(VIDEO/ANKETA) SRBIJA DA UVEDE SLUŽENJE VOJNOG ROKA I PRIMENI NORVEŠKI MODEL: Ukidanje služenja armije koštalo nas je 300.000 potencijalnih rezervista!

Srbija treba da razmotri mogućnost obnove služenja vojnog roka jer je aktuelni koncept profesionalne vojske na velikim kadrovskim iskušenjima zbog čega je sve teže obezbedniti popunu rezerve ali i aktivnih jedinica, a najbolji model za to je onaj koji se primenjuje u Norveškoj, piše portal Balkanska bezbednosna mreža

Kako navodi taj portal, uvođenjem profesionalne vojske 2011. godine zanemarena je pasivna rezerva, aktivna rezerva nikada nije formirana a zbog smanjenog interesovanja za vojni poziv dovedeno je u pitanje i normalno funkcionisanje aktivnih jedinica.

- O popuni rezervnog sastava nije se mnogo mislilo i sada smo došli u situaciju da je prosečan srpski rezervista 10-15 godina stariji nego njegov ekvivalent od pre pola veka i u 99 odsto situacija bez ikakvog kontakta sa vojskom od onog dana kada je poslednji put prošao kroz kapiju po odsluženju vojnog roka - navodi se.

Ako se kao reper uzme prosečan broj svršenih srednjoškolaca u Srbiji, samo u proteklih osam godina od suspenzije obaveze služenja vojnog roka, rezervni sastav je "izgubio" između 250.000 i 300.000 potencijalnih rezervista, dok je po osnovu dobrovoljnog služenja dobio ne više od 15.000 ljudi, što pokazuje kolika je "rupa" u rezervnom sastavu Vojske Srbije (VS).

Model koji se primenjuje u Norveškoj, Švedskoj, ali i Kini, podrazumeva da se svi vojno sposobni mladići (pa i devojke) uvode u vojnu evidenciju, ali se na služenje poziva samo manji broj onih za koje se proceni da bi bili motivisani za vojnu službu.

Uz to, prema ranijim podacima Vojnog sindikata Srbije, vojsku dnevno napuste dva profesionalna vojnika i po jedan oficir i podoficir.

Zbog toga bi, prema proceni u analizi na tom portalu, bilo potrebno da se obnovi obaveza služenja vojnog roka, u skladu sa modelom koji se primenjuje u Norveškoj, Švedskoj ali i Kini, u kojima se svi vojno sposobni mladići (pa i devojke) uvode u vojnu evidenciju ali se na služenje poziva samo manji broj onih za koje se proceni da bi bili motivisani za vojnu službu.

- I sa godišnjim kontigentom od svega 7.000 ljudi, što je oko deset odsto maksimalnog regrutnog kontigenta, i vojnim rokom od šest meseci, bio bi rešen najveći deo problema koji sada postoji. U prvi mah bi sve aktivne jedinice bile popunjene do predviđenog brojnog stanja, dok bi za sedam ili osam godina bila rešena i popuna ratnih jedinica - dodaje se.

Ocenjuje se da bi to morale da prate i određene benificije mladićima i devojkama koji se odluče da služe vojsku, poput isplate mesečnih primanja, priznat radni staž za vreme provedeno u jedinici, prvenstvo prilikom zapošljavanja u državnoj službi ali i stipendiranje školovanja na državnim univerzitetima, što je praksa koja se primenjuje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Što se tiče profesionalnih vojnika, ocenjeno je da bi oni morali imati makar prosečnu platu na republičkom nivou, kao i da bi trebalo rešiti pitanje dnevnica i prekovremenog rada, koji se u VS ne plaća.

U tekstu se dodaje da bi takva eventualna odluka mogla biti doneta relativno lako, s obzirom da vojni rok u Srbiji nikada nije ukinut već samo suspendovan, dok su i dalje aktuelni ostali segmenti vojne obaveze, poput uvodjenja u vojnu evidenciju i služenje u rezervnom sastavu.