SRBIJA DANAS SLAVI Dan državnosti, Sretenje, Prvi srpski ustanak...

Srbija će danas nizom manifestacija obeležiti Dan državnosti, u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet Sretenjski ustav

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će prisustvovati ceremoniji polaganja venaca na spomeniku Neznanog junaka na Avali i dodeliti odlikovanja, dok će premijer Aleksandar Vučić položiti venac na spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu Sretenjskog ustava, na Zemunskom keju.

Predsednik Srbije će prisustvovati i otkrivanju spomen-obeležja "Oko sokolovo" - Na Braniku otadžbine 1914.-2014.u Domu Vojske Srbije, a uveče će organizovati i svečani prijem.

Premijer Vučić je ranije je najavio da će lovorov venac na spomeniku Davidoviću položiti pred odlazak u Zagreb, na inauguraciju nove hrvatske predsednice.

Dodao je da će tokom boravka u Zagrebu posetiti Mitropoliju SPC, te da će sa predsednikom Srpskog narodnog veća (SNV) Miloradom Pupovcem prisustvovati liturgiji na Dan srpske državnosti - Sretenje u pravoslavnoj crkvi u Zagrebu.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković će položiti venac na sarkofag vožda Karađorđa u crkvi svetog Đorđa na Oplencu.

Ceremonija polaganja venca biće obavljena uz najviše državne i vojne počasti koje će, tom prilikom, odati počasna jedinica Garde Vojske Srbije i Reprezentativni orkestar Garde Vojske Srbije.

Ministar pravde Nikola Selaković prisustvovaće svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije koja će biti organizovana u zgradi stare Skupštine Grada Kragujevca.

Pre svečanosti u Kragujevcu, ministar Selaković prisustvovaće i polaganju venca kraj spomenika Dimitriju Davidoviću u Zemunu.

 

 

SRETENJSKI USTAV

Sretenjski ustav je prvi ustav moderne Srbije u periodu kada je ona bila kneževina. Učeni Srbin iz Austrije, Dimitrije Davidović, tvorac je Ustava iz 1835, koji je donesen, izmeđuostalog, i da bi se ograničio apsolutizam kneza Miloša Obrenovića. Dan kada je donešen Sretenjski ustav obeležava se i kao Dan državnosti Srbije, a takođe i Srpska pravoslavna crkva svečano obeležava ovaj dan od 554. godine seća na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu i da sebe očisti.

Ovaj ustav, koji je napisan za svega 20 dana je bio na snazi čitavih 55 dana, ali je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba i predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec i po dana od donošenja, a njegov tvorac je isteran iz službe.

Sretenjski ustav je izglasan tokom najvažnijeg skupštinskog zasedanja za vreme vladavine Miloša Obrenovića, u Kragujevcu, na ledini pored kneževe crkve, a njemu je prethodila duga i mukotrpna ustanička borba sa Turcima.

Miletina buna januara 1835. je bila neposredan povod za donošenje ustava. Nakon Drugog srpskog ustanka, glavni knežev takmac u vlasti je bila Narodna kancelarija, pretvorena 1826. godine u Beogradski sud. Nezadovoljstvo Miloševim apsolutizmom je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna.

Pred samo skupštinsko zasedanje, koje je počelo 14. februara u ranim jutarnjim satima, a kojem je prethodila molitva crkvenih velikodostojnika i prizivanje duha svetog, knez Miloš Veliki je održao besedu, i sa improvizovane drvene bine tom prilikom poručio:

– Iz njega (Ustava) ćete videti da su opštenarodna prava koji će svaki Srbin uživati, prostrano, i onako opisana i razgranata kako ih samo čovečanstvo predpisuje. U njima ćete naći da je ličnost svakog Srbina slobodna, i da je svaki Srbin gospodar od svog imanja.

Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija je takođe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisla kao “francuski rasad u turskoj šumi”.

Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to “zarazitelna konstitucija”. Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još strožiji, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju. Bile su mu problematične i boje na srpskoj zastavi jer su iste kao i na francuskoj. Knez Miloš, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine.

Ustav je donet na skupštini na Sretenje 14. februara 1835. godine. Za ovo skupštinsko zasedanje vladalo je ogromno interesovanje, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Sretenjska skupština okupila je 2.400 narodnih predstavnika iz cele Srbije, a donošenju Ustava, koji je izglasan drugog dana zasedanja, 15. februara, prisustvovalo je oko 10.000 znatiželjnika, uglavnom šumadijskih seljaka.Nisu izostali ni predstavnici velikih sila, zainteresovani za ishod događaja koji će obeležiti državotvornu istoriju naše zemlje.  

Sretenjski ustav se ne naziva džabe prvim modernim srpskim ustavom. Reč je o jednom od prvih demokratskih ustava u Evropi. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine.

Sretenje je jedan od najsvečanijih događaja na liturgiji, a ovaj praznik je u vreme cara Justinijana upriličen kao molitva da velike nesreće prestanu i molba Bogu da se kuga i zemljotresi zaustave.

PRVI SRPSKI USTANAK

Na ovaj dan je podignut i Prvi srpski ustanak u Orašcu, koji se brzo proširio po celom Beogradskom pašaluku. Ustanici predvođeni Karađorđem su uspeli da u značajnom vremenskom intervalu zauzmu teritoriju pašaluka.

Ovaj ustanak, koji je počeo 1804, a završio se 7. oktobra 1813. prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815, koji je na kraju doveo do stvaranja moderne Srbije.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.