NENAD PERIŠ OTKRIO ZAŠTO JE IŠAO U SMEDEREVO Progovorio o baznim stanicama i podatku koji ga NAJVIŠE ZBUNJUJE

Matej Periš nestao je pre 42 dana u Beogradu. Od kako je njegov nestanak prijavljen policiji, u srpsku prestonicu stigao je njegov otac Nenad Periš, koji sve vreme boravi tu i iz dana u dan prati potragu za njegovim sinom.

Kako kaže, ima puno poverenje u srpsku policiju, koja radi svoj posao najbolje što može. Uprkos prolasku više od 40 dana, očajni otac i dalje veruje da mu je sin živ.

- Verujte, više ne brojim dane, samo čekam da mi telefon zazvoni, da mi se javi Matej ili da mi neko javi kako mi je sin pronađen. Realnost je ta koja me najviše muči, prošlo je puno vremena od Matejevog nestanka, ali onda pomislim kako još ima momenata koji ukazuju na to da je Matej živ. I to je ono što me drži na životu - kaže Nenad Periš za Slobodnu Dalmaciju.

Policija je uvek dostupna

Njegova svakodnevica poslednjih 40-ak dana u Beogradu je ista.

- Skoro svaki dan je isti i moram reći da su mi jutra najteža. Evo, juče ujutro sam ustao u 5.30 sati. I odmah mi dođe pomisao na Mateja i pitanje šta me čeka danas... Pokušavam nešto da pišem, radim, pa se onda priključitim na internet i pomažem u poslu kolegama s Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Splitsko-dalmatinske županije. Novinari su najaktivniji i oni me najčešće zovu. Isto tako u kontaktu sam sa srbijanskom policijom, koja se trudi uvek da mi bude dostupna i moram da kažem da mi se uvek jave kada ih nazovem ili kada im pošaljem poruku - govori Periš.

Foto: MUP Srbije

Pre dva dana Nenad Periš bio je u Smederevu, gde takođe traje potraga za Matejem.

- Išao sam da vidim  potragu i prostor na kojem traže Mateja. Dunav je velik kao more, pa to je širina od četiri do pet kilometara, to je ogromno prostranstvo. Poslepodne odem u Crkvu, nastojim s prijateljima malo da prošetam, da dođem malo sebi. Opet šetam uz reku, jer mi je to mesto, ta reka, jako važna. Imam osećaj da sam bliže Mateju i da ću dobiti odgovore, iako mi još uvek neke stvari nisu jasne - kazuje Periš.

Na pitanje da li je moguće da je neko Mateju, ne iz zlobe, već iz "zafrkancije", ubacio nešto u piće, a da on to nije ni znao, Periš kaže:

- Kada čekate odgovor 40 dana, kao što ga ja čekam, onda vam se u glavi svašta može dogoditi. Ja nikoga ni za šta ne želim da optužim. Matej je bio sportista i znam da su tu veče konzumirali alkohol, i to puno, i to je ono što mene vuče u tu stranu razmišljanja. Je li se dogodilo nešto što ja ne znam, što mi niko nije do sada rekao, jednostavno ne želim da ulazim u tu raspravu. Ovde u Beogradu sam isključivo da nađem svoga sina, a posle toga možemo da razgovaramo o razlozima nestanka i o tome šta je i kako bilo. Da sada pretpostavljam stvari i razloge, potpuno bi me izludelo i od "šume ne bih video stablo" - kaže Nenad Periš.

Pitanja bez odgovora

Mnoštvo pitanja visi nad Nenadovom glavom, a on još nema odgovore na njih.

- Da ste vi došli na to mesto gde se sve to odvijalo, i vi biste imali ista pitanja kao i ja. Prvo biste videli o kolikim se udaljenostima radi, pa biste postavili pitanje kako je Matej uopšte došao do tamo. To su udaljenosti koje se teško za toliko vremena mogu preći i brodom, pa je samim time još više neshvatljivo kako se to sve moglo dogoditi.

Foto: printscreen mup srbije

Pa taj telefon čiji se signal pojavljuje dva sata i dvadeset minuta posle nestanka, pokraj Velikog ratnog ostrva. Pa, pretpostavka da je telefon dao signal u vodi, a ne može se zbog dve bazne stanice tačno odrediti tačka signala, a Mateja nigde ne vidimo. Sve su to pitanja ne koja nemamo odgovore. Da se traži neki predmet, onda bi neko možda i mogao nešto zaključiti i staviti tačku na potragu, ali kada se traži čovek, to nije nimalo lako, jer se čoveka ne možete tako lako odreći - govori Nenad Periš.

Sa svojom porodicom u Splitu čuje se dnevno nebrojeno puta.

Moram biti jak zbog sina

- Čujemo se svaka dva-tri sata. Muče se. Dok sam ja tu, oni su koncentrisani na vesti iz Beograda. Svako od njih to doživljava na svoj način, svtko ima s Matejem drugačiji odnos, ali nastojimo ne govoriti o tome, o prošlosti. Matej je uvek tu, u svim našim razgovorima - kazuje Nenad Periš.

- Crpim snagu iz ljubavi prema svome sinu i prema svojoj porodici. Ja moram biti jak, jer kada to ne bih bio, to bi se odrazilo i na ostale članove moje porodice.

Ne dao Bog da se iko više nađe u ovakvoj situaciji. Svi bi roditelji isto reagovali. Zato ja moram biti prisutan tu, moram biti razborit, moram biti na raspolaganju onima koji mi tragaju za sinom, moram se truditi da nešto prepoznam, možda nešto banalno što bi moglo biti od koristi za potragu. Ja svaku veče ležem i ujutro ustajem s istom mišlju. A to je da nađem Mateja. Moram zbog svog sina biti takav, razborit i koristan - zaključuje Nenad Periš.