Pred stručnjacima je veliki posao kako da se izbore sa Kovidom 19, a sama vakcina će biti skuplja i od energenata, kaže dr Ana Gligić.
Pred stručnjacima je veliki posao kako da se izbore sa Kovidom 19, a sama vakcina će biti skuplja i od energenata. Više me plaši ova situacija od one u vreme variola vere, upozorava za Sputnjik virusolog dr Ana Gligić, šef laboratorije u vreme epidemije velikih boginja 1972. godine u Beogradu.
Doktorka naglašava da je njena laboratorija 1972. bila spremna da postavi dijagnozu u svakom momentu, što znači da je postojala uhodana metodologija od A do Š da sa sigurnošću može da se dijagnostifikuje variola u vrlo kratkom vremenskom periodu.
„Danas sa koronom to nije slučaj. Uzimamo tuđe testove i orijentisali smo se samo na jednu metodu koja otkriva infekciju. Brine me to što nemamo u procesu druge virusološke metode koje bi nam pokazale kada je korona uopšte kod nas počela i kakav je imuni status vakcinisanih“, kaže Ana Gligić.
O Kovidu 19 se manje zna nego o varioli veri
Ovaj eminentni stručnjak kaže da su u vreme variole ona i njeni saradnici tačno znali sve osobine virusa, a da danas to nije tako:
„Korona se dosta dobro održava u spoljašnjoj sredini i može da nas zarazi kroz oko ili kroz disajne organe otuda i toliko veliki broj zaraženih medicinskih i laboratorijskih radnika. Mi lutamo i dalje, ali postoje određene procedure za koje se zna da štite ali nisu sto posto efikasne“.
Težak period je pred virusolozima, navodi naša sagovornica, jer moraju da budu spremni za eventualni novi nalet ovog virusa. To, prema rečima dr Gligić, znači da virus mora najpre da se izoluje i da se ispitaju njegove biološke i antigene osobine, a od čega će vakcina biti napravljena odlučuje Svetska zdravstvena organizacija.
„Vakcina se nalazi u drugoj fazi ispitivanja. Onaj ko je napravi, dobro će zaraditi, biće skuplja od energenata“, kaže Gligić.
Foto: Shutterstock
Novi podaci, prema njenom saznanju, otkrivaju nam da virus može jako dugo da opstane u spoljašnjoj sredini, čak 16 sati.
„To je mnogo više nego što smo na početku mislili. Zbog toga smo i imali veliki broj inficiranih i zato ne smemo da se opuštamo, već treba i dalje da nosimo maske i rukavice“, naglasila je ona.
Gotovo je nemoguće naći lek
Jako je teško ocenjuje ona, da se nađe lek protiv virusa, gotovo nemoguće.
„Ako je lek otrov za intercelularni parazit, teško je naći takav koji će samo selektivno ubiti virus, a ne i samu ćeliju. Ali, ljudi su na žalost primorani da probaju sve. Tako se na kraju i dolazi do nekih rezultata“, objašnjava naša sagovornica.
Najbitnije je, po njenom mišljenju, da saznamo iz kojih rezervoara iz prirode dolazi virus, jer će se, u suprotnom, pojavljivati i u nekoj novoj formi. To je povezano i sa pitanjem da li će se virus vratiti u organizam koji ga je već preležao.
„Slepi miševi su, za sada, okrivljeni da su domaćini virusa korona, ali naučnici smatraju da je potreban intermedijalni prenosilac da pređe na čoveka, jer slepi miševi ne dolaze često u kontakt sa čovekom. U svetu ih ima 1.400 vrsta, to su jedini sisari koji lete i korisni su više nego što možemo da zamislimo. Oprašuju biljke, raznose seme, a u toku noći pojedu na milijarde komaraca. Oni su najbolji pesticidi u borbi protiv komaraca i zato su slepi miševi pod zaštitom države. Predstavljaju kontrolu za razvoj drugih insekata koji su prenosioci još težih bolesti nego što je korona, recimo denge virusa, papčijeve i groznice Zapadnog Nila,” objašnjava dr Gligić.
Foto: AP PHOTO
Da li su koronu neki preležali u decembru?
Ana Gligić kaže da joj se svakodnevno javlja veliki broj poznanika koji smatraju da su ovaj virus imali još u decembru prošle ili u januaru ove godine. Ona naglašava da tako nešto može da se potvrdi samo serološkim testom.
„Ovaj virus je prvi put izolovan 1965. i obično smo mi te male prehlade nazivali „koven kold,“ ali niko nije raščlanjivao koliko se tu virusa udružilo. Sada je neophodno ispitati njegove biološke i antigene osobine. Situacija je teška zato što postoji mnogo nepoznanica. Da smo pristupili ispitivanju SARS-a kad je taj virus bio sa letalitetom 6 procenata 2003. godine, možda bismo zaštitili stanovništvo da ne dođe do ove sad pandemije, ali su svi mislili da će to proći. U nekim svetskim laboratorijama ovi virusi su se i proučavali da ga naučnici upoznaju. Za sada čekamo Svetsku zdravstvenu organizaciju da ovaj virus proglasi i zvanično kao SARS 2“, dodaje sagovornica.
Srbija je, kaže dr Gligić blagovremeno sprovela sve mere koje jedna država u datom trenutku može da učini. Dugo ćemo, međutim, čekati analize svega što se dešavalo da bismo znali koja zemlja je najbolje reagovala na ovu pandemiju.
Dr Ana Gligić, virusolog u penziji u Jutanjem programu TV Prve govorila je kako će život izgledati posle pandemije koronavirusa i zašto moramo da budemo oprezni čak i kada se mere opuste i prođe vanredno stanje. Droktorka koja je bila šef laboratorije u vreme epidemije variole vere u Srbiji ističe da je i sama predvidela da će epidemija trajati do sredine maja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sve vojske koje u laboratoriji prave coronu viruse prvo prave vakcinu za zaposlene u laboratoriji. Ima vakcina za 15 milijardi ljudi. Samo treba nato, Rusija i Kina da se dogovore kad pustaju u prodaju cekaju dobru cenu za berzu, ima da biramo oces da primis americku pa posle 15 dana rusku posle 15 dana kinesku. Nek ostave na miru bila geijtsa on je informaticar, kakav ratni zlocinac. Uzdrmace svetsku it industriju i industriju komjuterskih igara nerazumni amerikanci.
ima vec dosta ljudi koi prodaju vakcine protiv korone , bas gledam pre neki dan ljudi vec uveliko prodaju vakcine preko interneta , i prilicno si jeftine tako da svakome dostupne.
Dr Ana Gligić, virusolog u penziji u Jutanjem programu TV Prve govorila je kako će život izgledati posle pandemije koronavirusa i zašto moramo da budemo oprezni čak i kada se mere opuste i prođe vanredno stanje. Droktorka koja je bila šef laboratorije u vreme epidemije variole vere u Srbiji ističe da je i sama predvidela da će epidemija trajati do sredine maja.
Britanski premijer Kir Starmer je, prema navodima Dejli mejla, ljudima iz najbližeg kruga rekao da namerava da napusti svoju funkciju, ali da želi da sam odredi trenutak i način odlaska.
Amerika i Kina napravile su prvi ozbiljan korak ka smirivanju trgovinskog rata koji je mesecima tresao tržišta, pogađao izvoznike i držao poljoprivrednike u neizvesnosti.
Blokaderi su na društvenim mrežama urnisali svog dojučerašnjeg pajtosa sa tajkunske televizije Nova S, Slobodana Georgieva, a u rat sa njim uključio se i čuveni zgubidanski siledžija Marko Marjanović, poznatiji po pseudonimu Kristal Met Dejmon.
Vredna ekipa Informerove emisije “Na merama” spazila je voditelja blokadera Zorana Kesića koji po svemu sudeći uživa, dok vodi, kako kaže, "težak život" u Srbiji.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić govorio je o takozvanoj blokaderskoj "studentskoj listi" isitčući da su blokaderi sličan fenomen kao Beli Preletačević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće u dvodnevnoj poseti, danas i sutra (17. i 18. maja) Republici Azerbejdžanu, gde će učestvovati na 13. Svetskom urbanom forumu u organizaciji Ujedinjenih nacija, koji se ove godine održava u Bakuu.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
U Zagrebu se, u četvrtak oko 19 sati, desila saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovala jedna policajka koja je svojim službenim vozilom jurila drugi automobil.
Sinoć oko 23 časa u Kirovljevoj ulici se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj su povrećene tri osobe, muškarci starosti 23 i 47 godina i žena starosti 50 godine.
Ruski gas se u Nemačku još nije vratio, ali se priča o njemu vratila na velika vrata — i to baš u zemlji kroz koju „Severni tok“ ulazi u nemačku politiku, ekonomiju i sve stare podele koje Berlin godinama pokušava da gurne pod tepih.
Amerika i Kina napravile su prvi ozbiljan korak ka smirivanju trgovinskog rata koji je mesecima tresao tržišta, pogađao izvoznike i držao poljoprivrednike u neizvesnosti.
Vašington još nije doneo odluku da pređe na otvorenu akciju protiv Havane, ali se u američkoj administraciji već razmatra scenario koji na Kubi budi najgore moguće asocijacije — ponavljanje venecuelanskog modela, ovog puta sa Raulom Kastrom u glavnoj ulozi.
Pretnja novog udara iz pravca Belorusije ponovo je otvorena u Kijevu, ali je iz same ukrajinske vojske odmah stigla poruka koja ublažava dramatičan ton — na granici trenutno nema kritičnog gomilanja ruskih snaga.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Na prvi pogled, bežični miš izgleda kao savršenstvo moderne tehnologije, nema kablova koji se zapetljaju, a pokreti su slobodni. Kada se sagledaju njegovi nedostaci, slika je manje idilična.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar