BEOGRAĐANKE NISU CVEĆKE, ali provincijalke su SODOMA I GOMORA!

Posle teksta "Provincijalke su bolje od Beograđanki! Evo i 5 razloga za to..." koji smo objavili pre nekoliko dana povela se žestoka rasprava da li je ova tvrdnja tačna

U našoj anketi glasalo je više od 2.000 ljudi, a više od polovine njih  smatra da "provincijalke" jesu bolje žene (oko 54%), četvrtina se ne slaže s tim (oko 25%), dok oko 21% onih koji su glasali smatra da u toj tvrdnji ima istine.

Ipak, utisak koji se stiče posle pročitanih komentara nešto je drugačiji. Ili su barem "branitelji Beograđanki", nešto glasniji.

Jedan od naših čitalaca, pod nadimkom Čika Jova, napisao je i svoju kratku ispovest:

- Ovo sam i ja mislio dok nisam na fakultetu upoznao te "patrijahalne devojke", koje su mi uništile zivot. Prava istina je sasvim drugačija. Sa devojkama iz Beograda makar znate na čemu ste, odmah, ili vrlo brzo posle upoznavanja. Ako su *urve, *urve su i to ne kriju (previše). Ove iz unutrašnjosti sve prodaju ovu priču iz članka, a onda kada je kupite, zavuku vam ga tako jako, da vam se ove razuzdane Beograđanke učine kao svetice. Istina je da su one uglavnom neiživljene i Beograd ili nekog soma kao što sam ja, uglavnom doživljavaju kao platformu preko koje će doći do svog cilja, a to je život u stilu Sodome i Gomore. Ne bih više bio sa devojkom iz unutrašnjosti za sve pare ovog sveta - napisao je ogorčeni mladić.

Sa njim se saglasio još jedan korisnik, potpisan samo kao "bgd".

- Sve je suprotno od onog što piše u tekstu. Sećam se drugarice, na početku njenog faksa, koja je išla samo u Stahinića Bana, Obilićev, jurila japije, menadžere, zaskakali se po magacinima, a kada se vrati u svoj gradić, na vikend, prodaje priču da je "nevina". U malim gradovima imaju problem što ne smeju da žive kako im se prohte, brzo se sazna, pa moraju da žive stegnuti i da se foliraju. Nije ni njima lako, samo nemojte da prodajete te priče. Opuštenije su Bg žene, svasta vide, prođu, nisu željne ničega posebno, samim tim i neće da gaze preko mrtvih da bi došle do nečega.

Usledio je i odgovor na njegovu priču:

- To je to. Bravo. Jedna od ovih sto sam ja upoznao, dosla prvi dan na faks iz Trstenika, u nekom sirogojno džemperu, sa gumicom za tegle na kosi, i sa nekim đozlucima od pola kile. Posle par godina sretnem je, sedi, sva izoperisana u nekom bmw kabrioletu, sa nekim zadriglim ćelavim likom, godišta njenog ćaleta, a na njoj sve samo pršti guči, luj viton... Jos kao nije mogla da me seti odmah, nego joj je malo trebalo...

Dilema, dakle, ipak postoji. 

Pozivamo Beograđanke i devojke iz "provincije" da i one u komentarima kažu šta misle ili da nam putem mejla ispričaju svoj doživljaj ove priče.