SRBIJO, MISLI O OVOME! U TOKU JE GLOBALNA TEKTONSKA PROMENA OD AVGANISTANA DO BALKANA! Svako izlaženje u susret američkoj propaloj geopolitici znači poraz...

Beograd, Banjaluka, a nadamo se i Podgorica, moraju da razumeju da se američkim krahom u Avganistanu svet promenio. I još jednu stvar - da opcije multipolarnosti (Rusija i Kina) konačno daju i odgovore Srbima za budući krah američke politike na Balkanu

Pre trinaest godina autor ovih redova počeo je pisati o tome da unipolarni međunarodni poredak i hegemonija SAD u međunarodnim odnosima ne mogu večno da traju, da će globalizacija početi posustajati, da će se Rusija i Kina postepeno uzdizati na poziciju svetskih sila, a da Evropska unija neće moći da izraste u svetskog igrača dok se ne oslobodi američke okupacije.

Neviđena zaslepljenost

Takvi tekstovi su, analizira profesor geopolitike Srđan Perišić izazivali podsmeh jer je glavni tok medija i akademske javnosti upravo veličao globalizaciju kao amerikanizaciju, veličao EU i NATO kao savršeni vrednosni, ekonomski i bezbednosni okvir razvoja država u Evropi, i još uvek objašnjavao da su zapadna ideologija liberalizma, i njene podideologije „ljudskih prava", LGBT-ija, i civilnog društva, jedine ideologije koja su dale konačne odgovore na razvoj i budućnost svake države.

Podsmeh je bio izražen bez obzira što je 2007. godine Vladimir Putin na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji najavio povratak Rusije i posustajanje američkog poretka. No, ni njemu nisu verovali.

Neviđena zaslepljenost je pre svega bila u elitama evropskih država, pa tako i u srpskoj.

Elite koje predvode svoja društva treba da vide bolje i dalje. Međutim, one 2008. godine nisu shvatile da su svetska finansijska kriza, i kratkotrajni rat u Gruziji (koje su izgubile SAD), označile početak promene međunarodnog poretka, nisu shvatile da su svet i globalni tokovi počeli da kreću u sasvim drugačijim pravcima od onih u koje su te elite verovale.

Najnovija dešavanja u Avganistanu, pobeda talibana, sramni beg Amerikanaca, NATO-a i njihovih saveznika, rušenje marionetskog režima u Kabulu kao kule od karata, jasno nam oslikavaju tektonske promene u svetskoj geopolitici.

Dakle, već 13 godina gledamo nestajanje američkog hegemonskog, unipolarnog poretka, gledamo urušavanje globalizacije kao amerikanizacije. Pre poraza SAD u Avganistanu, tektonske promene su i pojava Kine kao svetske ekonomske sile broj jedan, povratak Rusije kao vojne i političke sile, onda poraz SAD u Siriji - što je direktna posledica ulaska Rusije u taj američki dirigovani konflikt.

Pitamo se, zar još ima „nevernih Toma", koji i dalje veruju u SAD ili se, možda, nadaju opstanku hegemonije Vašingtona?

Avganistan na najbolji način pokazuje kako se menja globalna arhitektura sveta, odnosno, kako se menjaju međunarodni poreci.

Foto: AP/Tanjug

U pitanju je zemlja u kojoj društvo živi na premoderan način, i - kakvog li paradoksa za Zapad - ta premoderna zemlja oslikava odlazak supermoderne Amerike.

Naravno, Avganistan nije uzrok geopolitičkih i geostrateških transformacija. Međutim, kako lepo kaže ruski filozof Aleksandar Dugin, Avganistan predstavlja „ogledalo ili ekran, na kome su se, jasnije nego bilo gde drugo, odrazile temeljne promene u svetskom poretku".

Naime,  pitamo se da li poraz SAD u Avganistanu  2021. oslikava kraj američkog hegemonskog poretka, kao što je poraz SSSR-a u toj zemlji 1989. godine najavio njegov kraj i kraj bipolarnog poretka? U odgovoru na to pitanje - pođimo redom.

Uloga SAD u nastanku islamskog ekstremizma i terorizma

Ako pogledamo islamski svet, uočićemo dve vrste islama: tradicionalni islam i ekstremno-teroristički oblik islama (islamisti).

Razlika između ove dve varijante islama je to što je tradicionalni islam manje ili više trpeljiv prema drugim nacionalnim tradicijama, religijama i poimanju politike (ovde uglavnom ulazi i šiizam). Međutim, ekstremni oblik islama je tendencija koja se poziva na iskonske težnje iz epohe nastanka islama, ali je suprotna tradicionalnom islamu.

To su ultradogmatska učenja vahabizma i hanafitskog učenja, kao i druga salafitska ili ihvanska učenja.

(FOTO/VIDEO) BAJDEN IZNERVIRAO AMERIKU, ONO ŠTO JE URADIO NA DOČEKU TELA POGINULIH VOJNIKA IZ AVGANISTANA NEĆE MU OPROSTITI!

Ono što ključno treba istaći jeste da je, za razliku od tradicionalnog islama, kao i šiitske varijante, vahabitski ekstremni oblik islama služio Zapadu tokom Hladnog rata da se suprotstavi socijalističkim, sekularnim i najčešće prosovjetskim režimima.

Kao geopolitički fenomen, islamski ekstremizam bio je deo atlantističke strategije, protiv SSSR-a. Avganistan je bio karika u ovoj geopolitičkoj strategiji.

U ime Zapada u Avganistanu su ratovali islamski ekstremisti oličeni u mudžahedinskim vojnim formacijama. Sovjetske trupe u Avganistanu su predstavljane kao „ateistički okupator".

CIA je u Avganistan dovela Osamu bin Ladena, kasnije i Al-Kaidu, a mnogo godina kasnije i Islamsku državu.

Povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana februara 1989, kao i nekoliko meseci kasnije odustajanje Moskve od Nemačke (pad Berlinskog zida), označili su kraj Hladnog rata i poraz SSSR-a.

Povlačenje sovjetske armije iz Avganistana

Zauzimanje Kabula od strane rivalskih frakcija mudžahedina i pogubljenje predsednika Nadžibulaha 1996. godine, uprkos građanskom ratu u Avganistanu, značilo je pobedu Zapada.

Poraz u avganistanskom ratu nije bio razlog raspada SSSR-a. Ali, Avganistan je to ogledalo koje je oslikavalo kraj bipolarnog međunarodnog poretka, i najavilo kraj Sovjetskog Saveza.

Hegemonija SAD i invazija na Avganistan

Tokom unipolarnog poretka i hegemonije SAD, od 1989. do 2008. godine, ekstremni oblik islama potpuno dobija terorističke karakteristike. U tome mu svesrdno pomaže Amerika.

Amerikanci preko svojih obaveštajnih službi i armije upotrebljavaju vahabističke organizacije (Al-Kaidu, i druge) kao efikasno sredstvo i način destabilizacije mnogih regiona.

Svuda na takvim teritorijama - od Bosne, Kosova, preko Čečenije, pa do Kašmira, Avganistana i Srednje Azije - islamisti su imali pomoć SAD i bili su istureni odredi američke armije ili pak jasan američki saveznik u geopolitičkoj igri.

Tokom 90-ih godina islamističke snage aktivno deluju u Bosni i Srbiji (Kosmet), na Balkanu, u bivšim sovjetskim republikama, Tadžikistanu i Uzbekistanu. Rusija postaje ratna zona (Čečenija). SAD i Zapad (NATO) nastavljaju da koriste svoje islamiste kao saveznike za dalje atlantističke geostrateške akcije.

U Avganistanu 1994. godine počinje uspon talibana uz direktnu pomoć Vašingtona i Pakistana. Od 1996. do 2001. godine talibani vladaju Avganistanom.

(VIDEO) ŠOJGUOVA ZAMENICA OBJASNILA ZAPADU ZAŠTO SRBE NE MOGU SLOMITI! Oni su spremni da žrtvuju sve zarad slobode, baš kao i Rusi!

Da bi podržali talibane u konsolidaciji vlasti, kako bi se oni kasnije efikasnije inflitrirali u zemlje Srednje Azije, SAD sa talibanima 1997. godine, preko svoje kompanije Unocal (Union Oil Company of California), zaključuju sporazum o izgradnji trans-avganistanskog gasovoda, koji bi išao iz Turkmenistana za Pakistan. Ideja je bila da talibani imaju siguran i stalan prihod od tranzita gasa.

Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters

Međutim, uspesi osnaženog islamskog ekstremizma primoravaju lidere islamskih zemalja da krenu putem nezavisne politike krajem 90-ih godina. U odsustvu Sovjetskog Saveza, i uopšte ravnoteže snaga kakva je bila tokom bipolarnog poretka, a pogotovo u uslovima oslabljene Jeljcinove Rusije, islamski vahabistički ekstremisti počinju da sebe doživljavaju kao nezavisnu silu.

S obzirom da je nestao stari neprijatelj (prosovjetski sekularni režimi u islamskim zemljama), islamisti svoju agresiju okreću protiv svog dojučerašnjeg gospodara - SAD.

Događa se teroristički napad 9. septembra 2001. na Njujork i Vašington. Izvršilac je Al-Kaida, čiji vrh (Osama bin Laden i ostali) se nalazi u Avganistanu. Došlo je do geostrateškog obrta. 

Oni koji su bili sredstvo borbe atlantizma i Zapada protiv Sovjeta i savremene Rusije (i Srba na Balkanu), islamski ekstremisti - oni postaju neprijatelj hegemoniji Amerike. Stoga Sjedinjene Države, kao hegemon, objavljuju „rat protiv terorizma".

To je vešta formulacija kako bi taj rat iskoristile da završe geopolitičke poslove na prostoru Evroazije. Ključni geopolitički zadatak SAD nije „rat protiv terorizma", već njegovo korištenje za uklinjavanje u prostor Evroazije, pre svega u zemlje Srednje Azije, Balkana, Kavkaza.

Amerika je imala drugi način da zaustavi islamiste, presecanjem izvora finansiranja. Međutim, umesto to da uradi, Vašington radi sasvim suprotno i objavljuje rat islamistima i na taj način kvalitativno im podiže njihov status, pretvarajući ekstremni islam u geopolitičku realnost - faktor međunarodne politike.

Zašto?

Odgovor je očigledan - Vašington se sve vreme „rata protiv terorizma" nadao, i u nekim delovim sveta uspevao, da islamiste opet pridobije na svoju stranu i upotrebi ih u svojim geopolitičkim strategijama. To im je uspevalo u Siriji, Libiji, Egiptu.

Prema tome, ova geopolitička igra SAD ima za cilj da istisne tradicionalni ruski geopolitički uticaj iz celog prostora Evroazije, a prvo iz Srednje Azije (Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan). Drugo, da zaustavi Kinu.

Amerika nastoji da, uvlačenjem država Srednje Azije u nesagledive i permanentne sukobe, geopolitički ovlada tim regionom čijom se kontrolom postiže dominacija nad evroazijskim kontinentom i celim svetom. Uostalom, jedan o tvoraca geopolitike kao nauke, Britanac Helford Makinder, Srednju Aziju je nazvao „srcem sveta".

Sa tim u vezi, SAD su počele da šire vojne baze, pre svega u Uzbekistanu i Kirgiziji (baza Manas). Ali, ono što je takođe zanimljivo, SAD su koristeći se pozicijom u Avganistanu, počele da izazivaju rušenje režima u zemljama Srednje Azije, izazivanjem obojenih revolucija.

Na udaru su Uzbekistan i Kirgistan 2005. godine. Revolucija u Uzbekistanu nije uspela, a u Kirgistanu („revolucija žutih tulipana") je uspela, ali nije dovela na vlast proamerički režim.

RUSKI STRUČNJACI DIGLI NA NOGE SARAJEVO, AMERE I NATO, Moskva odlučila da razbije laži Zapada o ratu u Bosni! AUU, NAJPRE SREBRENICA, PA SAD OVO...

Opet su Amerikanci izazvali 2010. godine novu obojenu revoluciju u Kirgistanu, međutim, i novi režim nije bio proamerički. Rezultat svega toga je da su Kirgizi proterali Amerikance iz baze Manas 2015. godine.

Propale revolucije u Uzbekistanu i Kirgistanu su bili prvi poraz Amerike u Srednjoj Aziji.

Poraz SAD u Siriji, unutrašnji sukobi i podeljenosti u samoj Americi koji su izbili na videlo tokom predsedničkih izbora 2020. godine, sa pobedom talibana 2021. godine su pokazatelji da SAD više nisu supersila.

Poraz SAD - tektonska geopolitička promena

Poraz SAD u Avganistanu je veći i značajniji od onog u Vijetnamu 1975. godine, kada su se Amerikanci na sličan način osramotili. Međutim, bez obzira na velike gubitke u Vijetnamu (zvanično oko 60 hiljada, nezvanično 120 hiljada mrtvih Amerikanaca), u odnosu na Avganistan (oko 10 hiljada mrtvih američkih vojnika i njihovih saveznika) - poraz u Avganistanu je globalni poraz SAD.

Naime, posle Vijetnama SAD pronašle metodologiju kako da se efikasno suprotstavljaju svom geopolitičkom neprijatelju, kopnenom Sovjetskom Savezu.

To je bila globalizacija (ekonomska, kulturna, politička). Međutim, danas, sa svim porazima SAD od 2008. godine, i globalizacija doživljava poraz. Globalizacija više nije uverljiva i ne predstavlja više paradigmu razvoja drugih zemalja i naroda. Očito je da je svet sa promenom na geopolitičkom polju - smenom unipolarnog poretka u multipolarni - na pragu nove paradigme koja će zameniti globalizaciju. U svakom slučaju, gledamo vraćanje tradicionalizmu, što u praksi znači da će kulture (u množini) biti ta paradigma razvoja u 21. veku.

Islamski režimi, pre svega Turska, Iran i Pakistan, dobro su svesni slabljenja Zapada u celini i počeli su da igraju svoju igru, sve nezavisnije od Zapada. Rusija se u poslednjih petnaest godina razvija na osobenostima svog unikalnog identiteta i tradicije (ruske konzervativne vrednosti).

Iran i Turska su se približili Moskvi po mnogim pitanjima. Pakistan je uspostavio veoma bliske odnose sa Kinom (luka Gvadar u Pakistanu je u kineskim rukama, plus vojna i nuklearna saradnja). Dakle, nikoga od njih više ne interesuje američko prisustvo.

Unipolarni međunarodni poredak se završio, i američka okupacija Avganistana i marionetska proamerička vlada postali su zastareli i nezanimljivi.

Potpuna pobeda talibana i begstvo Amerikanaca znače kraj unipolarnog sveta. Kao što je 1989. godine, povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana kao ekran celom svetu označilo kraj bipolarnog sveta - tako je poraz SAD u Avganistanu označio kraj hegemonije SAD.

Šta nas očekuje?

SAD i Zapad ne prihvataju da je njihov hegemonski poredak srušen. To je ono što je najveća opasnost po ostali svet. Vašingtonu ne preostaje ništa drugo (sve opcije su iscrpljene) nego da izazivanjem haosa na mnogim neuralgičnim tačkama u svetu, produži svoje postojanje.

Prvo će u Avganistanu, zasigurno pokušati talibane da stave na svoju stranu i usmere ih na Srednju Aziju, ka Rusiji, i Kini. To je obnavljanje stare saradnje sa ekstremnim islamom koja je bila dominatna atlantistička geostrategija skoro 30 godina. Ali, to je veoma teška operacija.

Foto: Fotoilustracija

SAD su iscrpljene, ekonomski, politički, kulturno. One više nisu paradigma koja nudi ni saradnju, ni razvoj drugima. U svakom slučaju, kao druga opcija je izazivanje novog građanskog rata u Avganistanu.

U tom slučaju, Rusija i Kina imaju više mogućnosti da popune prazninu nastalu krahom američke geopolitike. Rusija čvrsto drži Srednju Aziju, politički i vojno. Kina nudi ekonomske projekte i podršku u okviru njene geoekonomske strategije Pojas i put. I Moskva i Peking razgovaraju sa talibanima.

POLICIJA ZAPLENILA 3.000 MAJICA SA LIKOM SV. PETRA CETINJSKOG, PRIVEDENA DVOJICA MUŠKARACA! Majstori, pogrešan vam je lik, trebalo je da štampate majice sa Milom...

Ovde se postavlja pitanje - da li Americi jedino ostaje da izazove haos negde drugo, na primer na Balkanu, kako bi nekako održala svoje prisustvo u svetu? I to na štetu Srba.

Moguće je. Međutim, u uslovima sveopšteg slabljenja SAD i Zapada, Srbi moraju da razumeju da je u toku promena globalne paradigme. Svako izlaženje u susret američkoj propaloj geopolitici i atlantizmu (NATO) značilo bi poraz Srba.

Zato Beograd, Banjaluka, a nadamo se i Podgorica, moraju da razumeju da se američkim krahom u Avganistanu svet promenio. I još jednu stvar - da opcije multipolarnosti (Rusija i Kina) konačno daju i odgovore Srbima za budući krah američke politike na Balkanu.

Svako drugačije ponašanje Beograda, Banjaluke i Podgorice, bilo bi pogubno za Srbe.