VELIKE KOČNICE PRI USVAJANJU DECE! U Srbiji bi da usvoje samo bebe do godinu dana!

Novi dom u ovoj godini našlo je 56 mališana bez roditelja

Ako uporedimo sa periodom od pre šest godina, bez toplog porodičnog doma ostalo je čak tri puta manje dece. Slično je i sa inostranim usvajanjima, jer je na put u neku od evropskih zemalja otišlo svega 12 devojčica i dečaka, dok je pre samo četiri godine taj broj bio maksimalan - 28.

Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglašava da postoje određeni problemi uzrokovani pandemijom virusa korona, koji utiču na realizaciju postupaka usvojenja i donekle usporavaju proces. Ipak, po njegovom mišljenju, to nije od presudnog značaja.

- Problemi se javljaju u trajanju postupaka pred sudovima, ali i u realizaciji pojedinih segmenata rada u centrima za socijalni rad koji su nadležni za sprovođenje postupka i zasnivanje usvojenja - objašnjava naš sagovornik.

Jedna od višegodišnjih kočnica je i ta što naši ljudi žele samo decu uzrasta do godinu dana. Oni koji ovde nemaju nikakve šanse za odrastanje u novoj porodici i godinama čekaju topli dom, odlaze van naših granica. To su devojčice i dečaci koji imaju ozbiljne zdravstvene i razvojne probleme, ili su romske nacionalnosti starijeg uzrasta.

Što se tiče porodično-pravnog statusa dece koja se usvajaju, tu ne postoje razlike u odnosu na period od pre nekoliko decenija. I po ranije važećem zakonu o braku i porodičnim odnosima usvajali su se oni za koje je utvrđeno da su bez roditeljskog staranja, za koje je taj oblik porodično-pravne zaštite najbolji i koji će zaštititi interese takvog deteta.

- Znači i pre nekoliko decenija i sada se isključivo usvajaju deca bez roditeljskog staranja - kaže Vulević i dodaje: 

- Pojam takvog mališana je definisan članom 113. Porodičnog zakona i podrazumeva da nemaju žive roditelje, da su nepoznati, ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, ili još nisu stekli poslovnu sposobnost. To su deca čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje, ne staraju se o detetu ili to nije na odgovarajući način.

Jedina razlika u odnosu na raniji period je što je u starom Zakonu o braku i porodičnim odnosima postojalo i takozvano nepotpuno usvojenje koje je bilo raskidivo pod određenim uslovima, i nije u svemu proizvodilo ista pravna dejstva kao "potpuno". Tada se nisu u određenim segmentima kidale određene veze sa svojim biološkim roditeljima, kao što je pravo na nasleđivanje.

- Sada u zakonu postoji samo potpuno usvajenje koje je neraskidivo i njime se u svemu između usvojenika i usvojitelja zasnivaju odnosi kao između bioloških roditelja i dece i time prestaje svaki odnos sa njima i drugim srodnicima.

Buduće mame i tate koje žele da prošire svoju porodicu na ovaj način podnose zahtev centru za socijalni rad prema mestu prebivališta i ulaze u proceduru utvrđivanja "opšte podobnosti za usvojenje". Dokazuju je određenim javnim ispravama, kao na primer uverenjima da nisu lišeni roditeljskog prava, ili poslovne sposobnosti, da nisu osuđivani i da se protiv njih ne vodi istražni postupak zbog eventualno učinjenog krivičnog dela, da ne boluju od određenih bolesti koje mogu štetno uticati na rast i razvoj usvojenika.

- Posle toga ulaze u proceduru procene od strane stručnjaka centra za socijalni rad, obavezno socijalnog radnika, psihologa, pedagoga, pravnika i lekara i upućuju ih na pohađanje obavezne pripreme za usvojitelje. Posle toga utvrđuje se da li osoba ili par ima opštu podobnost da može usvojiti. Ukoliko se utvrdi da nema, centar odbija zahtev. Kada se opšta podobnost utvrdi, centar je dužan da spise predmeta o realizovanom postupku dostavi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu radi unosa podataka o potencijalnim usvojiteljima u jedinstveni registar usvojenja. - objašnjava Vulević.

Na kraju Ministarstvo proverava zakonitost i pravilnost rada centra i ako utvrdi da je postupak u skladu sa zakonom i standardima stručnog rada, podaci o potencijalnim usvojiteljima se unose u registar i o tome se obaveštava nadležni centar za socijalni rad.

- Ovo je veoma važno jer usvojiti mogu samo oni koji su u Jedinstvenom registru koje vodi ministarstvo. Na ovaj način se preveniraju svi mogući slučajevi i nepravilnosti koje bi mogle dovesti do ništavosti usvojenja - objašnjava sagovornik.

- Iskustvo pokazuje da poništavanja rešenja od 2005. godine nije bilo, a za prethodni period važenja Zakona o braku i porodičnim odnosima nemamo podatke, jer nije postojala takva evidencija - priča Vulević.

Vulević naglašava da je postupak međunarodnog usvojenja isti kao domaći. To podrazumeva da usvojitelji strani državljani moraju imati utvrđenu opštu podobnost za usvojenje koja je utvrđena u državi čiji su državljani, i onaj ko utvrđuje mora posedovati licencu u skladu sa Haškom konvencijom o međunarodnom usvojenju koju je ratifikovala i naša zemlja.

- Jedina razlika je što celokupan postupak za koje je centar za socijalni rad utvrdio podobnost za međunarodno usvojenje, a to je pre svega da je to dete bez roditeljskog staranja i da mu se u roku od godinu dana od kada mu je utvrđena opšta podobnost za usvojenje nisu mogli naći usvojitelji domaći državljani - ističe Vulević.

- Jedna od specifičnosti je i ta što se po zasnivanju takvog usvojenja život deteta prati naredne tri godine.

Najčešći usvojitelji iz inostranstva su iz Švedske i SAD. Kod domaćih usvojitelja prevashodna motivacija je da se ostvare kao roditelji, s obzirom na to da "prirodnim" putem nisu mogli da postanu mame i tate. Stranci se često opredele na ovaj potez iako imaju svoju biološku decu i odlučuju se za mališane koji imaju ozbiljne razvojne i zdravstvene probleme i ne obraćaju pažnju na određene različitosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.