Ovo skoro niko ne zna: Da li treba da se prekrstimo kada prolazimo pored crkve?

Teolog Nebojša Lazić kaže da prekrštavanje pri pogledu na crkvu nije obaveza, već lični čin vere i zahvalnosti.

U Srbiji je običaj da se ljudi prekrste kada ugledaju crkvu, bilo da su u šetnji, automobilu ili javnom prevozu. Dok je za neke to izraz vere i zahvalnosti, drugi ovaj gest doživljavaju kao tradiciju koja se prenosi generacijama.

Teolog Nebojša Lazić objašnjava da kada se krstite pri pogledu na hram nije obaveza, već lični čin vere koji treba da dolazi iznutra, a ne iz osećaja da se mora poštovati određeno pravilo.

- Autentični izraz naše vere i pobožnosti, umesto da doživimo kao slobodu, mi smo počeli da tumačimo pogrešno i da ga doživljavamo kao prepreku. To što se krstimo kada prolazimo pored crkve jeste, suštinski, čin zahvalnosti. Savremen čovek, koji je stalno u žurbi, jurnjavi i poslu, kada ugleda hram Božiji, zahvali se Bogu, seti se Boga i svega što nam je dao - objašnjava teolog Nebojša Lazić.

Foto: Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, kada takav gest postane nametnuto pravilo, gubi se njegova suština.

- Zahvalnost nije pod moranje, jer onda ne bi bila zahvalnost. Tako je i sa ovim činom kada se prekrstimo ispred hrama, crkve ili krsta - navodi Lazić.

Drugim rečima, ono što mnogi rade instinktivno ima smisla samo ako dolazi iz ličnog osećaja, a ne iz očekivanja okoline. I tu se, kako objašnjava, otvara prostor za razumevanje da verovanje nije mehanički obrazac, već unutrašnji odnos.

BONUS VIDEO