TESLA NIJE ŽIVEO I UMRO U SIROMAŠTVU! Lažni mit hrvatskih komunista koji su svojatali srpskog genija!

Jedna od mnogobrojnih laži sa kojima se svakodnevno suočavamo je ona da je najveći srpski naučnik i najpoznatiji Srbin svih vremena Nikola Tesla živeo u bedi, zaboravljen od svih, sam, i kao nekakav neshvaćeni zanesenjak i čudak, koji je jedino hranio golubove i razgovarao sa njima

U pitanju je podvala hrvatskih komunista koji već decenijama šire mit o zaboravljenom i siromašnom Tesli koji se ponosi svojom lažnom „hrvatskom domovinom“, Titom, partizanima itd.

Hrvati i komunisti su stalno insistirali na tome da je Tesla, zbog siromaštva i zbog toga što „mi“ nismo mogli ništa da mu „ponudimo“, otišao u Ameriku gde je ostvario svoje snove kao Amerikanac i Hrvat.

U pitanju su čiste laži, kao što je i laž da je Milunka Savić u siromaštvu bila čistačica i zaboravljena ili da je vojvoda Živojin Mišić pisao pismo kralju Aleksandru o Hrvatima itd.

Foto: Public

Nikola Tesla je rođen u kući sveštenika Milutina Tesle i rastao je u svešteničkoj familiji i sa očeve i sa majčine strane. Tu je bilo i oficira i preduzetnika i Tesla je izdanak, i po očevoj i po majčinoj liniji, jedne od najimućnijih i najuglednijih srpskih porodica u austrijskoj Vojnoj Krajini. I kao takvi, Tesle su oduvek živeli u relativnom luksuzu i bili u stanju da školuju svoju decu u najboljim školama.

Mladi Nikola Tesla je tako, tokom školovanja u Politehničkoj školi u Gracu, čak i upao u problem sa kockom, jer je trošio pare koje je od dobijao od porodice.

Tesla je posle toga išao od Maribora do Praga, da bi ga na kraju njegov ujak, koji je bio austrijski pukovnik, zaposlio u Budimpešti preko svojih veza, pošto je Tesla bio izbačen sa fakulteta i privođen zbog kocke. Tu Tesla dobija priliku da prvi put eksperimentiše sa Edisonovom opremom. Kasnije ga ujak i sklanja od austrijske vojske, plaća mu da pređe sa poslom u Pariz Edison, a zatim u Edisonovu laboratoriju u Njujork kod već tada čuvenog Tomasa Edisona. Na svakom od tih poslova, Tesla je imao ogromna primanja.

Foto: Tanjug

U Njujorku već počinje da se pravi mit o Tesli. On uvek živi na najvišoj nozi, druži se sa elitom Njujorka i Amerike, osniva firmu, dobija milionske poslove i medijsku pažnju kakvu danas uživaju najpoznatiji ljudi u Americi. Teslu su sponzorisali najveći bogataši sveta u tom trenutku poput Džej Pi Morgana, Džordža Vestinghausa itd.

Tesla je sve to vreme živeo samo u najskupljim hotelima, hranio se u najskupljim restoranima, putovao, držao predavanja, osnivao najmodernije i najskuplje laboratorije za svoje projekte itd.

Tesla nikada nije živeo u siromaštvu, imao je do kraja ispunjen život, bio je znan, poštovan i cenjen do kraja života. Kao takav je i dolazio i u Beograd i sa ponosom isticao da je on Srbin, što je "najveća moguća" titula i da je ona "viša od kraljevske“, kako je sam pisao u svojoj seriji autobiografskih priča pod naslovom „Moji pronalasci“.

Tesla je i danas jedno od najpoznatijih imena na svetu i njegova popularnost poprima vrtoglave razmere. On postaje svima uzor, najbolji brend električnih automobila, koji je izuzetno popularan, nosi njegovo ime, o njemu se svakodnevno govori na svakom ćošku naše planete.

Jedino su Hrvati i komunisti od Tesle pravili napuštenog, siromašnog, razočaranog, prevarenog zanesenjaka koga niko ne razume i koga su Srbi zaboravili i koga su se odrekli.

Foto: Public

Čak i pod stare dane, Tesla je živeo i umro u tada najskupljem njujorškom hotelu „Njujorker“, a pre toga je decenijama živeo u najpoznatijem hotelu na svetu „Valdorf-Astorija“ u Njujorku.

Nikola Tesla je, zahvaljujući našem ambasadoru u Vašingtonu Konstantinu Fotiću, živeo život potpuno lišen svih finansijskih problema, jer je od svoje države i svog naroda dobijao vrlo pristojan mesečni prihod. U vreme najveće svetske ekonomske krize 30-ih, godina prošlog veka, Tesla je dobijao mesečnu penziju od vlade Kraljevine Jugoslavije i to u vreme kada je zlatni dinar bio jači od dolara. Najviša primanja imao je od 1936. godine pa sve do svoje smrti na Božić 1943. godine.

Čak i za vreme Drugog svetskog rata, naša vlada u izbeglištvu je Tesli redovno uplaćivala njegove prihode. Vlada je takođe postavila njegovog sestrića Savu Kosanovića za generalnog konzula u Njujorku, kako bi pazio na ostarelog ujaka i kasnije preneo njegovu zaostavštinu u Beograd. Tih ratnih dana, Tesla je imao i plaćenu negu od strane naše vlade.