ZBOG STRESA NA POSLU MOŽEMO NA BOLOVANJE? Sada i zvanično, a evo kada odluka stupa na snagu!

Svetska zdravstvena organizacija najavila je da sindrom izgaranja sa narednom godinom postaje dijagnoza, a to praktično znači da će se zbog premora na poslu i zvanično moći i kod doktora i po bolovanje

Stres na radnom mestu, SZO je uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, i to kao profesionalni fenomen. Dogovor je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. a to znači i nova, veća prava za radnike kod lekara.

TOP 4 saveta za izbacivanje STRESA iz TELA - pronađite svoj MIR

Srbija je, inače, članica Svetske zdravstvene organizacije. Kancelarija u Beogradu nastala je 1992. godine, da bi 2002. godine postali i punopravna članica. To praktično znači da se primena ove odluke o "burnout" sindoromu na globalnom niovu, može isto očekivati i u našoj zemlji.

Statistika inače govori, da skoro dve trećine građana u Srbji, što je 66 odsto, pati od hronične iscrpljenosti na poslu. I to pokazuju podaci Međunarodne zdravstvene studije “Budućnost zdravlja”.

Foto: Shutterstock

Šta je "Burnout"

"Burnout" često prevodimo kao pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu. Javlja se kao odgovor na preterani i prolongirani stres koji pojedinac svakodnevno trpi na poslu, i to je faza koju karakteriše psihička, fizička ili sveopšta iscrpljenost.

Simptomi su najčešće iscrpljenost, nesanica, promena apetita, pad imuniteta, glavobolja, visok pritisak… Tu su i osećaji praznine, poremećaji koncentracije, zaboravljanje, nervoza, preosetljivost… Na poslu se smanjuje efikasnost i povećava broj grešaka pri radu, a često dolazi i do povećanog odsustvovanja sa posla, kašnjenja na posao, povlačenje u sebe, izolacije od drugih...

- Ljudi nemaju koncentraciju na poslu, ne mogu da se upuste u aktivnosti sa porodicom i prijateljima, razdražljivi su, imaju ispade u ponašanju i poremećen san i apetit. Takođe, mnogi nemaju volju i energiju za rad, sve im je besmisleno, a najteže dijagnoze su svakako kod onih pacijenata koji posegnu za alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama - kaže dr sci. med. Petar Vojvodić.

Dodaje i da je pregorevanje na poslu problem koji danas pogađa sve veći deo populacije.

Stručnjaci kažu da je izgaranje problem koji je sve više maha uzeo za vreme korona virusa, kada su ljudi rad iz kancelarija premestili u svoje domove. Tada su i počeli ozbiljniji problemi i pregorevanje na poslu je postalo sve izraženije.

Na poslu se pritom može pregoreti i kada ne postoje adekvatni uslovi za rad, nejednaka raspodela posla, niske plate, duže radno vreme od 8 sati i učestali radni vikendi, koji zaposlenom daju malo prostora za porodicu.

- Mnoge kompanije nastoje da se posao završi, radi se prekovremeno, a opasnosti po zdravlje su ogromne. U takvim okolnostima, bolje je dati otkaz nego trpeti loše uslove. Ljudi moraju da shvate da je bitnije zdravlje nego novac i uspeh - napominje psiholog Ljiljana Vojvodić.

Sa pomenutim simptomima, danas se možete javiti lekaru koji će vas lečiti kao da bolujete od bilo koje druge bolesti. Od 1. januara priča, međutim, dobija obrt jer je SZO sada i zvanično preporučila da simptomi sagorevanja na poslu nikako nisu za zanemariti i da je reč o dijagnozi koju treba lečiti.

Foto: Pexels

Kako se lečiti?

Prvi korak u lečenju je psiholog ili neuropsihijatar. Ljudi na početku nisu svesni šta im se dešava, pa je vrlo bitno da im najbliži članovi porodice skrenu pažnju na stanje u kojem se nalaze.

Ako lekar utvrdi da je osoba pregorela na poslu i da je postala anksiozna ili depresivna, onda se uključuju lekovi.

Sa druge strane vrlo efikasan u lečenju napetosti i stresa je autogeni trening. To je trening koji se održava u poluzamračenoj sobi i sa potpunom tišinom i mirom. Vežba može da se izvodi sedeći ili ležeći.

Trening je podeljen u šest vežbi koje obuhvataju mišiće, srce, disanje, krvne žice, glavu i unutrašnje organe.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.