"JOŠ U JANUARU JE POČELO DA SE DEŠAVA NEŠTO ČUDNO..." Italijanski lekar otkriva neobičnu pojavu koja je prethodila ZARAZI U OVOJ ZEMLJI

Profesor pedijatrije iz Milana Đan Vinćenco Zukoti ispričao je šta se dešava u Italiji.

- Time što deca sede kod kuće i limitira se njihov kontakt sa drugima, ono što je nemoguće uraditi kada su deca u školi, dosta je poboljšalo situaciju. Ali to mora da se nastavi, ta pravila moraju da nastave da se poštuju jer ako deca počnu da izlaze, da šire međusobno zarazu, doneće infekciju kući roditeljima i rođacima - objašnjava profesor Zukoti.

Dodaje da je mera da se ostaje kod kuće zaista uspela da smanji broj slučajeva onih zbog kojih bi deca morala da ostanu u bolnici.

- Deca, bar najveći deo njih, savladava dobro ovu infekciju, objašnjenje je što ova infekcija, bar tako izgleda, stvara veliku štetu onda kada se snažno aktivira imunosistem i kada dolazi do velikog upalnog procesa to onda dovodi do reakcija koje idu jedna za drugom: citokina, upala iznad svega respiratornog aparata i ne samo toga, deca imaju imunosistem, naročito prvih godina, koji je nezreo tako da su manje agresivni u slučaju infekcija - objašnjava profesor Zukoti.

Prvo se govorilo da su najstariji pacijenti ti koji su najviše pogođeni, ali vi mi sada potvrđujete da niko nije imun, samo da različito reagujemo?

Apsolutno, verujem da ono što smo na početku videli jeste da su najstariji bili najpogođeniji, ali to je zato što je infekcija bila jako prisutna među decom, na podmukao način. Mi smo videli još u januaru da se nešto čudno dešava, dolazilo je puno dece sa temperaturom koja nije spadala, istina je da smo bili u klasičnom periodu gripa, ali bilo je previše slučajeva koje nismo mogli baš da definišemo klasičnim gripom i mislim da se u tom momentu desilo nešto, a mi nismo bili u stanju da shvatimo šta se dešava, nije bilo briseva, nismo tražili ovaj virus.

Deca su bila bolesna, išla su u školu, sve je još bilo otvoreno, a ko je pazio na decu? Bake i deke, i sigurno su ih tako zarazili, onda su deca ostala kod kuće, nismo više mogli da se krećemo, deca su se manje razboljevala, više su počinjali da se razboljevaju odrasli koji su išli na posao, pa su onda roditelji počeli da prenose zarazu deci koja su bila kod kuće, dok je do tog momenta bilo obrnuto.

Dakle, mislim da smo videli fazu u kojoj su stariji bili najugroženiji, a sada vidimo i one od 40, i one od 30 i manje koje su na reanimaciji.

Ovo je infekcija koju mi ne poznajemo i svako od nas može da reaguje na zarazu na izuzetno intenzivan način, kao što i ne mora, mehanizmi nisu jasni, ne razumemo još uvek zašto neko reaguje na izuzetno težak način, a neko drugi mnogo manje. Ali to je u prirodi svih stvari, pomislite da neki ljudi postaju dijabetičari a drugi ne, neki su se sreli sa nekom virusnom infekcijom koja dovodi do bolesti a kod nekih ne, ovde imamo osobe koje su prosto više podložne teškim infekcijama, ali kada pričamo o godištima, ako baš hoćemo možemo da izuzmemo najmlađe, svi ostali su podložni virusu.

Foto: Tanjug

Pričali ste nam o ovom projektu koji postoji već nedelju dana i koji ste aktivirali za sve ljude koji su otpušteni iz bolnice, i sami lekari i ljudi koji su kod kuće osećaju se možda uplašeno ili izgubljeno?

Naravno, to je bila moja ideja iz više razloga: Prvi koji je vezan za univerzitet, ova pandemija je potpuno promenila bolnice, neka odeljenja su nestala, jer su postala posvećena samo kovidu. I mnogi specijalizanti nisu više znali šta da rade jer oni su svoje dane provodili u tim bolnicama i ideja da postanu tim koji će pratiti kod kuće pacijente koji su otpušteni iz bolnica, izgledalo mi je kao korisna stvar.

Počeli smo pre deset dana, napravili smo odmah jednu knjižicu koja, zapravo, na 40 strana sadrži protokole, algoritme koji su isti za bolnice, za region, jer kada imamo tako puno ljudi koji rade na istoj stvari i menjaju se, potrebno je da se svi ponašaju na isti način, da svi isto rade.

Razvili smo platformu posvećenu skupljanju podataka, pratimo ove pacijente, kojima kada odlaze kući dajemo oksimetar (aparat za merenje nivoa kiseonika), toplomer, maske i rukavice, tako da mogu da se izoluju kod kuće. Lekari ih pozivaju dva puta dnevno da vide kakvi su podaci, mi onda šaljemo report lekaru opšte prakse kome kažemo da pratimo njihovog pacijenta i objašnjavamo im kako izgledaju njegovi parametri. Raport svaki dan šaljemo regionu, kada vidimo da nešto nije u redu sa nekim od parametara onda aktiviramo pneumologa, infektologa ili lekara koji je otpustio pacijenta i lekara opšte prakse.

Od sutra počinje da radi naša virtuelna bolnica, kada imamo pacijenta sa određenim potrebama, ima potrebu za specijalističkim pregledima, upućujemo ga u virtualnu ambulantu (preko naših specijalizanata), onda se šalje SMS koji primaju specijalisti: kardiolozi, infektolozi i sl. koji dobijaju taj SMS gde piše: imaš u ambulanti pacijente koje treba pregledati. On ide na ime pacijenta, pacijent dobije poruku i preko jednog klika oni se vide preko monitora i mogu da razgovaraju.