ŽIVOT U DOBA KORONE! Nebojša Bakarec: Kažu da krize, ratovi, pošasti, katastrofe i epidemije iz ljudi izvlače ono najbolje. I ono najgore...

Kažu da krize, ratovi, pošasti, katastrofe i epidemije iz ljudi izvlače ono najbolje. I ono najgore. Kriza je na jedan način razdvojila kontinente, države, gradove, porodice, ali ih je sve istovremeno i spojila na drugi način. Pandemija nam je pokazala koliko smo svi međusobno povezani i koliko možemo pomoći jedni drugima, piše politički analitičar Nebojša Bakarec, čiji autorski tekst "Život u doba korone" prenosimo u celosti:

Pandemija je ujedinila planetu. Virus je pokazao svoju demokratičnost i nepristrasnost. Virus je nesposoban za rasizam, šovinizam, predrasude, i stereotipe. Virus je izvan pojmova dobra i zla. Virusu smo svi jednaki. I pored svega toga virus je nevidljivi neprijatelj, bolest, ubica. Uz to virus
je bezumni mikroorganizam koji nemilosrdno sledi svoju prirodu zapisanu u genima.

Naučnici još uvek nisu sa sigurnošću otkrili tačan izvor zaraze. Pretpostavlja se da je virus potekao iz životinja i prešao na ljude. Čini se da su, kao i ranije, slepi miševi rezervoar ovog virusa, ali najverovatnije postoji i životinja kojoj su slepi miševi preneli virus – pominjana je vrsta azijskog oklopnika, koji je takođe izvor hrane u Kini, kao i slepi miševi. Jednostavno rečeno, verovatno je pogrešan slepi miš ujeo pogrešnog oklopnika ili neku drugu životinju čije je meso prodavano u Vuhanu.

Razmišljanjima o poreklu virusa, dodaću i jedno svoje razmišljanje. Čini se da se od sredine 20. veka, povećava frekvencija pojave virusa, ili novih virusa, odnosno epidemija ili pandemija. Svet se suočio sa teškom pandemijom španske groznice 1918. – 50 miliona žrtava. Posle toga je azijski grip 1957.- 1958. ubio 1,1 milion ljudi. Pratio ga je hongkonški grip 1968. – 1970. sa milion žrtava. Epidemija HIV – EJDS, je od 1981. do danas uzela do 35 miliona života. Posle toga je došao SARS, 2002. i 2003. , pa svinjski grip H1N1, 2009. i 2010. sa 200.000 žrtava, potom je došao virus MERS, 2012., pa onda EBOLA 2014.-2016. uz 11.000 žrtava, i sada KOVID 19 sa preko 10.000 žrtava, uz napomenu da je taj broj u stalnom porastu.

Čini se da je povećanje frekvencije epidemija nesporno. Znamo da se klima na planeti pogoršala, i tu promenu je izazvalo čovečanstvo. Uz to ljudski rod uništava ekosistem planete, pa se drastično menjaju staništa životinja. Moguće je da su ova dva faktora, promena klime i ekosistema, doveli do drugačijih i većih mutacija virusa kod životinja koje najčešće prenose viruse? Možda zbog toga sada imamo veću frekvenciju izbijanja epidemija i pandemija?

Stanovništvo planete se našlo u nepoznatoj i neobičnoj situaciji. Svet je okupirao koronavirus, o kome znamo veoma malo. Učimo kroz iskustva Kine, kroz savete stručnjaka i vlasti. Posvećeni smo novim merama zaštite, a jedna od njih je uvođenje vanrednog stanja, od strane države. U zavisnosti od uzrasta, godina, mentalnog i fizičkog stanja, različito sagledavamo epidemiju. Važno je pratiti savete stručnjaka, lekara. Nova situacija u našoj zemlji u vezi epidemije i uvođenja vanrednog stanja, kod nekih građana je izazvala strah i paniku. Strah je osećanje koje se javlja kada postoji neka stvarna opasnost od nečega. Najjači strah koji se javlja kod ljudi je panika, koja je nastala kao posledica brige za sopstveni život i život najmilijih. Panika je praćena katastrofičnim mislima. Strah i panika pojavljuju se i u vidu opsesivne kupovine i nepotrebnog skladištenja namirnica.

Sve ove misli i ponašanja koja one prate su iracionalna i nerealna, i pored toga što situacija u kojoj se nalazimo nije prijatna i svakako iziskuje određen stepen zabrinutosti. Glavna razlika između zabrinutosti i panike je što nas osećanje zabrinutosti tera na racionalno razmišljanje i ponašanje. Zabrinutost rađa odgovorno ponašanje prema sebi i svojoj okolini, za razliku od panike. Uz strahove, kod nekih građana pojaviće se depresija, iz različitih razloga – zbog izolacije, kao posledica straha i brige. Zbog toga je potrebno održavati kontakte (na distanci) sa bližnjima i susedima, i kontakte putem elektronskih sprava i platformi za audio i video komunikaciju. Takođe, ukoliko postoji potreba građani mogu kontaktirati odgovarajuće kol centre za psihosocijalnu pomoć građanima. U svakom slučaju strahove i depresiju treba izraziti, podeliti sa bližnjima, ne treba ih držati u sebi.

Ono što mi možemo da uradimo jeste da prihvatimo novu stvarnost i da u okviru toga svrhovito provodimo svoje vreme, primenjujući sve preventivne mere. Najvažnije je da prihvatimo svoju zabrinutost i da u žižu misli stavimo ono što je racionalno, da se ponašamo odgovorno prema sebi i najbližima, i da se preventivnim merama borimo protiv virusa. Virus će nas teže ugroziti, ukoliko se odgovorno ponašamo.

Mi smo se kao narod, u novijoj istoriji u poslednjih tri decenije, suočavali sa još težim iskušenjima i pošastima. Ratovi devedesetih su odneli mnogo više života nego što će odneti epidemija. Sankcije zapada su bile nemilosrdne. Suočili smo se sa ratnim stanjem 1999., kada smo bili izloženi zločinačkom bombardovanju od strane NATO, tačnije od strane SAD i EU. To ratno stanje je bilo mnogo gore nego ovo vanredno stanje uzrokovano epidemijom.

Prema zvaničnim podacima i od posledica NATO bombardovanja poginulo je oko 2500 civila. Od posledica bombardovanja je teže i lakše je povređeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. U periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine poginulo je 754 pripadnika VJ i MUP-a Srbije.

Procenjena materijalna šteta tokom NATO bombardovanja iznosi oko 100 milijardi američkih dolara. Šteta na vojnoj imovini je procenjena na 4,3 milijarde dolara. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Treba posebno napomenuti uništenje dve rafinerije nafte (u Pančevu i Novom Sadu), rušenje Avalskog tornja, zgrade Radio-televizije Srbije, petrohemije u Pančevu, bombardovanje mostova u Novom Sadu, fabrike automobila Zastava iz Kragujevca, Duvanske industrije u Nišu, ambasade Narodne Republike Kine.

U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva raka, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika. 2015. godine objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. Stručnjaci smatraju da je porast broja obolelih i umrlih od raka posledica NATO bombardovanja, tokom kojeg je na Srbiju bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma.Četiri lokacije na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije, gde je broj lokacija znatno veći) su kontaminirane osiromašenim uranom nakon NATO bombardovanja 1999, a dekontimirane su tek 2007.

I te strahote iz 1999., smo prebrodili. Opstali smo. Setite se restrikcija struje, vode, poteškoća u snabdevanju. Cela ta ratna strahota iz 1999. godine, je bila neuporedivo gora nego što će biti posledice ove epidemije. Osvrnuću se načelno na one koji zloupotrebljavaju epidemiju u pokušaju da prikupe političke poene. Onom nečastivom političkom lideru koji je "stekao" stotine miliona evra, ne pada na pamet da tim otetim prokletim novcem pomogne građane. Umesto toga, on huška narod protiv vojske, širi neistine. Besčasnici zloupotrebljavaju pošast koja nas je pogodila. Jedan drugi politički „lider“ se ispisao iz ljudskog roda, a upisao u soj demona. On je poželeo bolest i smrt predsedniku republike. Samo zver iz pakla može tako da se ponaša.

Citiraću Bibliju, gde Anđeo reče, a Jovan bogoslov zapisa: „Ko čini nepravdu, neka čini još  nepravdu; i ko je pogan neka se još pogani“. A onome kome su prizivali bolest i smrt kažem ono što Anđeo dalje kaza Jovanu: „i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet, neka se još sveti“.

Ukazaću i na jednu važnu stvar koja je primetna, posle par nedelja pandemije u zapadnom svetu. Postoje dva pristupa država pandemiji. Jedan primenjuje većina zemalja, a rekao bih, naša zemlja je među najboljima u primeni tog principa. To je humani, planski i super organizovan pristup problemu. I taj princip je prva primenila Kina. Drugi pristup sprovode SAD i Velika Britanija. O tome se ćuti, zbog toga što ceo svet ima preču brigu.

Pristup SAD i UK možemo nazvati ekstremno neoliberalnim i lažno racionalnim. Oni pogešno misle da će taj pristup zaštititi ekonomiju SAD i UK, odnosno oni štite interese krupnog kapitala. Tim pristupom neće uspeti da zaštite ekonomiju. Taj pristup podrazumeva relativnu dozvolu da se virus slobodno proširi. Oni će na virus testirati što manje ljudi, kako bi se što više umanjio broj umrlih koji mogu biti pripisani virusu, posebno među starim ljudima. Taj pristup podrazumeva i volju medija da pokrivaju taj plan. Po ovom pogrešnom i ekstremnom scenariju umiraće navodno samo stariji. To bi, sa tog radikalno neoliberalnog gledišta, „rasteretilo“ penzione fondove i zdravstveni sistem. Po tom groznom i pogrešnom scenariju bili bi spašeni oni najproduktivniji, koji bi navodno bili većinske žrtve recesije. Problem s ovim pristupom je u tome što je nehuman, i što neće doneti željene rezultate.

Uprkos kritikama, vlada UK nije popuštala sve do pre neki dan, kada je stigao izveštaj tima vladinih savetnika koji su došli do zaključka da zdravstveni sistem ne bi mogao da izdrži pritisak do kojeg bi došlo ukoliko se ne učini sve što je moguće da se suzbije porast broja zaraženih. Koji će pristup konačno zauzeti vlade SAD i UK, ostaje da vidimo. Čini se da gube dragoceno vreme, a to pokazuju i podaci – SAD su skočile na šesto mesto po broju zaraženih, a UK na deseto mesto po broju zaraženih u svetu. Obe države imaju tendenciju da se penju na ovoj lestvici.

Uz taj loš plan SAD i UK, mnoge zemlje, pre svega zapadne Evrope, poput Italije, Španije, Nemačke, Francuske, Švajcarske i drugih, vidno kasne sa primenom efikasnih mera. Izgleda
da liberalna demokratija i davanje prednosti individualnom nad kolektivnim, uzimaju težak danak u tim zemljama.

Za razliku od njih, naše vlasti, naš Predsednik i naša Vlada su ispravno odlučili da su životi građana najvažniji i da to treba štititi, a ne interese krupnog kapitala i tajkuna. Uostalom pristup naše Vlade štiti našu ekonomiju, pa i krupni kapital. Ta odluka naših vlasti osim što je ispravna i racionalna, je i duboko humana, i štiti populaciju starih građana. Naša država i njeno rukovodstvo su odlučili da poslušaju savete kineskih stručnjaka i primene kineski model borbe protiv epidemije. Zemlje regiona prate Srbiju i primenjuju slične mere.

Smatram da na ovom mestu treba reći nešto i o kineskom modelu upravljanja državom. Kina je dokazala da je njihov meritokratski model države sposoban da se izbori i sa najtežim iskušenjima poput tekuće pandemije.

Kina je samo prividno jednopartijska država, ali je stvarnost mnogo složenija od toga. Dominacija jedne partije je samo pomogla Kini da postane ekonomski najmoćnija država na svetu. Malo je poznato da u Kini postoji još osam političkih partija (ne računajući Hongkong, Makao i Tajvan), pored KPK i svih devet čine „Ujedinjeni front“, kojim dominira KPK. Samo u zapadnoj, stereotipnoj vizuri Kina je jednopartijska država. Osam političkih partija su u sistemu višepartijske saradnje i političkih konsultacija pod vođstvom KP Kine. Tih osam kineskih demokratskih stranaka nikako nisu dekorativna ikebana, već su mnogo više od toga. One su dobronamerne i sarađuju sa KPK, zbog dobrobiti naroda i ne podmeću klipove u točkove napretka.

Kina poseduje sposobnu javnu administraciju, odgovornu vlast i vladavinu prava. Po istraživanju Ipsosa iz marta 2019., 94 odsto Kineza iskazuje zadovoljstvo putem kojim se zemlja kreće. Kineska KPK uživa visok stepen uvažavanja i podrške stanovništva. Kinezi su šampioni u pogledu optimizma u pogledu budućnosti zemlje. Kineska država se odgovorno ponaša u pogledu kvaliteta propisa, vladavine prava i borbe protiv korupcije i stoga poseduje visok indeks efikasnosti upravljanja. Podrška kineskog naroda svojim vlastima i svom sistemu zasnovana je na „legitimitetu delovanja“. Jednostavno rečeno, kineske vlasti isporučuju narodu očekivane dobrobiti. Sama Komunistička partija Kine – KPK, kaže „možemo upravljati samo dok imamo ekonomske rezultate“. KPK poseduje „vezivno tkivo“ za dodir za narodom. KPK poseduje institucionalna rešenja za postizanje saglasja o
nacionalnim prioritetima. U Kini vlada meritokratija, koncept po kome su ekonomska dobra i politička vlast povereni pojedincima na osnovu talenta, pregalaštva i ostvarenja.

Meritokratija je vođstvo zasnovano na nadarenosti, inteligenciji i drugim bitnim veštinama, a ne na nasleđu (aristokratija), bogatstvu (plutokratija) ili volji većine (demokratija). U Kini je pre gotovo 1500 godina uspostavljen „keđu“, „carski ispit”, prvi u svetu sistem biranja i imenovanja moralnih i najtalentovanijih pojedinaca na vodeće položaje u državi. Shodno kineskoj tradiciji meritokratije čijim se začetnikom smatra filozof i političar Konfučije (551–479. godina pre nove ere), država uvek treba da teži opciji „najbolji među najboljima”. Kriterijumi za napredovanje funkcionera u Kini su
iskorenjivanje siromaštva, stvaranje novih radnih mesta, lokalni privredni i društveni napredak, i sve više, zaštita prirodne sredine. Politika reformi, strategije razvoja i meritokratija su glavni činioci uspeha Kine.

Koliko je kompromitovan model zapadne parlamentarne demokratije pokazuje upravo ova pandemija. Treba dodati, da Rusija nema većih problema sa epidemijom. U ovom trenutku,
20.03.2020. , ogromna i mnogoljudna Rusija ima svega 253 zaražena i jednog mrtvog građanina.
U svakom slučaju, Kina i Rusija, pokazuju kako jedan drugačiji politički model može biti uspešniji od zapadnog. Taj novi i uspešniji politički model sve više primenjuje Srbija, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci.

Ako ostane čvrsta i jedinstvena, ako nastavi da razvija novi politički model, ako nastavi sa dosadašnjom borbom protiv korupcije, i uopšte, ako nastavi da reči pretače u dela, kao do sada, Srpsku naprednu stranku neće ništa moći da ugrozi. Ne postoji bolja alternativa. Dokaz su dosadašnji rezultati vlasti Vučića i SNS. Putokaz su svakako i ruski i kineski politički model. Čini se da Vučić i SNS, stalno imaju na umu ono što je Oskar Davičo rekao o Srbiji: „Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi, gledao sam sve tvoje oči, razumem šta kažu, šta kriju. Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi, ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju“.

U ovoj epidemiji već vidimo, da dugujemo neizmernu zahvalnost i poštovanje prema medicinskim ekspertima, lekarima, sestrama, medicinarima, poljoprivrednicima, apotekarima, prodavcima, proizvođačima, radnicima, vojnicima, policajcima, vozačima, zaposlenima u komunalnim službama, volonterima, članovima vlade i predsedniku republike - svima koji se bore za nas. Bez njihovog rada u ovim teškim vremenima, život bi bio nemoguć.

Svi zajedno, disciplinovano i odlučno, razumno i mirno, pobedićemo pošast! Jači smo od virusa. Virus nas je ujedinio u nevolji. Za par meseci smejaćemo se, još jači, imuniji. Kina se izborila sa epidemijom za dva i po meseca. Epidemija se pobeđuje disciplinom. Striktnom disciplinom. To je spasilo Kinu. Ako svi postupamo po propisima epidemija će trajati kraće i štetne posledice će biti manje.

Svet je ujedinjen u nevolji. Snaga je u nama. Dobro uvek pobeđuje. Sve će proći. Mi smo jači od
svih iskušenja. Živi bili, zdravi ostali.

„1.I vidjeh anđela gdje silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci
svojoj“. 2. I uhvati aždahu, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina, 3.
I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad njom, da više ne prelašćuje naroda, dok se ne
navrši hiljadu godina; i po tom valja da bude odriješena na malo vremena“.

Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova. Glava XX. Novi zavjet – preveo Vuk Stefanović Karadžić