KORONA SE NE MOŽE POREDITI NI SA ČIM ŠTO SAM DOŽIVEO U KARIJERI! Dr Tiodorović: Informacije koje su dolazile iz Kine BILE SU UZNEMIRUJUĆE!

Njegove precizne prognoze pomno smo pratili tokom borbe sa Covid-19, bio je član Kriznog štaba za suzbijanje epidemije. Kada je dobio poziv iz Predsedništva Republike Srbije da dođe na sastanak povodom predstojeće borbe sa virusom, nije se dvoumio. Krenuo je sutradan i na umu imao samo jedno - da svojim iskustvom pomogne narodu da se izbori sa nevidljivim neprijateljem.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže da je sada situacija pod kontrolom, ali napominje da ne treba zaboraviti da je virus još uvek tu. Na društvenim mrežama o članovima Kriznog štaba vodile su se različite polemike, a za njega kao penzionera često se provlačilo pitanje zašto on kao penzioner može slobodno da se kreće, a ostali ne, iako je samo radio svoj posao. Putovao je na relaciji Beograd-Niš, sa suprugom je odlazio u nabavku kad i ostali penzioneri od 4 do 7 ujutru... Danas, kada je epidemija pod kontolom, kada su brojke optimistične, i povrh toga što ima višegodišnje iskustvo sa raznim epidemijama, ovu sa Covid-19 ne može da uporedi ni sa jednom koju je doživeo u svojoj višedecenijskoj karijeri.

Kada ste dobili poziv, i ko vas je pozvao da se produžite Kriznom štabu?

- Ne znam ko me je predložio, ali sam 26. februara dobio poziv iz kabineta predsednika. Krizni štab je formiran 11. marta. Mada sam ja i ranije imao razgovore sa Institutom za javno zdravlje, već sam davao izjave medijima o značaju predstojeće epidemije i bolesti koja se pojavila. Na tom prvom sastanku bile su sve moje kolege koje su u Štabu, kao i državni vrh. Mi smo prva zemlja koja je formirala Krizni stab zbog korona infekcije. To je činjenica.

O čemu ste razmišljali, da li ste znali kolika opasnost vreba?

- Informacije koje su dolazile iz Kine bile su dosta značajne, ali i uznemirujuće i za javnost i za Evropu. Bili smo svesni da nam virus dolazi. Normalno, sve što je od čoveka geografski daleko, on na to posmatra baš tako, “daleko je to”. Mada bilo je jasno da će se brzo preseliti do Evrope, do naših granica. Epidemije se brzo šire, mi još i studente učimo da se prenose preko najbržeg saobraćajnog sredstva, dakle avionom. Odatle je i prva pažnja bila usmerena na aerodrome. Mi smo bili među poslednje četiri zemlje u regionu gde je zabeležen slučaj virusa. Prvo je Slovenija, pa Hrvatska, posle nas Makedonija. Držali smo se dobro, a onda je krenulo.

Sa kojim epidemijom možete uporediti borbu sa Covid-19?

- Sa ovom epidemijom se nijedna ne može uporediti. Sećam se pandemije gripa 2009/10. kada smo imali veliki broj obolelih i umrlih, ali manji je to bio broj od ovog. Sećam se epidemije morbila u Preševu 1988. godine, kada smo vrlo brzo za 15 dana završili jednu epidemiju koja je bila jaka. Ali ovako nešto ne možemo porediti ni sa čim, ovo je nešto što je bilo snažno i trebalo je izdržati i boriti se.

Koliko dnevno ste radili od početka vanrednog stanja? Putovali ste često iz Niša za Beograd, pa zatim u okolna mesta i gradove. Kako je izgledao vaš radni dan?

- Bilo je naporno, putovanje manje-više, ali imati potpuni uvid u celu situaciju, stići na svako mesto, to je bilo teško i psihički i fizički. Spavao sam četiri sata dnevno, uvek sam bio u pokretu.

Foto: printscreen

Da li ste se plašili, da li ste razmišljali i vodili računa o svom zdravlju?

- Više sam brinuo o mojoj porodici, ako se ja krećem i komuniciram, onda mogu ugroziti i suprugu i sve njih na neki način. Ukazano mi je poverenje, imao sam dužnost i odgovornost prema narodu, ljudski životi su bili u pitanju, ako su me pozvali znači da im je potrebno i moje mišljenje i moje iskustvo. Štitio sam se najbolje što sam mogao i radio svoj posao.

Vaša supruga je takođe penzioner, da li se ona pridržavala mera?

- Ona je sve poštovala, rigorozno. Išli smo u kupovinu kada je bilo dozvoljeno penzionerima, od 4 do 7 časova ujutru. I to sam radio, moralo je tako i da njoj pomognem i da obavi šta treba potrebno za kuću. Razgovarao sam tada sa penzionerima koje sam sretao, pitali bi dokle će ovo da traje, svi su bili sa maskama, zaštitom, to su ljudi koji su bili izuzetno disciplinovani.

Bilo je pojedinaca koji su prozivali sve vas koji ste u Kriznom štabu. Šta je vas lično najviše pogađalo?

- Društvene mreže ne pratim, niti sam tamo prisutan, ali dešavalo se da u pojedinim medijima bude komentara koje nisam mogao da shvatim. Iako sam upućivao neke ljude na pravu adresu, objašnjavajući da ja nisam taj koji treba da daje određene odgovore, ipak su me prozivali. To me je pogađalo. Formiran sam kao ličnost da verujem ljudima sve dok me ne razočaraju. Meni je bilo važno da sačuvamo stanovništvo, da smanjimo broj zaraženih, umrlih, a znali smo da će ih biti. Ova situacija sa Gerontološkim centrom u Nišu za mene je težak događaj koji nije morao da se desi da su se svi odgovorno ponašali.

Vaše prognoze su uvek bile tačne, dobro ste pogađali kako će se odvijati tok epidemije. Kako vam je to uspelo?

- Nisam mogao da znam, ali sam mogao da pretpostavim na osnovu epidemioloških zakonitosti. Na osnovu onoga što se znalo, na osnovu iskustva, trenutnih dešavanja, mogao da sam pretpostavim da će epidemija ići svojim tokom. To je bio 12. mart, tada sam još izjavio za medije da će se verovatno broj povećavati znatno do Vaskrsa, a da je naš zadatak da taj broj smanjimo, da epidemiološka kriva bude niža i da je kontrolišemo. Takođe, da ćemo posle Vaskrsa imati pad, oslanjao sam se na to što sam sam pratio kako se epidemija odvija na drugom mestu, pa sam pratio tu putanju i na osnovu iskustva sam i prognozirao.

Da li je država dobro obavila svoj posao?

- Činjenica je da je Srbija krenula ranije u odnosu na druge zemlje kada je počela da uvodi mere. Ono što mogu da kažem je da su čelnici naše države uvažavali mišljenja struke. Određenom delu stanovništva se nisu neke mere dopale, ali verujte to je bilo jedino rešenje i sve u cilju sprečavanja epidemije.

Foto: printscreen RTS

Da li je Ministarstvo zdravlja i sistem zdravstva radio kako treba?

- Ono što je evidentno je da naš zdravstveni sistem nije pao i da smo ga sačuvali. Konkretno, Ministarstvo zdravlja je poštovalo to što smo mi predlagali kao stručna grupa. Kao i sve zemlje, čak i one razvijenije od nas, na samom startu imale su probem sa testovima, oni koji su ih proizvodili su svakako prvo morali da obezbede sebe, pa druge. U epidemijama i pandemijama svaka država se najpre pobrine o sebi, pa onda o drugome. Mi smo ipak u pravo vreme dobili pomoć od Kineza i to ne smemo da zaboravimo, zatim od Rusa u smislu postupka dezinfekcije i da smo s te strane podržani u pravom trenutku.

Šta imate da poručite svom narodu? Da li smo savladali koronu?

- Virus je i dalje tu i nemojte to da zaboravite. Iza nas je jedna lavovska borba, ali ne zaboravite, još uvek nije gotovo. Mi danas možemo da kažemo, dobro je, pod kontolom je, ali, virus je i dalje tu. Budite odgovorni, poštujte preporučene mere i budite svesni da još uvek nije kraj. Svaki građanin zna šta treba da radi, ljudi su već sve shvatili i verujem da smo mi na kraju jedno odgovorno društvo.

Postavio 12 žena za rukovodioce

Uprkos teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji u zemlji, period vođenja Kliničkog centra Niš od 1993. do januara 1997. godine beležio je velike uspehe. Nakon sastanka u Ministarstvu zdravlja krajem novembra 1996. godine, po povratku u Niš Tiodorović podnosi ostavku jer nisu odobrili njegov dogovor sa firmom iz Izraela. Tim predugovorom bilo je predviđeno da Niš postane najveći dijagnostički centar na Balkanu za skener, magnetnu rezonancu, sa 18 ultrazvučnih aparata različitih namena, sa zračnim aparatima, kompjuterizovanom biohemijom i histopatologijom. Ono što je javnosti Niša poznato, za vreme kada je Tiodorović bio direktor 12 žena vodilo je klinike, a on kaže da su razlozi stručnost i dobra organizacija.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.