KORONA NAKON DESET NEDELJA OSTAVLJA ZNAJAČNE PROMENE U IMUNOM SISTEMU, a simptomi ovog virusa podeljeni su u sedam grupa!

Kovid-19 može da ima razne simptome, a naučnici su sada prepoznali važne biomarkere i identifikovali sedam grupa simptoma. To bi trebalo da pomogne u lečenju, kao i u razvoju efikasne vakcine

Naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču sada bi mogli da unesu bar malo više reda u dugačak spisak naznaka da je neko zaražen koronavirusom. Oni su, naime, utvrdili sedam različitih oblika s blagim tokom te bolesti. Studija je objavljena u časopisu "Allergy".

Njihov osnovni cilj je bio da otkriju kako izgleda dobar imunitet nakon ozdravljenja i na osnovu čega on može da se izmeri. U tu svrhu su imunolog Vinfrid Piklom, alergolog Rudolf Valent i njihove kolege ispitali 109 rekonvalescenata, osoba koje su prebolele kovid. Ujedno su ispitali 98 zdravih ljudi iz kontrolne grupe i uradili analize njihove krvi.

Foto: Pixabay

Sedam grupa simptoma kovida-19

Na osnovu tih podataka naučnici su uspeli da pokažu da su različiti simptomi povezani i da se javljaju u takozvanim grupama simptoma. Oni su identifikovali sledećih sedam grupa:

1. Simptomi slični gripu (temperatura, groznica, umor i kašalj)

2. Simptomi prehlade (curenje nosa, kijanje, suvo grlo i začepljen nos)

3. Bolovi u zglobovima i mišićima

4. Upale očiju i sluzokože

5. Problemi s plućima (upala pluća i otežano disanje)

6. Gastrointestinalni problemi (uključujući proliv, mučninu i glavobolju)

7. Gubitak čula mirisa, ukusa i drugi simptomi

- U poslednjoj grupi smo ustanovili da je više ljudi s mladim imunim sistemom pogođeno gubitkom čula mirisa i ukusa - kaže šef studije i imunolog Vinfrid Pikl u intervjuu za Dojče vele. Mladi imuni sistem ne meri se starošću pacijenta, već brojem imunih ćelija koje su nedavno migrirale iz timusa (T-limfocita).

Foto: Pixabay

Može biti i preklapanja između grupa simptoma. Međutim, pokazale su se veze između različitih grupa i specifičnih imunoloških parametara. Na primer, tok bolesti praćen visokom temperaturom u korelaciji s imunološkim pamćenjem tela mogao bi da ukazuje na relativno dug imunitet. Gubitak čula ukusa i mirisa, s druge strane, povezan je s višim nivoom T-limfocita.

Na osnovu analize krvi naučnici su uspeli da identifikuju neke važne markere kovida-19. Otkrili su da ta bolest nakon deset nedelja ostavlja značajne promene u imunom sistemu – nešto poput "otiska prsta" u krvi pacijenta.

Broj granulocita, koji su inače odgovorni za borbu protiv bakterijskih patogena u imunom sistemu, bio je značajno niži od uobičajenog u grupi kovid-19.

- To je bilo iznenađujuće i nešto sasvim novo - rekao je austrijski imunolog za Dojče vele.

Foto: Pixabay

- Zbog toga imune ćelije CD4 i CD8 razvijaju pamćenje, a CD8 T-ćelije ostaju snažno aktivirane. To pokazuje da se imuni sistem još uvek intenzivno nosi s bolešću i nakon više nedelja od prve infekcije - objašnjava Pikl.

To bi mogao da bude razlog zašto mnogi pacijenti nakon infekcije koronavirusom duže osećaju slabost. Istovremeno, regulatorne T-ćelije bile su značajno smanjene – to je, kako kaže Pikl, opasna mešavina koja bi mogla da dovede i do autoimunog oboljenja.

Pored toga, u krvi rekonvalescenata moglo se dokazati i povećavanje imunih ćelija koje proizvode antitela. Što je kod blažeg oblika bolesti bila veća temperatura obolelog, to je bio i izraženiji imunitet na virus.

Foto: Shutterstock

- Naša saznanja doprinose boljem razumevanju bolesti i pomažu nam u razvoju mogućih vakcina, s obzirom na to da sada možemo da se oslonimo na obećavajuće biomarkere i možemo da sprovedemo još bolji nadzor - naglašavaju naučnici koji potpisuju članak.

- Sada znamo da su B i T limfociti važni parametri kada procenjujemo vakcinu - kaže Pikl.

Studija je pre svega pokazala da se imunitet kod čoveka "udvostručuje" u odbrani od bolesti uz pomoć imunih ćelija i antitela – poput odbrane fudbalskog tima. Imune ćelije tako mogu da "zapamte" određene "poteze" virusa i da reaguju na njih.

Sada je zadatak primeniti ta saznanja, koja bi mogli da igraju važnu ulogu u lečenju pacijenata i razvoju efikasne vakcine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.