TRI HEROINE - JOVANA, IVANA I SLAVICA! Njihova smena traje 24 sata! Nema tih para koje bi platile ono što one rade!

Medicinske sestre Urgentnog centra u Beogradu Jovana Kuzmanović, Ivana Marković i Slavica Kosić deo su herojske čete koja danonoćno zbrinjava najteže slučajeve, ali i sve one obolele od koronavirusa!

Ove tri herione svoju belu uniformu zamenile su skafanderima, maskama, vizirima i rukavicama, a umesto na odeljenju, svoje radno vreme sada provode u izolaciji. Smena im traje 24 sata, a sa zaraženim pacijentima ili onim sumnjivima na kovid -19 provode po četiri sata.

U ispovesti za Informer otkrivaju da se dobro sećaju dana kada im je rečeno da se korona pojavila na njihovom odeljenju Internistička intezivna nega, ali napominju i da uprkos strahu i nezvesnosti, ni jednog trenutka, nisu pomišljale da se povuku. 

OVO NIJE DOBRO! 1.062 ZDRAVSTVENA RADNIKA ČEKA REZULTAT TESTA! Evo za koliko njih se zna da je zaraženo!

- Dobro se sećamo tog dana. U pitanju je bio muškarac, koji je ležao na 16. krevetu. Bio je neurološki pacijent. Među nama osetio se strah, nismo znali sa čime se borimo niti šta nas čeka narednih nedelja, da li ćemo nešto doneti kućama. Jedina uteha nam je bila što smo imali svu potrebnu opremu i što smo na vreme počeli da je nosimo. Iako smo po zakonu mogle da sedimo kod kuće jer imamo malu decu na to nismo ni pomišljale. Ovaj posao vas nauči da se kolege ne ostavljaju na cedilu i da smo jedni drugima veliki vetar u leđa. I, to nas u ovoj epidemiji održava i čini jačima - saglasne su ove tri medicinske sestre.

NJIMA JE JOŠ SAMO KORONA FALILA! Lekari heroji iz Urgentnog centra RADE 365 DANA BEZ PRESTANKA, A EVO KAKO SE BORE SA EPIDEMIJOM! (VIDEO)

Uprkos umoru, podočnjcima, crvenilu od maske, ali i mnogo većem obimu posla, Jovana, Ivana i Slavica, pune energije i sa osmehom na licu  opisale su nam jedan njihov radni dan u doba korone.

Foto: Marko Đoković

- Radimo 24 sata, a u izolaciji smo po četiri sata. Onda sledi pauza. Na početku nije bilo svejedno. Bio je čudan osećaj u stomaku, postojao je kao neki grč, trema Radili smo malo pod pritiskom. Ali, iz dana u dan bilo je sve lakše - priča Slavica, a Ivana dodaje:

- Kada je naš dan za izolaciju nakon što obučemo opremu gledamo da nam vreme što brže prođe. Pre svega da pacijent dobije svu potrebnu terapiju. Dok to traje, luftiramo, brišemo prašinu, pultove, brinemo se o higijeni inficiranog, uzmemo šta nam treba od materijala za sledeći krug posle pauze. Jer mnogo je lakše nego da sedite i razmišljate. Uvek gledamo, ne samo u izolaciji nego i na odeljenskom delu, da nam bude uredno i čisto, sređeno, jer ovo nam je druga kuća u kojoj provodimo više vremena nego sa svojim ukućanima - kaže Ivana.

Kada smo pitali da li se plaše virusa i kako na sve ovo reaguju njihove porodice, Jovana je bez razmišljanja rekla:

-  Nama je sve ovo inače svakodnevni posao i navikli smo na najteže slučajeve, na veliki broj pacijenta, na to da se svaki dan borimo za nečiji život. Ali ovde je drugačije. Izolovani smo, zatvoreni i sva ova oprema koju imamo u izolaciji je zapravo najveći pritisak. Vruće je, zagušljivo...Svakako ništa nas ne sprečava da pacijentu pružimo svu potrebnu negu i terapiju. Ne bojimo se da ćemo se zaraziti, jer znamo da su mere podignute na najviši nivo i znamo da se odgovorno ponašamo. Iskreno, veće su šanse da se zarazimo u radnji nego na poslu. Ali,svakako kada stignu negativni rezultati testa od pacijenta, osetimo veliko olakšanje - ističe Jovana i dodaje da je na početku najteže bilo njihovoj maloj deci da shvate zašto više nema grljenja i ljubljenja sa mamam i zašto one u kući nose maske.