LEDENI TALAS STIŽE U SRBIJU, A OVE GRUPE LJUDI TREBA POSEBNO DA SE ČUVAJU Lekari upozoravaju: Ako imate ove zdravstvene probleme, EVO ŠTA TREBA DA URADITE

Promena vremena naravno utiče i na ljudska bića. Naš organizam reaguju na promenu vremena skupljajući se kada je hladno i šireći se kada je toplo. Zdrava osoba to ne mora da primeti, ali osoba koja već ima neku hroničnu bolest i te kako može da oseti ono što promena vremena donosi.

Svako od nas ima nekog rođaka ili prijatelja koji je bar jednom rekao da ga bole zglobovi i da će biti kiše, iako nema pravih dokaza za to, naučnici predpostavljaju da se pri padu barometarskog pritiska naš organizam širi i samim tim i tkivo oko oštećenog zgloba, koje pritiskom na već oštećeni deo dovodi do bola i neprijatnosti.

Sledeći koji su na redu su astmatičari, kada je mnogo hladno napadi astme su češći jer vazduh koji se udiše i koji je hladniji dovodi do suženja vazdušnih puteva i napada astme ili bronhitisa. Da bi se to sprečilo preporučuje se nošenje zaštitne maske koja će pomoći da se vazduh ugreje pre ulaska u pluća.

Češći infarkti

Osobe koje boluju od migrene mogu da osete pojačane tegobe kada naglo zahladni jer naglo skupljanje i širenje krvnih sudova može da poremeti cirkulaciju u mozgu i to može da dovede do glavobolje.

Pri padu barometarskog pritiska kao što je pred oluju, naučnici su uočili da su ljudi podložniji aritmijama što može da dovede do infarkta srca. Ta studija je sprovedena u Hrvatskoj 2014. godine, prenosi Saveti lekara.rs

Foto: Tanjug

Takođe pad temperature dovodi do povećanja arterijskog pritiska zbog skupljanja krvnih sudova, što isto može da dovede do srčanog udara kod ljudi koji su pod rizikom. Što su promene veće i iznenadnije, mogućnost za neželjene događaje je veća.

Takođe, izloženiji smo virusima sa promenom vremena. Većinom virusi vole hladnije vreme, pa smo tada pod većim rizikom da obolimo od respiratornih infekcija. Glavni razlog tome je zato što smo više u zatvorenom prostoru, pa je kruženje virusa veće.

Možda je ono što nam najviše smeta je kako vreme utiče na raspoloženje. Nedostatak sunčeve svetlosti kao što je tokom kasne jeseni i zime uzrokuje letargiju i depresivno raspoloženje, dok što je dan duži i više nas greje sunce, to smo ispunjeniji energijom.

Ugrožene grupe

Ako ste srčani bolesnik, bez obzira što nemate tegobe, izbegavajte fizičku aktivnost hladnim danima, nema ništa gore od čoveka koji je imao infarkt a onda uzeo da čisti sneg…

Astmatičari bi trebalo da se utopljavaju šalovima i maskama kako bi smanjili ulazak hladnog vazduha u pluća ali i da izbegavaju izlazak napolje kada je magla.

Ako patite od migrene, pravite dnevnik bolova, upisujte dane kada vas je zabolela glava, kao i vremenske prilike u tom periodu, taj dnevnik će vam pomoći da se pripremite za moguće tegobe. 

Istraživan je uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno vreme.