihov verski identitet. Nekada vekovima vladari Bosne, turski osvajači su morali da se povuku 76 godina ranije sa tih prostora, ali je sećanje na to vreme ostalo ukorenjeno kod tog dela stanovnika, što se i videlo tog dana. Lako je bilo moguće da je u publici koja je mahala zastavicama Turske i Jugoslavije u tom sarajevskom špaliru bilo onih koji su mogli da se i sete vremena osmanske vladavine Bosnom. 

Nakon što je svečana povorka vozila prošla ulicama Sarajeva, Bajar je došao da najpre obiđe muzej Gavrila Principa, posvećen njegovom činu – atentatu na austrougarskog okupatorskog vladara Franca Ferdinanda, a zatim ga je Tito odveo u jednu od novih fabrika u okolini Sarajeva koja se bavila proizvodnjom naoružanja. Jasno je bilo da je od svega Bajara najviše zanimao vojni kapacitet Jugoslavije, u skladu sa tek potpisanim „Balkanskim paktom“ gde su dve zemlje trebalo da budu najbliže saveznice, zajedno sa Grčkom, u slučaju napada Sovjetskog saveza na jednu od njih. S obzirom da je u Turskoj u to vreme upravo počelo razmeštanje američkih balističkih raketa usmerenih ka Moskvi, jasno je da je Bajar smatrao da je njegova država možda u tom hipotetičkom scenariju i meta broj jedan nekakve komunističke invazije. I da će mu da izdrži prvi udar biti potreban svaki top, tenk, avion, metak i granata, dok se Amerika ne pridruži. A ta prva pomoć je trebalo, verovalo se, da tako pristigne iz Jugoslavije. Pa ko pre dođe do Bosfora – Crvena armija ili Titovo oružje i pomoć. Na sreću, do takvog razvoja događaja nikada nije došlo, a u narednim godinama uslediće i značajno smirenje tenzija na ovom delu planete. Bogu hvala.