Kako je Balkanski pakt postao mrtvo slovo na papiru

Bio je to ozbiljan podvig za tadašnje vreme kada je reč o štampanim medijima: Večernje Novosti su tog 9. avgusta 1954. u istom danu objavile vest da je na Bledu potpisan Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći između Grčke, Turske i Jugoslavije.

Objaviti u novinama vest u istom danu kada se događaj odigrao bilo je moguće samo uz najveću sinhronizaciju izveštača sa lica mesta, uredništva i štamparije, što je i postignuto tog dana zbog važnosti Bledskog ugovora. Ministri spoljnih poslova, Koča Popović iz Jugoslavije, Stefan Stefanopulos iz Grčke i Fuad Keprili iz Turske parafirali su dokument koji je predviđao da se oružana agresija na bilo koju od tri zemlje smatra napadom na sve, i da će odbrana u tom slučaju biti zajednička. Takav napad mogao je da dođe samo sa jedne strane: sa istoka, odnosno, iz komunističkog bloka koji je predvodio Sovjetski savez.

Važnost Ugovora je predviđena za narednih 20 godina. Na ovaj način je postavljen temelj vojne saradnje Jugoslavije, koja uprkos komunističkoj vlasti, nije pripadala istočnom bloku, i dve NATO države, i smatralo se da na ovaj način Jugoslavija potpuno ulazi u orbitu NATO na njegovom južnom krilu. Ta činjenica neće dati mira Moskvi: u narednim godinama će, nakon demontaže Staljinovog aparata i uklanjanja njegovih državnih rukovodilaca, Moskva aktivno pokušavati da se ponovo približi Titu i obesmisli njegov „zagrljaj“ sa NATO-om, što će se i desiti već za dve godine. Iako predviđen da traje 20 godina, Bledski sporazum ili „Balkanski pakt“ kako su ga zvali, postao je „mrtvo slovo“ na papiru nakon posete vođe SSSR-a Hruščova Beogradu. 

 

Američko oružje koje je Jugoslavija kupovala od Vašingtona i drugih NATO zemalja prebaciće se u drugi plan, a sovjetski modeli aviona i drugog naoružanja postaće nova stvarnost jugoslovenske armije. Iako će u narednim decenijama Tito i njegovi saradnici od Amerike često dobijati velike kredite i razne vrste pomoći, od lokomotiva do tehnologija, više ni u jednom trenutku svog postojanja Jugoslavija nije bila toliko blizu statusu „zapadne zemlje“ kao tog jutra kada je na Bledu potpisan ugovor zbog koga su Večernje Novosti poduzele ozbiljan zahvat štampanja vesti u – realnom vremenu.