Među 1.200 pacijenata, organ je potreban i svešteniku Aleksandru: Evo kakav je stav SPC

Oko 1.200 pacijenata u Srbiji čeka na transplantaciju organa, a među njima je i sveštenik Aleksandar Dimitrijević, paroh u selu Konjuh.

Jedina šansa za život ili, u najmanju ruku, za kvalitetniji život ljudi koji su na listi čekanja, jeste da dobiju organ ili tkivo preminule osobe. 

Prema njegovim rečima, stav Srpske pravoslavne crkve jeste da svako ko ima mogućnosti može da pomogne, pa i donirajući svoje organe - u fazi života kad ima mogućnosti da deo organa donira ili u posmrtnom trenutku.

- To jeste najhumanije što može čovek da prihvati. Kao što zrno pšenice koje se jedno baca u zemlju, a potom stostruki rod donosi, tako i jedan čovek, kad umire i kad odlazi Bogu na istinu, u sebi ima mogućnosti da produži život. Najmanje petoro ljudi mogu da nastave da žive iole zdravim i normalnim životom posle same transplantacije. To i jeste Hristov put i Hristova nauka - ističe sveštenik Aleksandar Dimitrijević koji se i sam nada da će dobiti bubreg i vratiti se normalnom životu, bez dijalize.

Ovaj mladi čovek veruje da će jednog dana neka porodica, koja je izgubila svog najmilijeg, reći "da" doniranju organa i učiniti najhumaniju stvar na svetu - pokloniti živote neznanima.

Foto: printscreen

Još kao dete Aleksandar je znao da ima policistične bubrege. I otac mu je bolovao od iste bolesti. Kad je i sam počeo da oseća simptome nastupajuće bolesti, mislio je da je umoran. Nije se nadao onome što sledi. Odbijao je da prihvati stvarnost.

- Nisam želeo da prihvatim da to mene stiže u 33. godini. Smatrao sam da još imam vremena za sva ostala dešavanja u ovom životu, da ne obraćam pažnju na to. Dva ili tri puta je bilo kritično po život, baš, baš pred gašenje. Doktori su rekli: "Mi jesmo činili sve što možemo, ali tvoja komplikacija i tvoje zdravstveno stanje... Samo je čudo Božje da si uopšte sada ovde i da si uopšte u takvoj funkciji kao što jesi" - ispričao je Aleksandar za Udruženje "Donorstvo je herojstvo", prenosi Kurir.

Ne samo da je ostao bez bubrega već je i komplikacije morao da pregrmi.

- Dve operacije sam imao. Prvo odstranjivanje oba policistična bubrega, pa potom krvarenja, moralo je ponovo da se otvara. Bilo je dosta komplikovano i moj oporavak je baš sporo, sporo tekao - navodi sveštenik, koji je već godinu i po na dijalizi, pa dodaje:

Foto: Shutterstock

- Dolaskom na dijalizu i odstranjivanjem bubrega, moj život je postao zaista neizmerno kvalitetniji nego što je bio u periodu od dve godine pre samog stupanja na dijalizu. To sam doživeo kao jednu vrstu obaveze, posla, gde odlazim tri puta nedeljno, tako da mi uopšte ne predstavlja nikakvu smetnju da obavljam i same delatnosti u parohiji.

Prikuplja mladi paroh neophodne rezultate za listu čekanja i kako kaže ne gubi nadu da će dobiti poziv koji život znači.

- Imam volju, imam želju da mi se transplantira bubreg. A da li će to da bude istog trenutka kad se budem stavio na listu čekanja? Da li će da bude za dva meseca, šest meseci, godinu dana? To je već Njegova volja. A ako treba da ostanem u statusu ovom, ostaću. Ako treba da dobijem ono što priželjkujem, iskreno, kao čovek, da se lišim tih obaveza, Gospod će dati - istakao je.

BONUS VIDEO