NEMCI U NEVERICI, KAKO SU TO SRBI USPELI?! ONI SE PREDALI, NE MOGU DALJE, A MI RADIMO I RADIMO... Kolaps građevine u srcu Evrope, PROJEKTI U SRBIJI IDU PO PLANU

Vest da gradnja u Nemačkoj gotovo staje jer ponestaje građevinskog materijala čija cena raste maltene na dnevnom nivou, a zbog čega se strahuje od sklapanja novih poslova, neizbežno izaziva zapitanost kakva je situacija u Srbiji koja je poslednjih godina maltene pretvorena u veliko gradilište

Kada se usled nove ukrajinske krize koja se nadovezala na pandemijsku sa problemima suočava najjača privreda Evropske unije, u kojoj je građevinarstvo poslednjih decenija jedna od važnih privrednih grana, ima li bojazni da bi Srbija mogla da odustane ili odloži neki od mnogih projekata koju su u toku ili su u planu.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Srbija se danas nalazi u velikom investicionom ciklusu, vrednom više milijardi evra, čiji je cilj da se infrastruktura podigne na značajno viši nivo i postane motor razvoja srpske privrede. Grade se autoputevi, brze saobraćajnice, železnice velike brzine, ali i komunalna infrastruktura u 65 opština u Srbiji. Može li se u ovim uslovima držati dinamika na celoj teritoriji Srbije?

Poremećaj cena građevinskog materijala i na tržištu Srbije

- Do sada mi nemamo najavu da će neka gradilišta i neki radovi biti obustavljeni. Naravno, situacija nije jednostavna s obzirom na to da smo posle poskupljenja koja su bila izazvana poremećajima na svetskom tržištu zbog pandemije kovida ušli u drugu krizu, ukrajinsku, koja je potpuno nepredvidiva. Mi sada usled poremećaja na svetskom tržištu imamo poremećaj cena građevinskog materijala i na tržištu Srbije" - kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije Ivana Vuletić.

Ona smatra da bi se tržište stabilizovalo da se pandemija završila kao što je i došla do kraja i da nije bilo nove krize. Zbivanja u Ukrajini su, međutim, izazvala dodatne poremećaje na tržištu građevinskih materijala.

- Skočile su cene čelika, cementa, opekarskih proizvoda, drvne građe. Maltene nema proizvoda čija cena nije promenjena naviše. Armatura je tako otišla između 30 i 40 procenata. Njena cena je 1. marta na stovarištima bila 750-800 evra po toni, a sada je viša od 1000 evra. Dodatni problem izazivaju nestašice na tržištu koje su izazvane većom potražnjom, manjom ponudom, a kriza ima i svoj psihološki efekat - kaže ona.

Ipak, kako dodaje, na našem tržištu trenutno postoji ponuda svih materijala. Problem je, međutim, što sada prodavci i distributeri daju ponude koje kratko važe, tri dana na primer za armaturu i uglavnom se zahteva avansno plaćanje u celosti. Dodatni problem je i to što postoji značajna razlika u cenama kakve su bile u trenutku kada je ugovor bio zaključen i sadašnjim pa bi trebalo naći način da se te stare cene usklade sa aktuelnim, kaže Vuletićeva.

Srbija ne odustaje od projekata

PKS je, kako napominje, pre desetak dana uputila dopis Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa pozivom da održe zajednički sastanak sa kompanijama iz građevinskog sektora kako bi razmotrili mogućnosti za aneksiranje ugovora kako bi cena bila u skladu sa ponašanjem tržišta. Sastanak sa građevinskim kompanijama na kome su upoznati sa problemima sa kojima se one suočavaju je u Komori već održan.

- Što se tiče Ministarstva oni ne odustaju od projekata koje su predvideli i nadam se da će tako i da ostane. U svakom slučaju, način finansiranja projekata za ovu godinu je obezbeđen, a kako će se aktuelizacija ranije ugovorenih cena obaviti u odnosu na predviđena sredstva u budžetu u toku ove i sledeće godine o tome nam ostaje da razgovaramo sa Ministarstvom - ističe čelnica Udruženja za građevinsku industriju u PKS.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Srbija, za razliku od nekih država, uprkos krizi, ne oskudeva u građevinskom materijalu tim pre što se svi osnovni materijali proizvode kod nas, od opekarskih proizvoda, kakvi su cigla, crep, keramika, do cementa i armature. Deo materijala se uvek i uvozi, kaže ona, ali i napominje da bi nas uprkos visokim cenama građevinskog materijala više koštalo odustajanje od projekata.

Važan uticaj na BDP

- Uvek je loše kada odustanete od projekata. Pre svega, rast BDP-a Srbije trenutno je dobrim delom zansovan na velikim infrastrukturnim i građevinskim projektima koji se ovde realizuju i kada pričamo o šteti i to moramo da imamo u vidu. Zato je jako važno da se od radova ne odustane, pogotovo što je građevinarstvo u vezi sa svim ostalim privrednim granama - ističe Vuletićeva.

Na taj način se zapošljava veliki broj ljudi u najrazličitijim sektorima. Zbog toga ona očekuje da svi akteri zajednički, uz pomoć države, nađu način da prevaziđu krizu za koju niko ne može da zna koliko će trajati.