PRAZNICI, SVADBE, LETOVANJA... ovo su korona zamke! Dr Tiodorović otkriva dokle će grip da NAS MUČI, evo šta svima SAVETUJE!

Korona brojke iz dana u dan su opadanju, ali svakako nije kraj epidemije, pa se i dalje savetuje oprez, naročito jer su pred nama praznične epidemiološke zamke

Katolički Uskrs koji je za nedelju dana, dolazak naših ljudi iz inostranstva, pravoslavni Vaskrs koji sledi za dve nedelje, nakon toga dolazi i Prvi maj, sve skupa nosi sa sobom rizik od zaražavanja. Ipak, uprkos "zamkama", prognoza je povoljna.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović izjavio je pre nekoliko dana za "Blic" kakvi nas izazovi čekaju, i kako se valjano ponašati. Za najradosniji hrišćanski praznik - Vaskrs, okuplja se porodica, slede prvomajski praznici, a zatim se organizuju svadbe i proslave.

- Uskrs nosi rizik, ne samo što dolaze naši iz inostranstva, već se tada obično održavaju svadbe, okupljanja, što nosi sa sobom visok nivo mogućeg zaražavanja. Da se razumemo, zabrane nema, ali budimo svesni da preporuke postoje, pa ako sumnjate da imate koronu, da imate neki simptom, nemojte ići na proslavu, svadbu, na neki skup - objasnio je profesor Tiodorović.

Foto: printscreen

Kada je dolazak naših ljudi u pitanju, istako je da je potrebno ponašati se odgovorno.

- Treba biti oprezan po pitanju dešavanja sa duplim omikronom u zapadnoj Evropi. Iako ohrabruje vest koju su saopštili Izraelci - da nije u pitanju opasan soj - ipak budimo oprezni. Visoke brojeve zaraženih imaju zemlje odakle će nam uglavnom doći naši ljudi za praznike, pa treba voditi računa i paziti na simptome - objasnio je profesor Tiodorović.

AKO STE OSETILI OVAJ SIMPTOM NAKON PRELEŽANE KORONE, MORATE DA POSETITE LEKARA! Kovid može da bude okidač za ovu tešku bolest!

Uprkos izazovima, pred nama je jedan mirniji period. Od našeg ponašanja zavisi da li ćemo imati porast novozaraženih. Omikron soj pokazao je da je blaži i drugačiji od delte, što je za većinu dobro, međutim, ima i onih koji imaju slab imunitet, a njima se savetuje da budu oprezni.

Na jesen vakcine prilagođene novim sojevima

- Maj će biti miran, ne treba očekivati nešto posebno. Leto će biti mirno takođe, a na jesen očekujem vakcine prilagođene novim sojevima, i apelujem na sve da u svakom slučaju ne zaboravimo na imunizaciju, kako sada, tako i pred jesen i zimu - izjavio je profesor Tiodorović.

Foto: Freepik.com

Kako je već objasnio, on smatra da ćemo de se dogodio balans makro i mikro organizma, te da ćemo samo tokom jeseni i zime, kada ljudi borave u zatvorenom prostoru imati rast, kada je inače i broj respiratornih infekcija u porastu. Tada će, kako je objasnio, biti neophodno da sprovodimo mere samozaštite, nositi maske u zatvorenom, držati distancu, ali da bi do tada trebalo da stignu i vakcine koje su prilagođene novim sojevima.

Grip u aprilu

Takođe, pojavio se i grip, ali nema epidemije, i kako se očekuje njegova cirkulacija će se okončati za nekoliko dana.

Trenutno cirkulišu tri tipa gripa AH1, AH3 i B i grip, te oni mogu dati ozbiljnije simptome sa visokom temperaturom, malaksalost i bolove, što je za one sa oslabljenim imunitetom i hronične bolesnike potencijalni problem.

Kako je za „Blic“ već objasnio epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, grip se najpre javio pre mesec dana među predškolskom decom, zatim se proširio na škole, a sada je već prisutan kod starijih.

Foto: Shutterstock

- Ono što smo do sada mogli da ustanovimo na osnovu izveštaja laboratorija, to je AH1, AH3 i B, ova prva dva mogu dati epidemijsku pojavu, ali s obzirom da su sva tri sadržana u vakcini protiv gripa, i u Torlakovoj, i u ovoj inostranoj četvorovalentnoj, tako da oni koji su vakcinisani oni su zaštićeni. Dalje, B tip ne može i ne daje epidemijsku pojavu. Mi smo, dakle, kao i svetska populacija imali kontakt sa AH1 i AH3, i ni jedan ni drugi nisu ništa novo, AH3 je čak decenijama prisutan, tako da je stvoren kolektivni imunitet koji se pojačava vakcinacijom protiv sezonskog gripa. Tako da je od izuzetnog značaja što smo i prošle i prethodne godine vakcinisali onaj deo osetljive populacije koji zna dobro da im vakcina mnogo znači. To su starije osobe iznad 60 godina, hronični bolesnici svih uzrasta, i to je njima dobro došlo i to ih štiti. Zna se da oni koji imaju izražen komorbiditet da su manje zaštićeni ali je naravno bolje da prime vakcinu nego da ne. Svaka vakcina dolazi na neki prirodni oslon, ona ne može da nadoknadi izuzetno oštećen prirodni imunitet, ali mnogo znači čak i u tim situacijama da ljudi ne dospeju u bolnicu zbog gripa, ili da imaju tešku klinički sliku - objašnjva profesor Tidorović.

Kako dalje profesor navodi, nema mesta panici jer se ne razvija velika epidemija, i da će trajati negde još nedelju dana. Ipak, nije česta pojava da imamo grip u aprilu.

Foto: Shutterstock

- Ne razvija se velika epidemija, počelo je pre mesec dana, pedijatri su to detektovali kod dece, prvo kod dece predškolskog uzrasta, da bi se to nastavilo sa osnovcima, srednjoškolcima, ali sa blažom slikom. Jesu sada prisutne respiratorne infekcije, ali što se tiče gripa on se širi i kod odraslih. Po pravilu on je trebalo da počne početkom februara i završi negde u tokom marta, do sredine najkasnije, ali ovo je verovatno tako zbog prisustva korone. Postoji pravilo postoji, kada je jedan virus dominantan drugi se povlači i sada imamo pojavu da ga grip beležimo u aprilu, a ne sećamo se da smo skoro imali takvu situaciju - objašnjava za „Blic“ profesor Tiodorović.

Ipak, još jedna dobra stvar je da grip nije opasnije od korone, a već imamo situaciju sa omikronom, da nam i on daje lakše simptome. Naravno, ne za svakoga, i zato je od velike važnosti biti svestan kovid epidemije.

- Nije grip opasniji od korone, ali ga karakteriše visoka temperatura, bolovi u mišićima i kostima, malaksalost… Može i on da izazove upalu pluća kod onih preosetljivih koji imaju izražen pad imuniteta, ali uglavnom kod većine sve prolazi čak i bez ikakve terapije za nekih pet do sedam dana - kaže profesor Tiodorović.

Foto: Informer/Peđa Milosavljević/Snežana Antonić

Procedura je odlazak u kovid ambulantu

Zbog aktuelne epidemije koronavirusa koja je i dalje primarni problem, ukoliko se javi bilo koji simptom, neophodno je otići u kovid ambulantu, kako bi se isključila mogućnost zaraze kovidom-19, a zatim lekar propisuje adekvatnu terapiju ako je potrebna.

Ipak, kako se ne bi stvarale bespotrebne gužve, da li je neophodno obavezno ići na testiranje i javiti se lekaru, profesor objašnjava da je sve individualno.

- Ljudi su za ove dve godine stekli naviku čim se pojave simptomi da idu odmah u kovid ambulantu. Ipak, kod ovih sa lakšim oblikom ja lično ne verujem da svi idu na testiranje, jer mnogi nisu ni išli do sada kada su imali koronu, pa ne verujem da će neko sa blagim simptomima požuriti i sada da se testira. Ali da, čim se pojavi tako nešto, prosto to je procedura da se najpre isključi postojanje kovida pa se pacijent sa simptomima šalje na testiranje. Onaj sa lakšim simptomima koji nema pridružene bolesti, može sačekati kod kuće da prođe sve uz odmor i vitamine. S druge strane, oni koji imaju teže simptome neka se jave lekaru za svaki slučaj. Do kada će važiti ta procedura da je neophodno najpre ići u kovid ambulantu, verujem da na to pitanje niko u ovom trenutku ne može dati odgovor - kaže za „Blic“ profesor Tiodorović.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Omikron može zaraziti i do 15 osoba

Omikron je i dalje nešto što je u najvećoj cirkulaciji, te je toliko zarazan da jedna osoba može zaraziti od 10 pa do 15 osoba.

- Mislim da više ljudi šeta sa omikronom nego da ide da se testira ili da sedi kod kuće. Taman neke zemlje objave da ukidaju maske i karantine, pa opet vraćaju… Samo ovo što sada pričaju da se pojavila XE varijanta omikrona, pa to je isto ona varijanta koja je nazvana „kombikron“, kombinacija dva BA.1 i BA.2 omikrona. Tako da prima svim podacima i tu je lakša klinička slika, nema nekih posebnih problema. Sve to prođe, treba mirovati i uzimati vitamine. Ali svaki oblik kovida pa i taj najlakši, on može biti opasan za svaku osobu koja ima pridružene bolesti i slab imunitet, naročito ako nije vakcinisana - kaže profesor Tiodorović.

Srbija je stekla kolektivni imunitet?

Što se naše zemlje tiče, prema zvaničnim podacima, nešto manje od dva miliona stanovnika Srbije bilo je zaraženo koronom, mada se smatra da je bilo i više, s obzirom da je bilo i onih slučajeva zaraze kada neko nije imao simptome, te nije zvanično ni evidentiran. Takođe, bilo je i onih koji nisu išli na testiranje, iako su imali simptome.

Što se vakcinacije tiče, nešto više od polovine punoletnog stanovništva je vakcinisano, što bi kada se sabere sa prirodnim prokužavanjem značilo da smo postali otporniji na korona virus i da imamo kolektivni imunitet. Svakako i korona je mutirala, ali je i dalje tu i prenosi se lako što znači da moramo i dalje biti na oprezu i brinuti o onima koji imaju slabiji imunitet. Vakcinacija je najbolje rešenje, smatraju stručnjaci.

Bonus video: