DEVOJČICI MILOJKI SE NA OVOM MESTU UKAZALA BOGORODICA! Bacila je krčag na kamen i tu se danas nalazi MANASTIR POKROVA PRESVETE BOGORODICE /FOTO/

Devojčica Milojka imala je 13 godina i radila je u polju sa svojim sestrama. Devojke su se brzo umorile od rada, pa je najmlađa Milojka uzela krčag i uputila se ka obližnjem izvoru da donese sestrama hladne vode

Noseći krčag u rukama pošla je po vodu na izvor. Kada je došla do izvora ukazala joj se Bogorodica, koja joj je rekla da se kraj izvora podigne crkva jer će se isceljivati mnogi bolesnici. Da bi ukazala na tačno mesto za izgradnju crkve, bacila je krčag vode na kamen, koji se po svedočenju starijih sestara iz manastira, vremenom uvećavao i od tada je veoma posećen.

Kamen se sada nalazi u maloj crkvi, prvobitno crkvi brvnari, podignutoj 1934. po blagoslovu Svetog vladike Nikolaja. Za ovaj događaj se brzo pročulo, te mnogi bolesni počeše dolaziti i isceljivati se...

Milojka je umrla, a nije dočekala da vidi hram posvećen Bogorodici. U amanet je ostavila bratu Dragutinu da se crkva podigne. Prema njenom zavetu, šezdesetih godina na tom čudesnom mestu nastao je Manastir pokrova Presvete Bogorodice.

Foto: R.B.

Manastir Pokrova presvete Bogorodice

Manastir Đunis sa crkvom Pokrova Presvete Bogorodice je ženski manastir Srpske pravoslavne crkve u Eparhiji niškoj. Manastir se nalazi na području grada Kruševca, u istoimenom selu Đunisu, u dolini Južne Morave.

Godine 1934. po blagoslovu svetog vladike Nikolaja Velimirovića, podignut je hram posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice. Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora 1964. godine, svetinja dobija status manastira, kao metoh manastira svetog Romana u Đunisu. Godine 1977. započeta je izgradnja velikog hrama, koji je zbog zabrane tadašnjih vlasti 1985. godine prekinuta, da bi bila nastavljena 1993. godine.

Radovi su u potpunosti završeni 2001. godine. Crkva je u potpunosti živopisana i delo je Slobodana Janićijevića i Dragomira Jaše Jašovića dok je ikonostas rad ikonopisačke škole manastira Žiča.

O poseti Bogorodice kruševačkom kraju svedoči i veliki kamen koji se kao svetinja čuva u crkvi, ali i zapis Milojkinog brata Dragutina iz 1936. godine. U njemu je opisano čudo o kom se godinama pričalo u Đunisu.

Danas ovu svetinju nedaleko od Kruševca obiđe na desetine hiljada ljudi svake godine, i to i iz najudaljenijih krajeva zemlje. Najviše ih je na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, koji se slavi danas, 14. oktobra.

Foto: R.B.

Voda iz kamena

Ovaj događaj je inspirisao našu književnicu Ljiljanu Habjanović Đurović da napiše roman Voda iz kamena.

- To je istinita priča o veri i neveri. O onima koji ne videše i poverovaše. O onima koji videše i ne poverovaše. O čovekovoj neprestanoj borbi protiv lukavih podmetanja neprijatelja ljudskog i Božjeg. O grehu i kazni. O pokajanju. O prilježnim poslenicima na njivi Gospodnjoj. O brojnim znacima Božje prisutnosti na zemlji. O trijumfu dobra nad zlom. O razlozima za nadu. O dobroti i milosrdnoj ljubavi Majke Božje i Majke svih ljudi. O suzama koje teku preko Božjih dlanova - stoji u opisu romana.

- Još pre mnogo godina i svoj rad i sav svoj život predala sam Presvetoj Bogorodici. Sve što stvorim, Njoj je posvećeno. Svaku knjigu koju napišem primam kao dar Njene dobrote i milosrđa i istovremeno je prilažem kao uzdarje Njoj koja mi je sve dala. I neprestano ponavljam: Slava Presvetoj Majci za sve - izjavila je svojevremeno naša književnica.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.