VERUJEM DA TE NA VRATIMA RAJA ČEKAJU VLADIKA AMFILOHIJE I NAŠI PATRIJARSI PAVLE I IRINEJ! Patrijarh Porfirije se potresnim pismom oprostio od vladike Atanasija

Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije poručio je da su tamo gdje je bio blaženopočivši vladika Atanasije bili i sveti oci i učitelji Crkve, tamo je bio Hristos raspeti i vaskrsli, čijom silom je vladika Atanasije hrabrio, čuvao, podizao i hranio sve koji su bili u nevolji

Patrijarh Porfirije je u oproštajnom pismu koje je na nakon opela episkopu Atanasiju ispred Sabornog hrama u Trebinju pročitao mitropolit dabrobosanski Hrizostom, istakao da je uz svete Justina i Nikolaja, vladika Atanasije "najplodniji i verovatno u svetu najpriznatiji i najpoznatiji srpski bogoslovski i naučni pisac".

- Braćo arhijereji, sveštenici, monasi i monahinje, verni narode svetosavske Hercegovine i svi vi, braćo i sestre sa raznih srpskih strana: od Kosova do Jadovna, od Soluna do Budima, gde god srpskih tića ima, pristigli u Trebinje i manastir Tvrdoš, da ispratite našeg oca i vladiku Atanasija na put iz smrti u život. U život večni!" - naveo je patrijarh Porfirije.

Patrijarh srpski je naglasio da je nebrojeno više onih koji su u duhu sa njima i tuguju što ne mogu posljednji blagoslov da prime i posljednji cjeliv da daju.

Patrijarh Porfirije je poručio da je među njima i on, "nekada mlađani i neuki, a vladika bi rekao neznaveni student prve godine teologije".

- Ali - njegov student, čime se beskrajno ponosim, i srce mi je puno kada to izgovorim ili pomislim, a verujem i mnogima vladikama, sveštenicima, monasima, koji su bili njegovi studenti, koji su ga tih davnih godina slušali na fakultetu, na javnim predavanjima u Beogradu, a i oni koji kao mirjani služe Crkvi, a nedeljom i praznikom su hrlili u manastir Vavedenje, gde je on, zajedno sa divnim profesorima, našim ocima Amfilohijem i Irinejem služio i na zemlji nam otvarao dveri Carstva nebeskog - naveo je patrijarh Porfirije.

Prema njegovim rečima, imajući uvijek u srcu Hrista vaskrslog, vladika Atanasije je činio da oni sveti oci i učitelji Crkve iz apostolskog i potonjih vremena o kojima je predavao, budu nekakvi naučni ili literarni, čak ni bogoslovski uzori, nego da budu dio njihovih života, da uz njega budu sa njima, ne samo na predavanjima, nego gotovo uvijek.

- I uz skromne, više monaške nego studentske obede koje je blagosiljao i redovno delio sa nama u trpezariji stare zgrade Bogoslovskog fakulteta na Kosančićevom vencu i kada smo se prvi put penjali za njim uz Velebit da se nad bezdanom Šaranovom jamom molimo za mučenike tamo bačene i da molimo njih da se mole za nas - napisao je patrijatrh Porfirije.

On je dodao da su isto tako su oci i apostol Pavle bili njihovi saputnici kada im je otac Atanasije Pavlovim putem otkrivao pravoslavlje, manastire i srpstvo Dalmacije, kada su sa njim, "iz sveg glasa pevali `Hristos voskrese` u Jasenovcu".

- Isto tako i širom Kosova i Metohije koji su naše svenarodno raspeće i svenarodno naše vaskrsenje i kada smo prvi put sa njim kročili na Svetu Goru Atonsku da bismo sreli podvižnike i svete starce, čak i kada smo sa njim igrali fudbal u prestonom Beogradu, ispod Kalemegdana, mestu koje je osveštano žrtvom Donata i Fortunata, Ermila i Stratonika, đakona Avakuma i igumana Pajsija, jasenovačkih mučenika koji su nošeni Savom stigli pod drevne zidine, ali i hiljadama koje je krvavi komunistički teror pribrojao svetima mučenicima, u prestonici srpstva, ali i na drugim mestima - naveo je patrijarh Porfirije.

On je naveo da je među njima i rođeni stric vladike Atanasija, sveštenik Miloš Jevtić koji je na Svetu Petku 1944. godine ubijen sa hiljadama nevinih Mačvana i Poceraca na savskom mostu u Šapcu.

- Vi Hercegovci, deco Svetog Save, to znate bolje od svih nas šta je u nesrećnom ratu značio i činio vladika za našu Otadžbinu. Znaju to, ne manje i kosovsko-metohijski Srbi, a znamo i svi mi. Njegovo telo danas polažemo u hercegovačku zemlju koju je toliko zavoleo - poručio je patrijarh Porfirije.

On je dodao da vladika Atanasije jednako pripada "svim našim krajevima, a pre svega rodnoj Tamnavi, selu Brdarica, kao i celom šabačko-valjevskom kraju koji nam je podario i u kojem su se proslavili u Gospodu veliki svetitelji Ava Justin i Vladika Nikolaj".

Patrijarh Porfirije je istakao da oni, zajedno sa vladikom Milutinom, koji je takođe iz tog kraja, čekaju danas, na vratima besmrtonosti dostojnog nastavljača.

- Tamo ga čeka i vladika Amfilohije, sa kim je drugovao, od mladih bogoslovskih i monaških godina; a bio satrudnik i saradnik na Bogoslovskom fakultetu i u vladičanskim godinama koje su usledile. Tu, na vratima raja, duboko verujem, čekaju ga i naši patrijarsi Pavle i Irinej, i svi sveti srpski arhiepiskopi i patrijarsi - napisao je patrijarh Porfirije.

Najpoznatiji srpski bogoslovski i naučni pisac

On je dodao da ne može da izostavi "jednu kapitalnu činjenicu kojom Srpska Crkva, srpska kultura, srpski narod treba da se ponose, a vladika Atanasije je uz pomenute svete Justina i Nikolaja, najplodniji i verovatno u svetu najpriznatiji i najpoznatiji srpski bogoslovski i naučni pisac".

- Ovih dana i dugom vremenu koje predstoji njegovo delo će, kao i dela svetog Justina i svetog Nikolaja, biti tumačeno, proučavano, umnožavano, ali što je najvažnije njegovo delo i njegove molitve za nas pred prestolom Oca Nebeskog, privodiće Srbe Crkvi Hristovoj u vekovima dok nas bude, a biće nas dok sledeći vladiku Atanasija sledimo Svetog Savu, Svetog Lazara kosovsko-metohijskog i sve svete iz roda našega - naglasio je patrijarh Porfirije.

On je naveo da danas svi zajedno mogu da posvedoče rečima apostola Pavla - "vladiko Atanasije, dobar si rat ratovao, trku si završio, veru si održao".

- Sada te čeka venac pravde koji će ti dati Gospod naš, pravedni sudija. Večan ti pomen dostoblažene i prisnopamjatne oče i brate Atanasije - poručio je na kraju patrijarh Porfirije, saopšteno je iz Srpske pravoslavne crkve.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.