Vargas digao ruku na sebe: Oproštajne reči i žalost zavili Brazil u crno

Posle samoubistva predsednika Vargasa u Brazilu je proglašena osmodnevna nacionalna žalost, a desetine hiljada ljudi izašle su na ulice.

Tragična smrt predsednika "Brazilije", kako su tada domaći novinari nazivali današnji Brazil, Vargasa, bila je vest koja je zauzela gotovo čitavu naslovnu stranu Večernjih Novosti na današnji dan. U crnom okviru nalazile su se istaknute oproštajne reči pokojnog predsednika koje je napisao u svom političkom testamentu pre nego što je podigao ruku na sebe, ispalivši smrtonosni hitac u sopstveno srce.

"Još jednom snage i interesi protivni narodu povezali su se i obrušili na mene. Optužuju me, vređaju, klevetaju, a ne daju da se branim. Ako lešinari žele nečiju krv, ako žele da nastave eksploataciju brazilijanskog naroda, ja im nudim svoj život na žrtvu… Ja sam vam davao svoj život, sada vam nudim svoju smrt", glasile su Vargasove dramatične rečenice.

Foto: printscreen

U to vreme još uvek se nije znalo šta je pozadina ovog tragičnog kraja političara koji je dugo vremena predstavljao najistaknutiju figuru brazilskog života, i to će se tek kasnije polako rasplitati. Vargas je bio populistički predsednik koga su čak optuživali i za fašizam, a na funkciju predsednika bio je izabran na izborima par godina ranije. U Brazilu je proglašena osmodnevna nacionalna žalost, a isto su učinile i države Čile i Kuba.

Na ulicama brazilskih gradova okupljale su se desetine hiljada ljudi, uglavnom iz najsiromašnijih slojeva, izražavajući žalost zbog takvog kraja njima omiljenog predsednika. U ostatku testamenta koji je napisao pred čin samoubistva, Vargas je upirao prstom u strane kompanije, krijumčare koji su uskraćivali prihode nacionalnoj kasi Brazila, kao i na nevidljive sile koje su sprečavale svaki poslovni uspeh domaćih brazilskih preduzeća. Kampanju su vodile strane interesne grupe, kojima su se pridružile lokalne finansijske grupe, udruživši se protiv Vargasa i politike koja je trebalo, isticao je, da ojača brazilsku privredu i poboljša život miliona siromašnih.

Foto: printscreen

Bio je to tipičan obrazac za to vreme u Južnoj i Centralnoj Americi, što se već videlo u prethodnim godinama među susednim državama. Velike strane kompanije, odnosno, u vlasništvu severnih Amerikanaca, nisu imale milosti prema bilo kome ko je pokazivao nameru da dođe do smanjenja njihovog uticaja, kontrole i poseda. A za „šaku dolara“ nalazile su uvek one domaće faktore spremne da im se u toj nečasnoj raboti, nađu pri ruci, na štetu sopstvenog naroda. Vargas je svojim samoubistvom to želeo da dokaže. Ali, njegova smrt nije promenila mnogo od toga u Brazilu.

Naprotiv.