ODRŽANO 25 BESPLATNIH SAVETOVALIŠTA ZA SRČANE BOLESNIKE! Evo kako možete i vi da dobijete besplatan savet

Kardiovaskularne bolesti u Srbiji ima oko dva miliona ljudi, a svake godine više od 50 hiljada građana izgubi život od posledica srčanih oboljenja. Ova sumorna statistika stavlja bolesti srca i krvnih sudova na vodeće mesto po oboljevanju i umiranju, kako u našoj zemlji, tako i u svetu.

Situacija je dodatno pogoršana zbog aktuelne COVID-19 pandemije zato što kardiovaskularni pacijenti spadaju u najugroženiju kategoriju stanovništva, ali i zbog otežanog pristupa redovnim kontrolnim pregledima i dijagnostičkim procedurama. 

Kako bi se pružile pravovremene informacije i saveti pacijentima koji do svojih lekara ne mogu da dođu regularnim putem, Udruženje pacijenata za borbu protiv srčanog udara “Moja Druga Šansa” u saradnji sa Udruženjem koronarnih jedinica Srbije, od juna 2020. godine organizuje online savetovališta za pacijente koji su preživeli srčani udar, kao i za osobe sa kardiovaskularnim tegobama. 

Cilj savetovališta je da se omogući pacijentima da dobiju odgovore na sva pitanja koja se tiču njihovih tegoba i pomogne u daljem praćenju i kontrolisanju bolesti. Do sada je organizovano 25 savetovališta koja se prenose svakog četvrtka od 10h-11h i mogu se pratiti preko Jutjub kanala “Pokucaj mi smo tu”.

Jedan od učesnika savetovlišta, bio je i kardiolog Višeslav Popadić iz KBC Bežanijska kosa koji kaže da su kardiološke manifestacije i komplikacije COVID-19 infekcije u fokusu u poslednjih nekoliko meseci.

- Ove komplikacije nastaju kao posledica direktnog uticaja virusa na ćelije kojima je obložena unutrašnjost svih krvnih sudova u organizmu ili pak kao posledica preteranog imunog odgovora organizma na infekciju. Kardiološki problemi mogu biti i prvi znak COVID 19 infekcije, bez prethodno izraženih uobičajnih simptoma u smislu povišene temperature, gubitka čula mirisa i ukusa, dijareje, glavobolje, malaksalosti, kratkog daha, suvog kašlja. Primarne kardiološke tegobe u sklopu COVID infekcije mogu biti ozbiljne, u smislu trombotskih događaja, najčešće plućne tromboembolije, akutnog infarkta miokarda ili moždanog udara, što značajno otežava dalje lečenje ovih pacijenata, ukoliko postoji i upala pluća. Zato je od izuzetnog značaja da ne zanemarujete svoje simptome, kako one uobičajene u sklopu COVID infekcije, tako i bol u grudima, gušenje, kratkog daha, slabosti nekog dela tela - kaže Popadić.

Do sada su stručnjaci zapazili da je kod skoro 80 odsto pacijenata koji su preležali COVID, virus imao uticaj na srčani mišić, dok je njih oko 60 odsto imalo dokazana zapaljenja srčanog mišića, nešto slabijeg intenziteta i bez tipičnih posledica koje inače ostavljaju klasični miokarditisi. Aritmije su, takođe moguće komplikacije COVID infekcije i češće se javljaju kod hospitalizovanih pacijenata koji imaju težu kliničku formu bolesti.

- Kardiovaskularni bolesnici su u uslovima COVID-19 pandemije ugroženi dvostruko. Sa jedne strane, sama kardiovaskularna bolest predstavlja nelagodu koja negativno utiče na težinu kliničke slike, tok bolesti i njenu prognozu. Sa druge strane, reorganizacija i usmerenost većeg dela zdravstvenog sistema ka lečenju COVID bolesnika, kao i razumljiv strah pacijenata od mogućeg zaražavanja, poremetili su sistem redovnih kontrola i praćenja kardioloških bolesnika, neophodan da bi se sprečile ili na vreme otkrile moguće komplikacije postojećih bolesti. Ova nova realnost je nametnula razvoj alternativnih vidova komunikacije između lekara i pacijenata, pre svega virtuelnih, odnosno digitalnih, putem različitih platformi ili društvenih mreža - istakla je Tanja Jozić, kardiolog KC Srbije.

Savetovalište “Pokucaj, mi smo tu”, do sada je pratilo više od 15.000 ljudi koji imaju neko kardiovaskularno oboljenje i odgovoreno je na više od 1000 pitanja.

Ivan Tojagić, predsednik udruženja “Moja druga šansa” kaže da iz ugla struke i stručnjaka koji su i sami učestvovali, savetovališta u potpunosti opravdala svoju ulogu uspostavljanja i unapređenja novog načina komunikacije između lekara i pacijenata kako, u uslovima aktuelne pandemije, tako i u budućnosti.

- Pacijente je zanimalo da li treba nešto menjati u terapiji ili nastaviti sa istom do kontrole, koji je najbolji način ishrane nakon preživljenog srčanog udara, koje su namirnice preporučljive, da li smeju da se bave fizičkim aktivnostima, da li da idu u teretanu, koliko u proseku traje oporavak nakon operacije, da li smeju da puše cigarete itd. Na savetovalištu su do sada učestvovali pored lekara (kardiologa) i predstavnici Udruženja “Moja Druga Šansa” kao i lekari sportske medicine i nutricionisti. Sva pitanja pacijenti mogu i dalje da postavljaju preko Facebook stranice Udruženja, kao i putem mail-a mojadrugasansa@yahoo.com. Takođe, napravljena je i aplikacija “Otkucaji” koja je zamišljena kao svojevrstan dnevnik za kardiovaskularne pacijente gde oni mogu da upisuju terapiju koju primenjuju, da vode evidenciju svog krvnog pritiska, pulsa, telesne težine itd. Pored toga, mogu pratiti i upisivati subjektivne tegobe na dnevnom nivou. Sve to mogu prezentovati lekarima prilikom kontrole i time omogućiti uvid lekarima u njihovo stanje i olakšati im primenu terapije u daljem lečenju. Do sada je aplikaciju preuzelo više od 3000 korisnika, ona je besplatna i može se preuzeti preko Google Play i Apple prodavnica- zaključio je Ivan Tojagić, predsednik udruženja “Moja druga šansa”.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.