ČLAN KRIZNOG ŠTABA dr Petrović UPOZORAVA: VAKCINE NEĆE BITI OVE JESENI, MOŽDA ĆEMO MORATI DA PREDLOŽIMO "TVRDE MERE"!
Podeli vest
Smatram da smo uspešno odgovorili na epidemijski talas i da možemo biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima.
Ključni cilj, očuvanje funkcionalnosti zdravstvenog sistema, ostvaren je, ali još uvek je rano za konačne ocene jer ovo je tek kraj početka i dug je put pred nama do kraja ove epidemije, kaže u intervjuu za “Blic” prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za suzbijanje Covid-19.
Jedan od najintrigantnijih članova kriznog štaba Goran Stevanović govori o uspesima i greškama u borbi protiv korone, drugom talasu, Novaku Đokoviću, porodici, napadima na mrežama i zašto ga nervira nadimak Doktor Haus.
30.04.2020
16:16
Iako je prvi talas epidemije virusa korona u našoj zemlji trenutno na zalasku, prof. dr Vladimir Petrović podseća da se stručni tim još uvek pridržava ključnog epidemiološkog principa “prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu”, kao i da je upravo takav pristup, uz građane koji su poštovali mere, doprineo tome da situacija bude zadovoljavajuća.
Da li to znači da ništa ne biste menjali ni sada oko mera zaštite od korone i da su neopravdane kritike da je bilo propusta Kriznog štaba?
- Mortalitet u Srbiji je među nižim u Evropi i ispod je svetskog proseka. Posle više od dva meseca epidemije, u Vojvodini broj obolevanja i umiranja je među najpovoljnijima u Evropi, neki ocenjuju da je i najpovoljniji. Ako se posmatraju ti pokazatelji, ne bih ništa menjao i ne bih ništa drugačije uradio. Moram da za to zahvalim svim građanima na poštovanju mera i saradnji u ovoj borbi. Polemike bih prepustio drugima koji za to imaju vremena na raspolaganju.
Polemike se vode i oko toga da nije bilo dovoljno zaštitne opreme za zdravstvene radnika na početku epidemije. Da li su one opravdane?
- Ceo zdravstveni sistem u Vojvodini je počeo sa pripremama početkom januara, kada je pokrajinski sekretar naložio direktorima zdravstvenih ustanova da počnu da nabavljaju zaštitnu opremu. Da su dobro obavljene, svedoči mali broj zdravstvenih radnika koji se zarazio i koji je oboleo sa manifestnom kliničkom slikom. Mislim da ako je i bilo propusta, oni su bili u pojedinačnim slučajevima. Ono što sam znao je spremnost instituta i zavoda za javno zdravlje u Vojvodini da smo bili spremni za epidemiju. Imali smo dovoljne količine lične zaštitne opreme za prvih mesec dana, što je preporučeni period u kojem se ceo zdravstveni sistem mobiliše i počinje da stiže novi dovoljno obučeni kadar i druga sredstva za rad i kvalitetnu organizaciju rada. U narednom periodu radićemo na kadrovskom jačanju kapaciteta epidemiološke i laboratorijske službe.
Ukazuje li jačanje ovih službi da opasnost od virusa i dalje postoji iako je vanredno stanje ukinuto?
- Vanredno stanje je pravna kategorija. Jedino što se menja u odnosu prema epidemiji je to što više neće biti policijskog časa. Sada se okrećemo jednom liberalnijem pristupu, odnosno više se oslanjamo na ličnu svest i savest građana. Oprez mora da postoji sve dok ne postignemo visok nivo kolektivnog imuniteta, bilo prokužavanjem (prebolevanjem) ili vakcinacijom.
Da li je taj oprez kočnica da se deca vrate u škole iako se tvrdi da ona nisu rizična grupa?
- Još nije doneta konačna odluka da li će deca ići u školu u ovoj školskoj godini. Sigurno je da se to neće desiti do 31. maja. U stručnom delu Kriznog štaba se još vode razgovori da li da se deca u junu okupe u škole na dve do tri nedelje. To ima i svojih prednosti i mana. Utvrdili smo da je bolest kod dece i kod mlađih od 20 godina praćena blagom kliničkom slikom i kod zdravih ne zahteva bolničko lečenje. Rizik postoji samo kod dece koja boluju od nekih hroničnih bolesti koje su rizik bez obzira na uzrast. Pratićemo saznanja iz drugih zemalja pre donošenja bilo kakve odluke, ali konačnu odluku će doneti Ministarstvo prosvete nakon procene epidemiologa.
Da li će odluke struke o merama zaštite tokom leta biti drugačije i ima li osnova uverenje da ih ne treba dalje primenjivati ne bi li se stanovništvo zarazilo i steklo kolektivni imunitet?
- Potrebni su odgovori na brojna pitanja do kojih možemo doći ne samo epidemiološkim nadzorom već i posebnim epidemiološkim i kliničkim istraživanjima jer je virus nov. Mere koje treba da se primenjuju su iste, nefarmaceutske, i oslanjanju se na socijalno distanciranje i izolaciju obolelih i samoizolaciju kontakata. Na takav način treba da se postigne maksimalni kolektivni imunitet uz najmanji mogući broj smrtnih ishoda zaključno sa septembrom. U pravu su i oni koji insistiraju na ograničavanju kontakta, posebno sa grupama u riziku, ali i oni koji zagovaraju veći stepen prokužavanja kod zdrave populacije mlađe od 50 godina. Mi se još uvek pridržavamo ključnog epidemiološkog principa „prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu“. Ako se mere dobro sprovedu tokom leta i dođemo do višeg nivoa kolektivnog imuniteta, imaćemo i mirniju jesen i zimu, jer vakcine neće biti ove jeseni. U suprotnom, moraćemo ponovo da predlažemo tvrde mere kao u periodu vanrednog stanja da bi se održala funkcionalnost zdravstvenog sistema i sačuvali ljudski životi.
Ako vas razumem, oprez je i dalje potreban iako se tvrdi da su lepo vreme i UV zračenje dobri saveznici za zaustavljanje infekcije?
- Registrovani broj obolelih nije toliko značajan u oceni i proceni toka epidemije. U strukturi obolelih prema težini kliničke slike kod nas, tokom marta smo registrovali visok procenat obolelih sa težom kliničkom slikom koja je kod starijih od 60, a posebno 70 godina, zahtevala mehaničku ventilaciju. Među njima je registrovan i najveći broj smrtnih ishoda. Kako je vreme odmicalo i spoljna temperatura i indeks UV zračenja rastao, registrovan je veći procenat obolelih sa blagom kliničkom slikom. Od početka aprila registrujemo zaražene kod kojih je PCR test pozitivan a da nemaju nikakve simptome i znake bolesti, odnosno asimptomatske slučajeve. U prvoj nedelji maja asimptomatski slučajevi pokrivaju oko 20 odsto svih obolelih koji su registrovani. To se može objasniti povećanom stopom testiranja ili uticajem UV zračenja. I tokom marta su kontakti obolelih testirani, ali mi nismo registrovali asimptomatski zaražene među njima, tako da nam ostaje da smatramo da je to uticaj toplijeg vremena.
Ako je to tako, zašto je onda bolest prisutna i u zemljama gde su temperature visoke?
- To je tačno, ali je tamo i vlažnost vazduha visoka, a ona pogoduje preživljavanju virusa. Zemlje na južnoj polulopti ulaze u jesen i zimu i ukoliko iskuse široku rasprostranjenost i visok intenzitet aktivnosti virusa, odnosno masovne epidemije, moguće je da nam se virus na jesen vrati. Evropa ulazi u period niske vlažnosti vazduha i moguće je da i to utiče na obolevanje kao dodatni zaštitni faktor. Ipak, nije očekivano da će virus nestati, iako to samo po sebi nije u potpunosti isključeno. Pratićemo situaciju i reagovati u zavisnosti od novih saznanja.
A da li pratite sve glasnije teorije da je virus stvoren u laboratorijama i da zato ne može sada da se zaustavi?
- O ovome u Srbiji stvarno ne treba polemisati i ne bih gubio vreme na to. To saznanje nam ne donosi ništa u borbi protiv virusa, a moramo primenjivati iste mere kao i do sada i nadati se razvoju odgovarajućih terapija ili vakcina.
Kakva saznanja nam može pružiti seroepidemiološka studija o koroni?
- Prokuženost, odnosno deo populacije koji ima antitela stečena zaražavanjem u Srbiji, još uvek nije poznat. Pretpostavljamo da je broj zaraženih višestruko veći od registrovanih i da nisu svi imali manifestnu kliničku sliku. Očekujem nizak procenat zaraženih, sličan onom u Sloveniji, posebno kada je u pitanju sever zemlje, a mislim i da je veća prokuženost prema južnim delovima Srbije. Ova saznanja o nivou kolektivnog imuniteta su ključna za planiranje i sprovođenje mera u narednom periodu.
Vakcine najpotrebnije starijima od 50 godina
Da li se virusi takmiče sa ljudima i ko će na kraju dobiti ovu bitku, odnosno kakve su vaše prognoze o pronalasku vakcine ili leka?
- Virusi se ne takmiče sa ljudima, već ih samo koriste za svoj rast i razvoj, kao i sve druge životinjske vrste. Terapije se ubrzano razvijaju i svaka će naći svoje mesto. Što se vakcine tiče, jasno je sada da je najpotrebnija starijima od 50 godina. Biće neophodna i hroničnim bolesnicima koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i povišen krvni pritisak, te hroničnim plućnim bolesnicima, dijabetičarima, gojaznima i osobama koje boluju od malignih neoplazmi. Ove grupe su u povećanom riziku od težeg oblika bolesti i smrtnog ishoda. Očekujem da ćemo do kraja godine ili najkasnije na proleće imati razvijenu vakcinu i već sada se vode polemike kako da se učini globalno dostupnom. Ljudi su živeli pre korone, živeće i posle, s njom ili bez nje. Potrajaće, ali očekujem pobedu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jedan od najintrigantnijih članova kriznog štaba Goran Stevanović govori o uspesima i greškama u borbi protiv korone, drugom talasu, Novaku Đokoviću, porodici, napadima na mrežama i zašto ga nervira nadimak Doktor Haus.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Hejterski mediji u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka, a pod kontrolom Dragana Đilasa, još jednom su pokušali da profitiraju na tragediji srpskog naroda.
Hrvatski vojni analitičar Mario Galić, koji je uputio pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću putem Hrvatskog radija, čest je sagovornik i rado viđen gost tajkunskih medija u Srbiji koji se nalaze u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka.
Relja Ognjenović, član Glavnog odbora SNS i potpredsednik Opštinskog odbora SNS Voždovac, oštro je reagovao na poziv na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je objavljeno na HRT-u.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je danas da zakoni o AP KiM imaju za cilj zaštitu prava i socijalnu sigurnost srpskog naroda u AP KiM, u skladu sa širom posvećenošću Srbije stabilnosti u regionu.
Na hrvatskom radiju danas su otvoreno pozvali na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U emisiji "Poligraf" izneta je skandalozna izjava vojnog analitičara Marija Galića da Hrvatska neće dobiti od Sjedinjenih Američkih država krstareće i rakete dugog dometa, jer bi njima mogli da gađaju i pogode predsednički avion iznad Beograda i tako reše problem.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
U toku je akcija spasavanja dve osobe koje se nalaze ispod ruševina stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu sa kojima su pripadnici spasilačkih službi u neprestanom kontaktu!
Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu vrši uviđaj zajedno sa policijom, nadležnim inspektorima i drugim službama kod zgrade Železničke stanice gde se urušila nadstrešnica.
Nekadašnji trener Novaka Đokovića, Hrvat Goran Ivanišević, pronašao je novi angažman i postao je prvi trener jedne od najboljih teniserski sveta, Eleni Ribakini.
Koreni su mi takođe iz Bosne i Hercegovine sa jedne strane porodičnog stabla i tu nema prepreka. Da ne bude zabune, o Srbiji mislim sve najlepše, istakao je Samed Baždar i obelodanio svoju odluku da u budućnosti nastupa za nacionalni tim Bosne i Hercegovine.
Crvena zvezda će shvatiti da je za ovaj tango izabrala pogrešnog vlasnika, reči su gazde Hapoela iz Tel Aviva, koji se oglasio putem društvene mreže "X", povodom informacija da će Džonatan Motli, izraelski klub zameniti srpskim.
Džonatan Motli, centar Hapoela iz Tel Aviva, zatražio je hitan raskid saradnje s klubom kako bi se priključio Crvenoj zvezdi, prenose izraelski mediji, a ponuda koja stiže i Beograda navodno je teška milion evra.
Nastavlja se čistka u Partizanu od dolaska privremenog organa, a klub je sada napustio legendarni bek kluba Milivoje Ćirković. On je obavljao funkciju skauta u Humskoj i odlučio je da samoinicijativno napusti klub i raskine ugovor.
Ruska vojska je napredovala na južnodonjeckom pravcu severno od Ugljedara između sela Novoukrainka i Bogojavljenka - na tom pravcu je došlo do urušavanja fronta protivnika, saopštio je predsednik komisije Javne komore Rusije za pitanja suvereniteta, kopredsednik Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
Masovna punjava dogodila se u Orlandu tokom tradicionalne proslave "Noći veštica", a policija je odmah po dojavi stigla na lice mesta, gde je zatekla ranjene ljude koji su bespomoćno lezali na trotoaru, javile su lokalne vesti WKMG-TV .
Predstavnici NATO u Briselu plaše se republikanskog kandidata na izborima u SAD Donalda Trampa i njegovog mogućeg trijumfa na predstojećim američkim izborima, pokazale je najnovija analiza "Dojče velea" o zategnutom odnosu bivšeg predsednika SAD i NATO alijanse.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova - Lin Đijang, izjavio je na brifingu da su Rusija i Severna Koreja "suverene države" i da Kina "nije upoznata sa detaljima njihove interakcije i saradnje", komentarišući saopštenja o navodnom dolasku severnokorejskih vojnika u Rusiju.
Samo mesec dana pred premijerno prikazivanje, autorska ekipa filma "Volja sinovljeva" obradovala nas je prvim zvaničnim trejlerom koji nam otvara vrata u potpuni umetnički spektal koji se godinama čekao.
Serija "Sablja" počinje sa emitovanjem ove subote 2. novembra na Prvom programu RTS. Ovaj politički triler od osam epizoda bavi se ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
"Sablja" - serija o kojoj se ovih dana najviše govori, konačno je pred nama. Od 2. novembra, subotom i nedeljom na Prvom programu RTS-a, pratimo ovaj politički triler od osam epizoda koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je o aktuelnim dešavanjima, braku sa Bojanom Karićem, te ubistvu Zorana Davidovića Ćande, na koje ju je upozorio muzičar Oliver Mandić.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.