(VIDEO) HRVATI NISU MOGLI DA IZUSTE NI REČ, SAMO SU NEMO GLEDALI FILM O ŽENI KOJA JE SPASLA JE VIŠE OD 10.000 SRPSKE DECE: Potresana storija o Diani Budisavljević!

Svetska premijera igrano-dokumentarne drame "Dnevnik Diane Budisavljević" u režiji Dane Budisavljević, o herojskim poduhvatima austrijske humanitarne aktivistkinje koja je za vreme Drugog svetskog rata iz užasa ustaških logara spašavala srpsku decu, održana je u okviru programa Pulskog filmskog festivala

Sinoćnoj premijeri dugo očekivanog filma prisustvovao je i Milorad Pupovac, doskorašnji predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj i poslanik u Saboru i mitropolit zagrebacko-ljubljanski Porfilije.

U Pulskoj Areni film je gledalo više od 4.000 ljudi, što je nešto manje nego što je uobičajno za premijere u toku festivala.

Potresan film o hrabroj Austrijanki, udatoj za lekara Julija Budisavljevića pravoslavne veroispovesti, nastajao je prema rečima rediteljke Dane Budisavljević skoro 10 godina.

- Pre skoro 10 godina Nataša Jovičić direktorka Spomen područija Jasenovac uputila me je na knjigu 'Dnevnik Diane Budisavljević' koju je je Hrvatski državni arhiv izdao 2003. godine. Od tada radim na nastajanju filma o toj hrabroj ženi čija odlučnost da spašava decu iz strahota logora nije popuštala pred najvećim pretnjama - kazala je rediteljka filma i dodala da je Dianina unuka Silvija Szabo pronašla dnevnik 1978. godine.

- Dok je razmislila šta da radi sa tim i dok se dnevnik prevodio sa nemačkog, usledile su pripreme za novi rat i opet se radilo na antaganozmu i mržnji. Beogradske dnevne novine "Večernje novosti" počele su 2010. sa feljtonom o Diani Budisavljević i eto nas posle skoro 10 godina na premijeri filma o njenom herojskom delu".

Vrlo uverljivo u naslovnoj ulozi našla se hrvatska glumica Alma Prica koja u svedenom stvaralačkom okviru igra rešenost Diane Budisavljević da ne poklekne pred užasima ustaških zločina i pokuša da spase što više dece.

Film započinje svedočenjem jednog od četiri preživela logoraša koji poput naratora govore o strahotama zločina iz ličnog ugla.

Kao deca su dospeli u ustaške logore i kroz suze govore kako su jeli ubuđalo kukuruzno brašno i baren krompir danima i kako su mnoga deca umirala od hladnoće i neuhranjenosti u tim zločinačkim okolnostima.

Kažu, gledali su smrt svakog dana.

U prvoj četvrtini filma srpska glumica Mirijana Karanović u ulozi Dianine prijateljice u simboličnoj epizodnoj ulozi izgovara rečenicu "ustaše su ološ i banditi koji su došli na vlast u Hrvatskoj" i na taj način odstranjuje svaku sumnju kako je film ideološki uokviren.

Celoj atmosferi filma doprinose i dokumentarni snimci ulaska nacističkih snaga u Zagreb 1941. godine koje ushićeno pozdravlja masa građana na ulici.

Dokumentani materijal se nadovezuje na igrani deo filma u kojem publika vidi na koji način je Diana Budisavljević preko veza svog muža uspela da dobije dozvolu za obilaženje srpske dece u logorima.

Apsolutna tišina u pulskoj Areni zavladala je kada su se na velikom platnu pojavili dokumentarni snimci dece koja stoje u redu da ih Diana popiše.

Izgladneli, do glave ošišani mališani, retko stariji od 10 godina, gledaju u kameru sa strahom i tugom u očima.

Snimci iz takozvane dečije bolnice u logoru Stara Gradiška pokazuju skoro beživotna gola tela dečaka i devojčica prekrivenih muvama, koja su preminula tog popodneva kada je Diana Budisavljević bila u logoru.

Rediteljka filma je u susretu sa novinarima pre projekcije objasnila da je taj autentični materijal dobila iz arhiva Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.

- Diana je u svom dnevniku napisala da su tog dana u Staroj Gradiški ustaše snimale propagandni film o Crvenom krstu koji spašava decu od pobunjenika koji su ih bežeći ostavili. Tipična Gebelsova doktrina propagande koju su nacisti koristili u svojim logorima - kazala je rediteljka filma.

- Nisam želela da imamo igrane scene u filmu u logoru jer bi bile patetične u odnosu na dokumentarne snimke užasa - rekla je ona.