PENZIJE BI TREBALO VIŠE DA PRATE RAST ZARADA Krkobabić: Boriću se za promenu švajcarske formule

Penzije bi trebalo da više prate rast zarada, pogotovu onih u javnom sektoru i zato ću se boriti za promenu švajcarske formule po kojoj se primanja najstarijih podjednako usklađuju sa zaradama i troškovima života, kaže predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Milan Krkobabić, koji je i ministar za brigu o selu.

On za Tanjug objašnjava da je uvođenje švajcarske formule u trenutku kada je ona kod nas počela da se primenjuje, značilo bitan iskorak jer je time isključena arbitrarnost, odnosno situacija da to koliko će penzije rasti zavisi od volje bilo kog pojedinca.

Ističe međutim da švajcarska formula ima i svoje loše strane, zbog čega se i zalaže za njeno menjanje i najavljuje da će u narednom periodu ponovo pokrenuti razgovore na ovu temu započete proletos.

Razgovor sa Vučićem

Podseća da je ranije o ovome razgovarao i s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Vučić je zvanično izjavio da je svestan da penzije zaostaju za zaradama i najavio mogućnost da se penzije ubuduće usklađuju po tzv. švajcarskom modelu plus plus", kaže Krkobabić.

On ističe da ne može da proceni da li će razgovori koje namerava da aktivira na ovu temu uroditi plodom jer, kako kaže, to će zavisiti i od političke volje.

"Pred nama je da te razgovore osvežimo i obnovimo. Ne smemo da dozvolimo da se ta priča razvodni", naglašava Milan Krkobabić.

Foto: Tanujug

Ukazuje da je sve ovo njegov politički stav kao predsednika PUPS-a i da na njegovoj realizaciji može da deluje kroz poslaničku grupu i u razgovorima sa najbitnijim koalicionim partnerom u Skupštini Srbije.

Kada je reč o manjkavostima švajcarske formule, ističe da se ona najviše ogleda u tome što su penzije ekonomska kategorija i mogu da se usklađuju samo sa onim iz čega su izvedene, dakle zaradama a ne sa inflacijom.

"Penzija ne može da se stavlja u kontekst inflacije. To je kontekst kjnigovođa koji su dobro plaćeni da pričaju takve priče. Upravo to što kretanje penzija pođednako zavisi od kretanja plata i inflacije dovelo je do njihovog zaostajanja za platama, pa je udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi pao na oko 44 odsto a padaće i dalje", navodi Krkobabić.

Nedopustivo zaostajanje

Dodaje da je prosečna zarada već premašila 65.000 dinara dok prosečna penzija jedva prelazi 29.000 i toliko zaostajanje penzija je, smatra on, nedopustivo.

Zato, ističe, za početak valja odrediti graničnu liniju do koje penzije mogu padati u odnosu na plate, a ona ne bi trebalo da bude ispod 50 odsto.

Ni ovako skromnim primanjem, kao što je penzija ravna proseku od oko 29.000 dinara, ne može se pohvaliti veliki broj najstarijih, pošto prema rečima sagovornika Tanjuga, oko 900.000 penzionera prima manje od ove sume, 300.000 manje i od 20.000 dinara, dok prosečna poljoprivredna penzija iznosi tek oko 12.000.

Koliko je po indeksaciju penzija loš udeo troškova života u švajcarskoj formuli, prema njegovim rečima, pokazuje to što je u trenutku poslednjeg usklađivanja, rast plata iznosio 10,6 odsto dok su primanja najstarijih povećana za samo 5,9 procenata.

Formula je, navodi Krkobabić, loša i zbog toga što se primanja najstarijih ravnaju sa podacima koji se mogu smatrati starim.

"Kada su penzije početkom ove godine usklađene poslednji put, uzeto je kretanje podataka o platama i troškovima života za period jul 2019 - jun 2020. u odnosu na period jul 2018 - jun 2019. godine, a od tih penzija se živi u 2021. godini, pa se ovi podaci mogu smatrati istorijom", kaže Krkobabić.

Rešenje bi, prema njegovom mišljenju, bilo u tome da udeo kretanja zarada u formuli za indeksaciju penzija bude veći i da se sa sadašnjih 50 odsto, poveća na 60, 70 ili 80 procenata.