BIZNIS KOJI U SRBIJI DONOSI ZARADU OD 10.000 EVRA! Ovim poslom se bave SVETSKE ZVEZDE - Bijonse, Bred Pit, Leonardo di Kaprio...

Da je gajenje pčela dobar biznis i u svetu, pokazuje primer svetskih medijskih zvezda, kao što su pevačica Bijonse, glumci Leonardo di Kaprio, Bred Pit, Morgan Frimen, koji se ozbiljno bave ovim poslom

Pčelarstvo polako postaje unosna privredna grana jer, prema procenama pčelara, od 100 košnica može da se zaradi, ukoliko su optimalni uslovi za pčele, i do 10.000 evra.

Samo od jedne košnice, koja se ne seli sa mesta na mesto, može da se dobije 20 kilograma, a od one koja se premešta i do 50 kilograma meda. Ako se cela količina isceđenog meda proda po četiri evra, ulaganje može da se duplira već u prvoj sezoni.

Foto: pexels.com

Inače, kilogram meda na tržištu košta, zavisno od vrste, od 700 do 1.000 dinara.

Da je gajenje pčela dobar biznis i u svetu, pokazuje primer svetskih medijskih zvezda, kao što su pevačica Bijonse, glumci Leonardo di Kaprio, Bred Pit, Morgan Frimen, koji se ozbiljno bave ovim poslom.

Kod nas je sve više porodica koje se ozbiljno bave gajenjem pčela i, ma koliko izgledao kao lagan posao, on to nikako nije. Naime, poznavaoci ove grane poljoprivrede, kao što je Rodoljub Živanović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kažu da je to u stvari nauka.

Ulaganje u košnice se brzo isplati

- Pčelarima je neophodno veliko znanje o gajenju pčela - kaže Živanović.

- Oni moraju stalno da se edukuju i usavršavaju. Od košnica se može zaraditi, ali ne i obogatiti. Volim da kažem da barem deset godina pčelar mora da radi da bi postao dobar početnik. Ulaganje nije malo, a prinos meda zavisi pre svega od meteoroloških uslova – i mi zavisimo od sunca, kiše, mraza, odnosno od roda biljaka i useva.

Foto: pixabay.com

Cena košnice se kreće oko 50 evra, a isto toliko košta i roj pčela.

Ipak, pčelari kažu da se ulaganje brzo isplati, pod uslovom da je godina dobra, odnosno cvetna i rodna, i u zavisnosti od toga da li se pčele sele sa mesta na mesto.

Pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom premeštaju košnice i po nekoliko puta do zime.

Država, a i Grad Beograd, podržavaju pčelare raznim subvencijama. Podsticaj je prošle godine bio 720 dinara po košnici. Da bi dobio pomoć države, pčelar mora da ima najmanje 20 košnica.

Srbija poseduje oko 1,1 milion košnica. Registrovano je oko 15.000 pčelara, a gajenjem pčela bavi se oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda se kreće od 6.000 do 9.500 tona godišnje, a od toga se trećina odnosi na bagremov i suncokretov med.

Foto: pexels.com

Srbija ima odlične agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Proizvodimo šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom. To su homoljski, kačerski, đerdapski, deliblatski, fruškogorski i vlasinski.

Pogon od 3.000 tona

- Da bi pčelarstvo bilo ozbiljan biznis koji donosi dobru zaradu, mora da se poseduje najmanje 250-300 košnica – kaže Živanović.

Sve manje od toga je samo dodatni posao za porodicu. Takođe, važno je da pčelari prodaju med bez posrednika. Strani kupci više vole da kupuju med direktno od proizvođača nego od nakupaca.

Zbog toga je Savez pčelarskih organizacija Srbije prošle godine sagradio u Rači pogon za prikupljanje i plasman meda. Njegov kapacitet je 3.000 tona godišnje i nastao je na inicijativu samih pčelara. Tako su dobili fer cenu i siguran plasman. Ovaj pogon otkupljuje med po 4,70 evra, što je trenutno jedna od najvećih velikoprodajnih cena.

Foto: pixabay.com

Rusi najviše vole naše medne proizvode

Med se najviše izvozi u Rusiju, ali i u zapadnoevropske zemlje.

- Od bake sam nasledio pčelinjak i sada imamo 200 košnica - kaže Bojan Batinić iz Vlaškog dola kod Smederevske Palanke, koji zajedno sa suprugom već 17 godina gaji pčele.

- Košnice zbog većeg prinosa selimo na Homolje i blizu polja suncokreta. Pčelarstvo je posao od kojeg živimo i planiramo da ga proširimo. Med prodajemo jednoj firmi i sa njima dobro sarađujemo.