POZNATI IMUNOLOG OTKRIVA: Kada i koliko je najbolje unositi VITAMIN D koji je ključ dobrog imuniteta!

Poznati imunolog iz Leskovca Borislav Kamenov koji je od početka epidemije ukaziovao na važnost unosa vitamina D, objasnio je koliko, kada i na koji način je najbolje unositi suplement ovog vitamina.

Kamenov, doktor medicinskih nauka iz oblasti imunologije i eksperimentalne hematologije i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu ističe da je vitamin D ključ dobrog imuniteta, posebno u dopa pandemije koronavirusa.

Vitamin D je osnovni suplement koji se poslednih meseci preporučuje i kao preventiva, ali i kod obolelih od kovid 19. Kako je rekao profesor dr Borislav Kamenov, imunolog zdrave odrasle osobe, starosti od 20 do 60 godina, treba da unose 5.000 jedinica vitamina D svakog dana, dok stariji od 60 godina treba da piju 10.000 IJ dnevno, ali, naravno, uz konsultaciju sa lekarom.

Ovo su orijentacione količine, a svaki čovek, pa i potpuno zdrav, treba obavezno da proveri nivo vitamina D u krvi i PTH, hormon paraštitaste žlezde koji reguliše nivo vitamina D u krvi.

Foto: printscreen TV Prva

Ipak, mnogi su u dilemi kada i kako se pravilno uzima ovaj važan vitamin i da li neka pravila postoje. Neki lekari savetuju da se vitamin D uzima sa malo mleka u kašičici, neki kažu da je najbolje nakapati kapi vitamina D na malo hleba i sažvakati…

- Nema potrebe ništa posebno da se radi da bi se vitamin D uneo u organizam kako treba: jednostavno nakapajte na kašičicu određenu količinu i progutajte. Nema potrebe stavljati malo mleka, niti na koricu hleba - kaže za e-kliniku profesor Borislav Kamenov i dodaje:

- Najbolje je vitamin D uzimati ujutru. Dakle, na kašičicu, bez ikakvih dodataka, slobodno možete tako.

Foto: printscreen/rts ordinacija

Profesor Kamenov savetuje da se pored suplemenata unose vitamini i putem hrane, koliko je to moguće, ali da u vreme pandemije svakako treba pomoći organizmu uzimanjem kapi vitamina D.

Koliko vitamina D treba zdravoj osobi da se zaštiti od korone?

Da podsetimo vitamina D ima ulju jetre bakalara i drugih masnih riba, zatim u tuni, sardinama, skuši, bakalaru, lososu, plodovima mora. Masne ribe i riblja ulja osiguravaju 15-25% ukupnog unosa. Takođe, šitaki pečurke, džigerica, žumance osiguravaju 11-13% ukupnog unosa.