POMERANJE SATA POGUBNO UTIČE NA ZDRAVLJE! Evropska unija želi da ukine letnje i zimsko računanje vremena!

Veštačko pomeranje sata u martu i oktobru ne donosi nikakve koristi, a štetno utiče na bioritam, izaziva srčane smetnje i depresiju, smanjuje produktivnost i koncentraciju. To je naučno dokazano i zato je dobro da se ovaj običaj što pre ukine, kažu stručnjaci

Predlog Evropskog parlamenta da se ukine pomeranje sata zbog letnjeg i zimskog računanja vremena je dobar i ovu odluku treba što pre sprovesti i u Srbiji, kažu stručnjaci!

Prema njihovim rečima, naučno je dokazano da od pomeranja sata unapred u martu i unazad u oktobru nema ama baš nikakve koristi, ali je zato šteta po zdravlje višestruka. Ova promena, naime, utiče na bioritam, izaziva srčane smetnje i depresiju, smanjuje produktivnost i koncentraciju... Prema statistici, čak je odgovorna i za veći broj saobraćajnih udesa!

Leto je problem
Specijalista opšte prakse dr Nevenka Dimitrijević kaže da su ljudi naviknuti na zimsko vreme i da ono letnje, koje se veštački "namešta" u martu, pogubno utiče na organizam.

Bolje je zimsko vreme Za Srbiju je prirodnije da na snazi ostane zimsko računanje vremena, ali je bitno i da se uskladi sa EU Dušan Mrđa, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

- Medicinski gledano, nije mi jasno ni otkud nekome ideja da uopšte uvodi pomeranje sata. Tu prevashodno mislim na letnje računanje, jer je zimsko vreme prirodno i njemu se ljudi lakše prilagođavaju nego ovom drugom. Menjanje bioritma u martu, u periodu kad su ljudski organizmi već iscrpljeni od borbe sa zimskim virusima i prehladama, potpuno je suludo. Pogotovo što svako veštačko i naglo menjanje bioritma traži i jak imunitet. Ta promena utiče i na srčane i na psihičke bolesnike, dovodi do pada koncentracije, pospanosti, manje produktivnosti na poslu. U tom periodu ljudima preti veća opasnost da nastradaju i u saobraćaju, i to je naučno dokazano - kaže dr Dimitrijević.

Direkcija: Priklonićemo se Evropi U Direkciji za mere i dragocene metale, u čijoj nadležnosti se nalazi i promena kazaljki dva puta godišnje, juče su nam kratko rekli da će se oni prikloniti svakoj odluci Evropske komisije. - Nadležni organi Republike Srbije prate situaciju u ovoj oblasti i, ukoliko bude zvaničnog usvajanja odluke o odustajanju od režima letnjeg računanja vremena u EU, pravovremeno će se pristupiti preispitivanju zakonske regulative u našoj zemlji i usklađivanju sa regulativom u EU, što je i obaveza Republike Srbije zbog trenutnog procesa pristupanja EU - rečeno je u Direkciji i naglašeno da je Evropski parlament samo predlagač, a da bi konačna odluka da li će se režim menjati zavisi od Evropske komisije.

I profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, astronom Dušan Mrđa, tvrdi da je neprirodno da se vreme veštački menja.
- Nije prirodno da utičete na vreme, ma kakav argument da se daje, a svi navedeni, čak i onaj glavni da se postižu ekonomske uštede u vidu smanjene potrošnje struje, više "ne piju vodu" jer su u praksi pobijeni. Ono što je bitno, ukoliko EU usvoji ovaj predlog, jeste da se na nivou cele Evrope usklade svi časovnici kako ne bi bilo problema u funkcionisanju berzi, aerodroma... Za Srbiju je prirodnije da na snazi ostane zimsko računanje vremena, a to će odgovarati i svim južnijim zemljama. Ovim severnim bi više odgovaralo letnje - kaže Mrđa.

Loše za posao

Član predsedništva Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da od pomeranja vremena ne vidi nikakvu korist, već samo štetu, i to ogromnu.
- U Srbiji je primećeno da su ljudi minimum desetak-petnaest dana po pomeranju kazaljki dekoncentrisani, dezorijentisani, pospani, a samim tim im je i produktivnost smanjena, što poslodavcima izuzetno šteti. Jer, ako vama zaposleni, zbog veštačke promene bioritma, makar deset dana radi nešto dva sata što bi inače završio za jedan, onda možete misliti koliko to šteti jednoj firmi. Na drugoj strani, nema nikakvih ušteda, čak ni na električnoj energiji, jer su vama najveći potrošači mašine. A njih ne zanima da li je napolju noć ili dan. One isto troše struju, kad god da su uključene - kaže Atanacković.

Činjenice o pomeranju sata * Ideju o pomeranju sata prvi je smislio Novozelanđanin Džordž Vernon Hadson (1867-1946), ali je ona prihvaćena tek pošto ju je predložio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856-1915) * Jednog letnjeg jutra 1905, dok je jahao, Vilet je primetio da ljudi spavaju iako je sunce već odavno izašlo, posle čega je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena. Sat je pomeran unapred za jedan čas, a ljudi su tako veštački spavali sat kraće i bili više budni tokom obdanice * Viletovu ideju prva je prihvatila Nemačka i 1916. zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske zemlje, kao i SAD. * Letnje računanje vremena kod nas je uvedeno 27. marta 1983. godine. Od pre nekoliko godina, shodno odluci EU, sat se pomera poslednje nedelje oktobra (zimsko računanje) i poslednje nedelje marta (letnje računanje). * Kazaljke se oba puta pomeraju tačno u dva sata ujutro između subote i nedelje. Istraživanja su pokazala kako je to vreme kada se najmanje narušavaju dnevne i noćne obaveze