Ko bi rekao da će ovo biti najtraženije zanimanje u Srbiji: Pretekli programere, a plate idu i do 1.500 evra

Dok su se poslednjih godina najviše tražili programeri i IT stručnjaci, najnoviji podaci pokazuju drugačiju sliku - na vrhu liste sada su bravari.

Uprkos tome što su broj jedan na listi za zapošljavanje, u školama nema dovoljno zainteresovanih đaka koji bi da se bave ovim zanatom.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za avgust pokazuju da se tražilo, verovali ili ne, 13.000 bravara-varilaca.

Na prvom mestu

- Najtraženiji radnici na tržištu rada u avgustu bili su bravari, sa 687 oglašenih mesta, dok su poslodavci u tom mesecu nudili zaposlenje za ukupno 13.133 radnika. Slede čistači prostorija sa 594 konkursa za posao, operateri na linijama za automatsku proizvodnju sa 555. Nekada najtraženiji programeri u avgustu su bili na četvrtom mestu, sa 531 oglašenim slobodnim radnim mestom - pokazuju podaci RZS.

Foto: Shutterstock

Ovaj rezultat predstavlja veliko iznenađenje jer su bravari po potražnji značajno pretekli programere, koji su tradicionalno na samom vrhu liste najtraženijih zanimanja u Srbiji.

Velika potražnja odrazila se i na zarade. Plate koje se nude za pojedine zanate nisu ispod 1.000 evra, a u oglasima se pojavljuju i iznosi od oko 1.500 evra.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić smatra da može i više da se zaradi.

- Na rast cena utiče i činjenica da na tržištu nema dovoljno kvalifikovanih zanatlija. Tržište je jednostavno - kada je potražnja za određenom uslugom velika, a broj ljudi koji mogu da je pruže mali, cena rada neminovno raste. Zbog toga zanati, koji su godinama bili zapostavljeni, danas postaju sve traženiji i plaćeniji. Mnogi od njih kažu da neće da rade za te pare, već da uzimaju i po nekoliko hiljada evra mesečno - započinje naš sagovornik i dodaje:

- Bravari-varioci, zidari, tehničari, dekorateri zidnih površina, moleri, vodoinstalateri i električari imaju sve više posla, a njihove dnevnice i zarade značajno su veće nego ranije. Zanimljivo je što se u poslednjih pet-šest godina povećao broj đaka koji se upisuju na zanatske smerove. To jeste dobar znak, jer pokazuje da se interesovanje vraća, ali i dalje nije dovoljno da bi se zadovoljile potrebe tržišta. Zato moramo da se prilagođavamo potrebama tržišta rada, a u tome moraju da učestvuju svi - od roditelja i škola do države i Ministarstva prosvete.

U prilog tome on dodaje da zanati nisu isti kao ranije. Sve je modernije, samim tim i poslovi.

- Posao bravara-varioca više nije težak i zamoran kao što je bio pre deceniju ili dve. Nije više ni toliko potrebna fizička snaga, budući da ima mnogo mašina koje vam olakšavaju rad. Na primer, kada kažemo "automehaničar", više ne mislimo samo na čoveka koji popravlja automobil i ima prljave ruke od glave do pete. Međutim, deca su nezainteresovana za ovakve smerove u srednjim stručnim školama - naglašava Antić.

"Popularna" zanimanja

On smatra da roditelji imaju veliku ulogu u tome.

Foto: Tanja Andric

- Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete i potpuno je opravdano što želi da ono upiše gimnaziju, pa posle fakultet. Ali nisu sva deca za fakultete i to je sasvim u redu priznati. Ima toliko kvalitetnih stručnih škola koje zaista donose dobar i siguran posao. Zanatlije se odmah zaposle, pa imaju i odličnu zaradu, automobile, putuju. Moram da posavetujem roditelje da razmisle o tome pred upis osmaka, a ne samo da gledaju "popularna" zanimanja - kaže Antić.

BONUS VIDEO