BIO JE NA IVICI SMRTI, DANAS VERUJE U ANĐELE : Doktori sa Prve hirurške u Beogradu nisu ljudi, to su bogovi zbog kojih sam pobedio težak karcinom!

Čačanin Mirko Filipović (65) u gradu na Moravi poznatiji kao Gento, preživeo je nedavno veoma tešku operaciju karcinoma želuca, a zahvaljujući, kako kaže, požrtvovanosti lekara i kompletnog medicinskog osoblja Prve hirurške klinike u Beogradu, danas je ponovo sa svojom porodicom

 

Kaže da svoj život duguje lekarima, za koje tvrdi da su bogovi, koji svojim znanjem, humanošću, i pristupom vraćaju veru da prave vrednosti postoje.

- Ovim putem sam želeo da se zahvalim kompletnom timu Prve hirurške klinike u Beogradu, a pre svega lekarima koji su me operisali i nadljudskim naporima dali mi novi život. To nisu ljudi, to su bogovi, dr Ognjen Skrobić na prvom mestu - priča ushićeno Mirko, koga smo nedavno zatekli u svom dvorištu u čačanskom naselju Beljina.

Mirko navodi da mu ovo nije prva operacija, kao ni borba sa opakom bolešću. Pre 30 godina je operisao karcinom debelog creva i od tada je živeo i radio sa stomom, za koju niko nije ni znao da je ima, osim porodice. Sa kesom je igrao fudbal, bavio se trenerskim poslom, išao na pecanje, dočekao penziju u čačanskoj kompaniji "Sloboda". Da se opaka bolest vratila, saznao je ovog leta, sasvim slučajno.

- Odveo sam prijatelja kod, čuvenog gastroenterologa, dr Peđe Milenkovića u Kraljevo, jer je imao problem sa želucem. Međutim, čim me ugledao, doktor, čiji sam bio dugogodišnji pacijent, insistirao je da me odmah pregleda i snimi i tada su se potvrdile njegove sumnje. Odmah sam upućen u Beograd i nakon tri dana, 27. avgusta primljen sam na odeljenje. Operacija je bila veoma teška. Ne znam koliki deo želuca su mi odstranili, ja sam samo želeo da se što pre oporavim i počnem da jedem. Međutim, oporavak je bio veoma težak, u bolnici sam proveo 44 dana jer sam skoro mesec dana posle operacije imao visoku tempretauru. Nisam slušao lekare, kvasio sam se vodom, ali posvećenost lekara i ostalog medicinskog osoblja mom i oporavku ostalih pacijenata, kojih je bilo sa svih strana je neverovatna. To su divni ljudi, puni topline, koji uvek za svakog pacijenta imaju vremena i toplu reč koja leči bolje od bilo koje tablete - priča Mirko. 

Foto: I.M.

Iako je poslednjih trideset godina proveo mnogo vremena po bolnicama i njihovim čekaonicama, Mirko ne pamti da je sreo bolji tim lekara, ni veću posvećenost i brigu za pacijente.

- Dogodilo se da je dr Skrobić jedne subote pošao u Banjaluku odakle je rodom, da poseti svoje roditelje Pre nego što je otputovao, svratio je na kliniku da obiđe svoje pacijente, dok ga je porodica čekala u autu. Tog dana nije radio, ali je smatrao za obavezu da dođe i vidi kako smo, Zaista, za sve ove godine nisam video toliku požtvovanost. Čini mi se da su njihova snaga, topao stisak ruge, bodrenje da ne klonem, doprineli ozdravljenju. U timu posvećenih lekara su i dr Nebojša Radovanović, dr Aleksandar Simić, dr Nenad Ivanović i dr Željko Grubač. Kada je trebalo da krenem kući, rešio sam da iz te ustanove ne odem, a da se lično ne zahvalim njihovom šefu i odam mu priznanje na tome kakav je tim sastavio. Međutim, do direktora dr Markovića Velimira  nije bilo lako doći pa sam sestri ispred njegove kancelarije samo kratko rekao da imam nešto kratko da mu saopštim, lično, pošto idem kući. Ona je verovatno pomislila da imam nekakvu žalbu, pa me pustila kod direktora klinike. Kada sam ušao on me ponudio da sednem, a ja sam mu tada rekao:

- Doktore, ova ustanova zaslužuje da pred njom i Vama stojim i zato neću sesti. Hvala Vam što su Vaši lekari spasili mene i još mnogo daleko mlađih ljudi. Hvala Vam što ste mi pomogli. On je ta to odgovorio: "Kako sam ja Vama pomogao?" Rekao sam mu: "Pomogli ste meni i svima tako što ste napravili dobar tim, isto kao trener u ekipi". Malo je falilo da se tamo isplačem, ali sam uspeo da se suzdržim i izašao sam napolje - priča naš sagovornik. 

• 

Foto: I.M.

LOTO IGRA 37 GODINA

- Čak i dok sam bio u bolnici, supruzi sam javljao brojeve koje je uplaćivala kao Loto kombinacije. Moja opsesija ovom igrom traje 37 godina i do sada sam više puta dobijao solidne pare. Pre 34 godine sam dobio šesticu i to je tada bilo oko 14.000 maraka. Sećam se da sam otišao u Beograd da podignem dobitak. Vraćajući se kući, svratio sam u neku kafanu da nešto pojedem, ali pošto je bio post imali su samo klot, posni pasulj. U Čačak sam se vratio gladan, a sa punom vijetnamkom para. Dobio sam šesticu i 2016. godine, i to oko 14.000 evra. Novac sam trošio na porodicu i kuću. Bio bi red da me udari i ta sedmica, pa posle kako hoće - kaže kroz osmeh naš sagovornik.
 

Foto: Gordana Injac

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.