Ministarka Sara Pavkov: Zelena agenda nije spisak lepih želja, nego trasiran put do čistijeg okruženja

Čistiji vazduh i reke, manje divljih deponija i više zelenih površina - to je Srbija kakvu bi građani trebalo da vide u narednoj deceniji.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov u razgovoru za "Večernje novosti" otkriva kada će promene biti vidljive, šta će se prvo menjati u gradovima i opštinama, kao i kako će Zelena agenda, koja je nedavno usvojena za period do 2033. godine uticati na život. Ona govori i o milionskim ulaganjima u ekološku infrastrukturu, novim zelenim poslovima, ali i o granicima koje će svaki razvojni projekat morati da poštuje kada je reč o zaštiti prirode.

 

Kako biste "preveli" Zelenu agendu na jezik običnog građanina? Šta će prosečna porodica u Srbiji, zahvaljujući ovoj strategiji, za 10 godina imati ili doživeti drugačije?

- Zelena agenda, upravo i govori o tome kako želimo da izgleda svakodnevni život građana, u skladu sa ekološkim standardima. Ovo je prvi planski dokument ove vrste u Srbiji, dugo i temeljno pripreman, koji zajedno sa Akcionim planom, daje jasan okvir šta treba da radimo i u kom pravcu želimo da naša zemlja ide u oblasti zaštite životne sredine. Suština strategije jeste da sve oblasti, ne samo zaštitu životne sredine, povežemo u sistem koji će istovremeno štititi prirodu, podsticati ekonomski razvoj i na kraju značajno uticati na bolji kvalitet života građana, što je i naš krajnji cilj i osnovni motiv zbog kojeg ovo radimo.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Kada govorimo o kvalitetu vazduha, koji je jedan od većih problema u Srbiji, šta se može očekivati?

Kvalitet vazduha je godinama visoko na lestvici prioriteta Vlade Srbije, kao tima i Ministarstva zaštite životne sredine. Bili smo vredni i do sada, i već sada smo premašili cilj da do 2027. zamenimo 200 kotlova u javnim ustanovama. Zamenjeno je oko 6.000 kotlova u domaćinstvima uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, a država obezbeđuje takvu podršku za građane i kroz konkurse Ministarstva rudarstva i energetike. Od 2020. uspeli smo da obezbedimo sredstva za sadnju više od pola miliona sadnica širom zemlje. Samo u ovoj godini stigli su zahtevi za kupovinu više od 1.000 električnih vozila, što je odličan pokazatelj. Borba za čist vazduh je zajednički zadatak čitavog društva i svako u svom domenu, uz podršku države, mora da da maksimum.

 

 

Šta Strategija predviđa kada je reč o otpadu? Hoće li građani konačno dobiti funkcionalan sistem razdvajanja otpada i reciklaže u svim gradovima i opštinama ?

- Izgradnja zelene infrastrukture je neophodan preduslov da bismo imali funkcionalan sistem upravljanja otpadom. U poslednjim godinama obezbedili smo 300 miliona evra koje ulažemo u izgradnju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom, gde će se tretirati otpad iz 47 lokalnih samouprava sa više od 1,5 miliona građana. Takođe, ove projekte realizujemo i u saradnji sa EU, a predviđena je izgradnja regionalnih centara i kroz projekte drugih ministarstava. Važno je da građani znaju da, od pripreme dokumentacije do realizacije na terenu, takvi projekti ne mogu da se završe u kratkom roku, ali su rezultati već očigledni: na primeru regionalnog centra Kalenić-Ub i Pirot vidimo da idemo u odličnom smeru. Tokom avgusta će 15 lokalnih samouprava sa oko pola miliona građana, krenuti da vozi otpad u novi moderni regionalni centar Kalenić-Ub. To je dokaz da govorimo vrlo konkretno i da smo još kako sposobni da realizujemo zahtevne projekte. Vizija Srbije predsednika Republike Aleksandra Vučića podrazumeva savremene standarde i razvijenu infrastrukturu, i to je ono na čemu posvećeno radimo za boljitak svih.

Da li Strategija donosi konkretna rešenja za prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu reka?

- Bez obzira na to što je Strategija prvi takav sveobuhvatan dokument, to ne znači da mi nismo i do sada radili na važnim ekološkim pitanjima. Naprotiv. Uveliko radimo i na izgradnji kanalizacione mreže širom Srbije, kao i izgradnji i modernizaciji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Strategija, naravno, sadrži smernice kako bismo u narednom periodu nastavili još efikasnije. Podsetiću da je u proteklom periodu, od ukupno planiranih 418 kilometara kanalizacione mreže, završena izgradnja 192 kilometra kompletne mreže u određenim naseljima. U toku je izgradnja još 226,35 kilometara, od čega je već izvedeno oko 124.

Foto: Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Ako biste morali da izdvojite tri promene koje bi svaki građanin Srbije trebalo da oseti do 2033. zahvaljujući ovoj strategiji, koje bi to bile?

- Prvo je svakako čistije okruženje, vazduh, vode, dalje smanjenje divljih deponija, više zelenih površina. Slede kvalitetnije usluge za građane kroz funkcionalan sistem upravljanja otpadom, više mogućnosti za razdvajanje i reciklažu, efikasnije prečišćavanje otpadnih voda. Trudimo se da izgradimo savremenu ekološku infrastrukturu i da ona postane standard dostupan svim građanima. I treća očekivana promena je veća otpornost naše države na klimatske promene.

Veliki broj ljudi smatra da su strategije često "spisak lepih želja". Po čemu će se ova razlikovati? Šta će biti prvi vidljivi potezi?

Vrednost Strategije meriće se isključivo onim što bude urađeno u praksi. Građani neće prvo primetiti nove propise, ali hoće i već primećuju konkretne projekte u svojoj sredini. Govorim o novim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda i modernim sistemima za upravljanje otpadom, o sanaciji nesanitarnih deponija, unapređenju sistema za praćenje kvaliteta vazduha i drugim projektima. Vrednost Strategije nije samo u tome što sistematizuje projekte jednog ministarstva, već obuhvata sveobuhvatan plan i doprinos i ostalih aktera. Samo ako svako preuzme svoj deo odgovornosti, možemo očekivati maksimalne i trajne rezultate.

Pominju se nova zelena radna mesta. Da li govorimo o inženjerima i stručnjacima ili će biti prilika i za zanatlije, radnike, poljoprivrednike i mlade koji tek biraju zanimanje?

Zelena tranzicija stvara nove mogućnosti za mlade ljude. Danas su sve traženija zanimanja koja su pre 10 godina bila retka, poput stručnjaka za energetsku efikasnost, solarne elektrane, upravljanje otpadom, reciklažu, digitalni monitoring životne sredine ili cirkularnu ekonomiju. To su profesije koje će biti potrebne ne samo u Srbiji, već širom Evrope. Ne smemo zaboraviti da savremena poljoprivreda koristi nove tehnologije, sisteme za navodnjavanje, pametno upravljanje zemljištem. To znači da će i poljoprivrednici imati priliku da povećaju produktivnost, smanje troškove, uz veću podršku države i pristup savremenim rešenjima.

BONUS VIDEO