Šta je pisalo na naslovnoj strani Novosti na današnji dan daleke 1954. godine?

Ko je u Beogradu tih letnjih meseci bio rukovodilac nekog gradilišta i pod svojom upravom imao kamione i mašine, mogao je da u avgustu 1954. godine dobije novi veliki posao.

Kako je stajalo u zaglavlju naslovne strane Večernjih Novosti na današnji dan, Uprava stadiona JNA pozivala je rukovodioce gradilišta da svu zemlju za nasipanje i građevinski šut voze na Topčidersko brdo, tik uz stadion, gde se gradio, kako je pisalo, prvi sportski park u Beogradu. Ko je bio zainteresovan za detalje, mogao je i da pozove telefonom upravu Stadiona JNA, u tom trenutku najreprezentativnijeg objekta te vrste u zemlji, na broj 25-846 i sazna više detalja. Ono što se danas zna jeste da je tada u toku bila izgradnja dodatnih terena za tenis jer se na južnoj tribini stadiona spremao prostor za veliki tenski turnir gde je privremeno bilo izgrađeno više terena. Tenis kao sport je bio prethodno zanemarivan kao manir predratnih buržuja, ali je odnos prema tom sportu već u vreme u kome je izašao ovaj broj Večernjih Novosti, bio znatno promenjen i postao je od sistema favorizovani sport. Možda i zato što je i sam Tito počeo da ga povremeno igra…

 

Ostatak ove naslovne strane, po već ustaljenom pravilu, bio je posvećen krupnim temama iz oblasti svetske politike. Tako ni tog dana čitaoci nisu bili uskraćeni za informacije o nadmetanju Francuske sa ostalim evropskim zemljama o pitanju buduće „evropske armije“, posebno sa Nemačkom koja je prvi put posle kraja Drugog svetskog rata, devet godina ranije, počela da ima ulogu u novoj Evropi, pa i pravo da bude ponovo naoružana. Osim tih evropskih turbulencija, pažnju su mogle da privuku i vesti iz Azije, gde je Australija najavljivala da će se suprotstaviti dekolonijalizaciji Nove Gvineje, odnosno, njenom oslobađanju iz vekovne vlasti Holandije i uključenju u sastav Indonezije, kao i da su Severna Koreja i SAD postigle jedan tužan sporazum, onaj o vraćanju ostataka poginulih vojnika obe armije čija počivališta su ostala na teritoriji druge strane. Surovi rat u Koreji je bio prekinut prethodne godine nakon što je odneo milione života, a ova vest je još jednom podsećala na to stradanje. Naše čitaoce je takva vest mogla da seti i na domaće traume od, takođe ne tako davno završenog, Drugog svetskog rata. Bilo ne povratilo se, rekao bi neko od njih, zagledan u ovu vest…