Otkako se korona pojavila, ne verujem u nju, masku nosim samo kad baš mora... A onda me je jedan događaj okrenuo naglavačke! OVO MORATE PROČITATI!

Čitateljka Informera poslala je pismo našoj redakciji sa molbom da ga objavimo. Nadamo se da će svi izvući pouku iz njega

- Otkako je počela korona, ne verujem u nju. Prosto, virus kao virus, dođe, prođe. Znam mnogo ljudi koji su preležali, ništa im nije bilo, malo temperatura, kašalj i ćao. Osim toga, ja sam mlada, čega ja imam da se bojim. Zato živim život punim plućima, masku nosim samo tamo gde baš mora, izlazim, družim se, ljubim... Baš zato ovo morate da pročitate.

Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam u kovid bolnici, noseći vodu kolegi koji ima koronu, ugledala zabrinuta lica familije deda Steve. Kažu, Hitna pomoć ga je upravo dovezla, situacija se iskomplikovala. U trenutku sam se skamenila. Kao da sam slutila da nikada neće izaći iz proklete bolnice.

Da krenem redom. Deda Steva, jak kao stena. Zovemo ga deda iako je godina mog oca, 68 leta ima, pa nije to puno. Tako razmišljam dok vozim u strahu iz kovid bolnice u Batajnici. Idem na posao, a ne ide mi se. Misli mi lete sa teme na temu, tešim se uglavnom. Ogroman čovek, jak, rumen. Ima on neke hronične bolesti, ali neće se njemu ništa dogoditi, zar ne? Ne sme. 

Čim je primljen u bolnicu, stavili su ga na kiseonik. Dan kasnije, povećali dozu. Sledećeg dana opet. Kažu, ako nastavi tim tempom, moraće na respirator.

Koliko sam se samo obradovala kada su sledećeg dana rekli da mu je bolje. 

Jedna moja drugarica radi u bolnici, šaljem je da ga obiđe, da mu se nađe šta god da mu zatreba. Kaže da se stanje popravlja. Oporavlja se, ma znala sam da će biti bolje. Glupo mi je da ga zovem, iako svi naši prijatelji redovno komuniciraju sa njim. Kao, ne želim da mu smetam, glupost. Kao da čovek u bolnici nešto radi pa je zauzet. 

Važno da mu je bolje. Drugarica ga obilazi kad god je na smeni, sviđa joj se deda, zabavan je. Naravno, zato ga svi i volimo. 

Poruka koja mi je ulepšala dan

Kaže da se oporavlja, kažu biće dobro. Ne mogu da vam opišem moju radost kada sam ugledala poruku od njega desetak dana po prijemu u bolnicu. Deda ko deda, šaljivdžija, šalje mi selfi. Opet ga ne zovem, kuckamo se.

- Idemo negde na pečenje kad izađem i vodimo i ovu tvoju drugaricu iz bolnice, da je časti deda - šalje mi uz svoju fotografiju sa maskom za kiseonik na licu. 

- Dogovoreno, jedva čekam - odgovaram presrećna.

Foto: Informer

Svet se okrenuo naglavačke

To su bile poslednje reči koje smo razmenili. Desetak dana kasnije, situacija se iskomplikovala, krenulo je krvarenje iz nosa. Ne mogu da ga zaustave, ne znaju šta da rade. Mora na intervenciju. Zbog intervencije, stavili su ga na respirator. Kažu, privremeno, biće on dobro. Pitam drugaricu, iako ona nije doktor, ali radi u bolnici već godinu dana, koje su šanse da preživi neko ko je prikačen na resprirator. 

- Jako male, iskreno. Retko ko preživi - kaže ona tužnim glasom.

Tri dana kasnije, drugar javlja, deda Steva skinut sa respiratora, biće dobro. Jao, radosti. Zovem redom, javljam svima. U trenutku nailaze neki sitni problemi koji bi me u normalnoj situaciji iznervirali. Ma ništa me ne nervira. Alo, dedi je bolje, radujem se, briga me za sve ostalo.

Još kada je otišao u bolnicu, zarekla sam se da ću nešto da mu ispričam kad izađe. Jedva čekam. Dok razmišljam o tome, čitam poruku moje drugarice, one iz kovid bolnice.

- E, deda nije dobro. Pogoršalo mu se stanje, kaže doktor da ima još dan, dva, pet maksimalno da živi.

Šta se dogodilo? Kako, zašto? Pa bilo mu je bolje, kako sad dani odbrojani, pobogu?! Bombardujem je pitanjima, na koja znam već odgovor.

- To je jednostavno tako sa koronom. Sada si ok, sutra se sve promeni - objašnjava moja drugarica. 

Sutradan mi je stigla poruka. 

- Deda je umro malo pre. 

Foto: Informer

Korona postoji

Dok suza suzu stiže, shvatam da ta korona zaista postoji. Pitam se šta bi bilo da je deda Steva bio vakcinisan. Možda bi bilo isto, ali bilo bi mi lakše da se ne pitam šta bi bilo... 

U povratku sa sahrane žurim kući da nateram svog oca da se vakciniše. Deda, nisam ti rekla sve što sam htela, ali... Ti si to ionako znao. Hvala za sve lepe trenutke...

Verujte, korona postoji. Nemojte čekati da ubije nekog vama bliskog da biste postali svesni da je smrtonosna.