NE DAJTE DA VAS OBLACI ZAVARAJU, UV ZRAČENJE JE VISOKO! Dr Isailović otkriva da li kreme sa SPF faktorom štite kožu i koliko je maslinovo ulje korisno!

U Srbiji UV zračenje je sedam meseci godišnje iznad normale, od aprila do oktobra. I ako je ovih dana oblačno UV zračenje je visoko, dermatolog Gorana Isailović za Informer.rs objašnjava kako se pravilno zaštiti od sunca i kako zračenje utiče na kožu

Iako je ovih dana oblačno i tmurno s kišom, u pojedinim delovima Srbije UV indeks zračenja je visok.

Kako UV zraci utiču na kožu i kako se zaštititi od zračenja u razgovoru za Informer.rs objasnila je poznata dermatološkinja dr Gorana Isailović.

- Nekontrolisano izlaganje suncu može da izazove prolazna ili trajna oštećenja, i zato treba biti oprezan. I na prolećnom suncu ako se preterano izlažemo njegovim zracima mogu se javiti opekotine, crvenilo, plikovi - upozorava dermatovenerolog dr Gorana Isaulović. 

U Srbiji UV zračenje je sedam meseci godišnje iznad normale - od aprila do oktobra. UV indeks raste od aprila i u julu je na maksimumu, kada su vrednosti UV indeksa od 9 do 11. Neophodno je da se zaštitimo od sunca čim vrednost zračenja pređe 5.

Dr Isailović objašnjava da prema standardima lepote živimo u Bronzanom dobu, jer je jedna od po zdravlje najskupljih zabluda ovog veka verovanje da je preplanula, bronzana koža simbol zdravlja i lepote.

- Bronzana boja kože može biti veštačka i dobija se nanošenjem preparata na bazi mineralnih pigmenata ili dihidroksi acetona koji daju tamnu boju koži bez sunčanja i skidaju se poput šminke ili se boja gubi tokom nrkoliko dana. Primenom ovih preparata dobijamo željenu preplanulu boju kože bez izlaganja UV zračenju, ali ova preplanula koža nije zaštićena od daljeg izlaganja UV zracima koje postoji ne samo prilikom sunčanja na plaži već i u običnim socijalnim aktivnostima kao što su odlazak na pijacu ili šetnja - objašnjava dr Isailović.

Foto: printskrin

Zračenje se taloži

Prema rečima dr Isailović izlaganje suncu najviše doprinosi bržem starenju kože i njenom boranju.

Preterano sunčanje je nesumnjivi faktor rizika za nastanak malignog melanoma, jednog od najzloćudnijih tumora kao i nemelanomskih vrsta raka kože kao što su bazaliom i spinaliom.

Važno je napomenuti i da je dejstvo sunčevog zračenja kumulativno, odnosno njegovi štetni efekti sabiraju se godinama. Zračenje ne nestaje ono se taloži - upozorava doktorka.

- Od štetnih posledica UV zračenja najviše će stradati ljudi svetle puti-svetloplavi i riđi sa pegicama. Narodi tamne puti su genetski otporniji na UV zrake jer je njihova koža bogata melaninom koji je prirodni zaštitni faktor - ističe ona.

Foto: Privatna arhiva

Kako se zaštititi od UV zračenja

Upotreba preparata sa SPF postala je imperativ kozmetičke industrije. Skoro da nema kvalitetne kreme, ruža, balzama za kosu koji u sebi ne sadrži supstance za hemijsku i fizičku zaštitu od sunca. 

Kreme pružaju hemijsku odnosno fizičku zaštitu od zračenja sunca. Hemijska sredstva hvataju fotone i sprečavaju stvaranje slobodnih radikala i sagorevanje-oksidaciju. 

- Među fizičkim zaštitnim supstancama najpoznatiji je najfinije usitnjen titanijum dioksid koji izvanredno štiti, a ne izaziva nikakvu alergijsku reakciju i potpuno je neškodljiv. Pored titanijum dioksida u poslednje vreme koristi se microfini zink oksid - ističe dr Isailović.

Ova sredstva nisu predviđena za korišćenje samo na plaži već i u svakodnevnim aktivnostima jer preparati koji daju fizičku zaštitu nanose se na kožu kao zaštitni ekran.

- Ukoliko je koža osetljivija-svetlija i sa manje pigmenta za zaštitu je potreban preparat sa većim zaštitnim faktorom. U proseku se preporučuje preparat sa SPF 15 i više. To znači da ako nam je potrebno 10 minuta sunčanja da lako pocrvenimo, a koristimo preparat sa SPF 20 ,on će nam omogućiti da 20 puta 10=200 minuta provedemo na suncu da bi dobili isti efekat. Veličina SPF određuje se za prosečni tip kože. SPF važi i za stakla na naočarima za sunčanje.

Prema rečima dr Isailović pri kupovini sredstva za zaštitu treba gledati i sledeće podatke:

- Da li postoji zaštita od UVA i UVB zraka istovremeno, da li je preparat fotostabilan, da li je s fizičkim ili hemijskim faktorom zaštite. Bitno je i da li je krema termolabilna, vodootporna, jer od svih tih faktora zavisi koliko će kvalitetno štititi na suncu - kaže dr Isailović.

Osim preparata preporučuje se nošenje lagane komotne odeće od tkanina neprozorne na UV zrake, kao i zaštita za glavu u vidu kape ili šešira.

Maslinovo ulje minimalno štiti

Sve je češća upotreba maslinovog ulja prilikom sunčanja, međutim doktorka ističe da ono pruža minimalnu zaštitu od sunca.

- Tradicionalni načini zaštite od sunčanja kao što su maslinovo ulje i kakao buter daju minimalnu zaštitu i imaju faktor zaštite u vrednosti dva.

Sunce hemijski reaguje sa parfimisanim materijama iz kozmetičkih preparata i zato se oni moraju temeljno ukloniti pre nego što se koža izloži suncu. U suprotnom mogu nastati ružne fleke pa čak i opekotine. 

Ko treba da izbegava izlaganje suncu

Iako se tokom izlaganja suncu u koži stvara vitamin D koji je značajan faktor u prevenciji malignih
bolesti, dr Isailović napominje da se uvek moramo zaštiti, a da postoji i ona grupa ljudi koja bi trebalo da izbegava sunčanje.

- Sunčanje se ne savetuje i onima koji uzimaju lekove kao što su antibiotici iz grupe tetraciklina antidepresivi ili pojedini hormoni-kontraceptivne pilule. Izuzetno je štetna kombinacija sunčanje, pušenje i nepravilna ishrana, gladovanje odnosno dijeta. Ova kombinacija vodi ubrzanom sagorevanju starenju organizma - objašnjava ona i dodaje:

- Sunčanje je potrebno kao lek kod izvesnih kožnih obolenja kao što su psorijaza ekcemi, prija i reumatičarima, mada više svojim infracrvenim-toplotnim nego ultravioletnim zracima. I u ovim slučajevima ne preporučuje se za sunčanje period od 11 do 16 časova kada je intenzitet zračenja najveći.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.