Alarmantno upozorenje epidemiologa! Evo šta nas čeka ako budemo imali više od 1.000 zaraženih dnevno!

Šta nas čeka u narednom periodu sve nas zanima, dok mi u ovom trenutku beležimo brojeve zaraženih i preko 300. Ipak, od uvođenja novih mera smo još uvek daleko, smatraju naši epidemiolozi, i apeluju da je vakcinacija jedino rešenje

 

Smanjenje broja okupljenih na javnom mestu, korigovano radno vreme ugostiteljskih objekata, povećana kontrola poštovanja mera na svakom mestu, a posebno u tržnim centrima, može se očekivati ukoliko pređemo 1.000 novozaraženih na dnevnom nivou - kaže za epidemiolog i čan Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović.

Da je do 500 na dnevnom nivou "prihvatljivo", a kada dođu četvorocifreni brojevi to već zahteva preduzimanje mera, saglasan je i njegov kolega dr Predrag Kon, koji je za RTS izjavio, da "o novim merama i zabranama u smislu zatvaranja kao što je bilo teško da će biti govora".

- Sve do 500 ne zahteva neko posebno reagovanje, osim apela na one uobičajene tri mere, maska u zatvorenom, distanca i dezinfekcija. Ali ako pređemo 500 moramo da razmišljamo o nekim dodatnim merama, ali kad bi već prešli 1.000 onda bi morali da reagujemo kao i neke druge zemlje oko nas, čak i turistički vrlo zavisne, kao Crna Gora, Grčka… a to je zatvaranje noćnih klubova, verovatno bi morali da ograničimo rad ugostiteljskih objekata. To bi se naravno radilo u skladu sa aktuelnim brojem obolelih i sa epidemiološkom procenom, da li bi bilo do 24, ili do 22 časa. Takođe, bila bi mnogo jača i intenzivnija kontrola ozbiljnija u tržnim centrima, jer ono što se zapaža je da tamo dolazi do nepoštovanja mera u nekim slučajevima kao što je nenošenje maski i distanca - kaže profesor Tiodorović.

Kako bi radili ugostiteljski objekti

Restorani, kafići, ugostiteljski objekti bi verovatno mogli da rade u ograničenom vremenskom periodu ako bi prešli brojku od 1.000 - objašnjava profesor Tiodorović.

- Uz poštovanje mera ako su u pitanju zatvoreni prostori, a na otvorenom bi se insistiralo na distanci. Ako bismo prešli 1.000, takođe i dozvoljen broj okupljenih na javnom mestu bi se korigovao. Jer, šta vidimo iz dana u dan, nije isto imati 60, 70, 80 novozaraženih, a onda preko 300. To ipak ukazuje da je veliko opuštanje na snazi i da taj delta soj radi "svoj posao". Oni ljudi koji se nisu vakcinisali, oni su u velikom problemu i zato stoji neprekidan apel o tome da se vakcnišu i da je sada pravi trenutak za to - kaže profesor Tiodorović za Blic.

Foto: printscreen RTS

Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon, za RTS govorio je o mogućim merama, kao i o tome šta bi se moglo dogoditi ako kojim slučajem zaista pređemo 1.000 zaraženih dnevno.

- O novim merama i zabranama u smislu zatvaranja kao što je bilo teško da će biti govora. Biće sigurno kada dođu četvorocifreni brojevi da ne mogu javna okupljanja da budu kao sada, sada je do 500 ljudi. Sve što je više od 500 traži odobrenje od Kriznog štaba. Dato je uslovno šta sve treba da se obezbedi, da se zaštićeni okupljaju, ali i svedoci smo da se to ne poštuje. Moramo da podignemo svest o tome, ja kao epidemiolog imamo obavezu da insistiram na vakcinisanosti onih koji će ući u kolektive i na zaštićenosti - rekao je dr Kon.

Šta nas očekuje tokom leta

Godišnji odmori su u toku, putovanja se neprekidno odvijaju, a cirkulacija ljudi je neminovna. Leto je, život se odvija, a sa odmora nam dolaze zaraženi. U najvećem broju slučajeva radi se o nevakcinisanim građanima.

- Ne očekujem da ćemo u avgustu imati neki dramatičan skok, ali je moguće da ćemo u jednom trenutku dostići i tih 1.000. To se ipak očekuje kasnije. Sada je pravo vreme za vakcinaciju, naročito oni koji nisu otputovali, neka iskoriste period kada nema gužvi i neka se zaštitite pred jesen - objašnjava profesor Tiodorović.

U izjavi za RTS dr Kon je pojasnio da za dve nedelje može doći do porasta aktivnosti, a u tom periodu ima i festivala.

- Pouzdano se može reći da naredne dve nedelje može doći do porasta aktivnosti. Za sve festivale, slavlja dostavljeno je ono što se preporučuje, a to je da budu zaštićeni, da su vakcinisani, da su preležali, testirani i da nose masku sve vreme. Što se tiče festivala imali smo primer Egzita i on je dobro prošao. Otkrili smo i zaražavanja, ali nije došlo do naglog skoka - rekao je dr Kon.

Foto: Printscreen RTS

Ono što sve interesuje, da li će se održati festivali u avgustu s obzirom da brojke rastu, te profesor Tiodorović objašnjava da hoće i da će organizacija biti regulisana kao na Egzitu – potvrda o vakcinaciji, negativan PCR…

- Egzit je dobro prošao, verujem da će tako biti i na drugim festivalima. To je dobar put. Za one koji su se vakcinisali nema problema, njihovo je da ponesu potvrdu, što se ostalih tiče, neophodan je negativan test, kaže dr Tiodorović.

Treća doza za najugroženiju grupu

Uveliko se govori i o trećoj dozi, ali samo ako su pitanju rizične grupe.

- Treća doza se daje ali samo onima koji su u supresiji, oni koji imaju oslabljeni imunitet zbog prirodne bolesti. Razne bolesti koje jako obaraju imunitet, ti pacijenti su u najvećem riziku i za njih se preporučuje vakcina. Najvažnije je da se te osobe zaštite. Jasno je da vakcina ne može dugo da drži, takva je situacija u Izraelu, javlja se i u drugim zemljama. Posebno je bitno da oni koji su stariji polako gube tu zaštitu i to je sada poznato. Mi smo za sada odlučili samo za one koji su u ozbiljnom riziku i imaju teške forme bolesti, rekao je dr Kon za RTS.

Da li ćemo virus iskoreniti u skorije vreme

Šef SZO u Srbiji dr Marijan Ivanuša u intervjuu za Blic izjavio je da kada je potpuno suzbijanje virusa u pitanju, da je teško da možemo očekivati da ovu bolest iskorenimo u potpunosti.

- Nismo sigurni da ćemo moći u potpunosti da iskorenimo ovaj virus jer je do sada u svetu iskorenjeno samo nekoliko zaraznih bolesti. Očekujemo da ćemo virus staviti pod kontrolu vakcinacijom ljudi globalno jer je to najbezbedniji način da steknemo imunitet i da se zaštitimo. Nadamo se da će do kraja godine biti vakcinisano 40 odsto svetske populacije a sledeće godine 70 odsto. Na taj način jako ćemo smanjiti rizik od pojave novih sojeva virusa, pa možemo očekivati da se virus stavi pod kontrolu. Ali ako ne bude ravnomernije distribucije vakcina, ako ljudi budu neodlučni da prime vakcinu, virus će imati priliku da mutira, pandemija će trajati duže nego što je potrebno. Naravno u međuvremenu treba se pridržavati dobro poznatih mera - upotreba maske, fizička distanca, izolacija obolelih I karantin za one, koji su bili u kontaktu sa njima, rekao je Ivanuša.

Dr Kon, je za RTS pojasnio da "ne liči da će biti eliminisan, na svetskom nivou ne možete jednako obaviti vakcinaciju".

- Virus opstaje i menja se, samim tim kada se promeni toliko da može da zaobiđe imunitet koji je stvoren vakcinacijom liči da će opstati. To ne mogu da tvrdim, ali tako liči. Vakcine koje imamo nisu žive vakcine i od njih se ne može očekivati brzo iskorenjivanje. Ovaj virus sada, delta soj, ima veći reprodukcioni broj, pominje se da je sada sedam, što je vrlo visoko, na početku je bio između dva i tri. Ono što treba shvatiti je da nemamo vakcinu, ovaj proces bi trajao neuporedivo duže i bio bi sa više raznih varijanti - objasnio je dr Kon.