Dejan (35) iz Beograda pre 5 meseci jedva je preživeo koronu, a nekoliko dana po izlasku iz bolnice DOGODILO MU SE NEŠTO ŠTO GA JE PRESTRAVILO

Bio sam sedam dana na respiratoru, jedva sam preživeo. Molim sve ljude da maksimalno ozbiljno shvate opasnost od zaraze i poštuju sve mere zaštite

Još ne znam da li sam skroz pobedio ovaj smrtonosni virus, ali mi je po izlasku iz bolnice opala kosa. Ni sada nisam siguran kakve je posledice ova opaka bolest ostavila po moje zdravlje. To ću znati za koji mesec, kada odem na detaljnu lekarsku kontrolu. Pet meseci nakon što sam oboleo, normalno funkcionišem, ali poštujem sve epidemiološke mere. Čuvam se, jer strahujem da mi se zaraza ne vrati. Molim sve mlade ljude koji se ne paze, ne nose maske po prodavnicama i kafićima jer misle da im koronavirus ne može ništa, da se opamete i da na mom primeru shvate da ovaj opaki virus može da bude smrtonosan i za mladog i zdravog čoveka.

Temperatura padne, i mislite da je sve u redu, a onda se DESI TRAGIČAN PREOKRET! Upozorenje doktorke iz KCS: DOŠAO NAM JE MUTIRANI VIRUS

E, JADE! SRBI, IPAK, MOGU U CRNU GORU NA MORE... Neophodno vam je 2.000 evra i da ispunite još jedan MNOGO SKUPLJI uslov!

Ovo za Informer kaže Dejan Velimirović (35) iz Beograda, koji je bio najmlađi pacijent koji je "stavljen" na respirator i za dlaku izbegao smrt.

- Nakon šest nedelja na Infektivnoj klinici, četiri nedelje na intenzivnoj nezi i sedam dana na respiratoru, pušten sam kući 19. aprila u dvodnevni karantin, posle kog je trebalo da mi se radi kontrolni test. Pošto mi je stanje bilo dobro i jedina tegoba mi je bilo grebanje u grlu od tubusa, nisam radio taj test. Posle toga, u narednim nedeljama i mesecima, nisam imao simptome koronavirusa, ali mi je znatno opala kosa, što me je uplašilo. U svakom slučaju, maksimalno se pridržavam svih epidemioloških mera, nosim masku i rukavice, održavam socijalnu distancu i često perem ruke, kako slučajno ne bih ponovo dobio ovaj opaki virus. Još uvek ne znam da li je korona ostavila posledice na moje zdravlje i to ću znati za koji mesec, kada odem na detaljnu kontrolu - priča Dejan.

Foto: Informer DN

Kasno za kajanje

Ovaj mladić je poslao poruku i svim mladim ljudima da se ne šale sa ovim virusom i da se pridržavaju svih epidemioloških mera kako ne bi prošli kao on, a možda i gore.

- Imam 35 godina, nikada nisam imao nijedno hronično oboljenje i verovao sam kao i veliki broj mladih da je ovaj virus opasan samo za stare i bolesne. Pogrešio sam, potcenio sam virus i to me umalo nije koštalo života. Zbog svega toga bih zamolio mlade da nauče nešto na mom primeru i da ovo shvate zaista ozbiljno. Ovaj virus je podmukao, napada i mlade, i stare, i zdrave, i bolesne i podjednako je opasan i potencijalno fatalan za sve. Svaki dan vidim veliki broj mladih ljudi u prodavnicama i kafićima, koji ne drže distancu i uz to, nemaju maske i rukavice. Zbog toga vas molim da se pazite i poštujete sve mere. Posle može da bude kasno za kajanje - snažnu poruku je poslao Dejan.

Ovaj momak se koronom zarazio 29. februara tako što se rukovao sa zaraženom osobom i već 5. marta je dobio visoku temperaturu i suv kašalj. Pošto mu se stanje pogoršavalo, već 11. marta je primljen na Infektivnu kliniku, gde su morali da ga stave na terapiju i kiseonik i pre rezultata testa.
- Pošto sam se osećao jako loše, a osoba sa kojom sam se rukovao bila je pozitivna, 11. marta sam primljen na Infektivnu kliniku, gde mi je uzet bris i snimljena su mi pluća. Dok sam čekao rezultate testa, stanje mi se pogoršalo, pa sam stavljen na kiseonik. Zbog izuzetno teške kliničke slike lekari su mi i pre rezultata testa uveli terapiju sa lekom za HIV. Međutim, stanje se dodatno pogoršavalo, počeo sam i da iskašljavam krv i morali su da me prebace na intenzivnu negu - priseća se Dejan trenutka kada je život počeo da mu se pretvara u pakao:
- Bilo je strašno, mnogo mi se spavalo, ali nisam mogao da zaspim jer me je iz sna budio osećaj da ne dišem i da ću se ugušiti, zbog čega su mi dali lek za smirenje. Intubirali su me trećeg dana na intenzivnoj nezi i uveli u komu jer mi je saturacija kiseonika bila samo 75. Sedam dana sam ležao bez svesti. Kada su me probudili i kada sam postao svestan šta se dogodilo, i da sam mogao da umrem, ceo život mi je proleteo pred očima - priseća se Velimirović.

Foto: Informer DN

Zvuk monitora

Iako je pukom srećom uspeo da izbegne ono najgore, ovaj mladić nikada neće moći da zaboravi jezive scene koje je četiri nedelje gledao na intenzivnoj nezi.
- Nakon sedam dana na respiratoru, moja situacija se popravila. Disao sam bolje, doduše i dalje uz pomoć kiseonika. Te dve nedelje su mi bile najteže u životu. Nisam mogao da podnesem zvuk monitora kada se nekome pogorša stanje, intubacije, ljude koji umiru oko mene. Uz to sam bio uboden najmanje 150 puta jer moje vene nisu mogle da izdrže duže od nekoliko infuzija, a primao sam ih po šest dnevno. Zbog svega toga sam pucao psihički, um mi je bio slomljen, plakao sam... Morali su da mi daju lekove za smirenje jer sam se uz sve to i budio kada god bi se kod nekog pacijenta oglasio alarm na monitoru - priseća se nesrećni mladić horora koji je preživeo.