MISTERIJA! BOJA NA POSLEDNJOJ SLICI SAVE ŠUMANOVIĆA NIJE SE OSUŠILA KADA SU USTAŠE PUCALE! Srpski slikar mirno je sačekao dželate, zamolio ih da...

Tog 28.avgusta 1942. godine Sava Šumanović, srpski slikar iz Šida, uhapšen je zajedno sa 120 svojih sugrađana, a potom streljan i sahranjen u zajedničkoj grobnici. Kada su ustaški agenti došli po njega smireno je zamolio da dopuste da se spremi, a potom otišao sa njima. Znao je za raciju, ali nije hteo da se skloni. Iza njega, na štafelaju, ostalo je da se suši njegovo poslednje delo -ulje na platnu nazvano Beračice

Tri platna pod nazivom Beračice uvek su izlagana odvojeno, sve do 2005. kada je prilikom organizovanja izložbe je slučajno uočeno  da se nadovezuju jedna na drugu u predelu zemlje,vinograda i neba. Danas se čuvaju kao deo stalne postavke u Memorijalnom centru u Šidu. Smatra se da je ovim slikarskim delom Šumanović hteo da istakne njegovu posebnost u odnosu na ranija dela i pošalje određenu poruku. Tumačenje ovog platna izuzetno velikog formata i danas je predmet interesovanja srpskih istoričara umetnosti.

Neobičan životni put

Sava Šumanović rođen je 22.januara 1896.godine u Vinkovcima. U Šid se doselio u svojoj četvrtoj godini, a ovaj grad ostaće njegova inspiracija do smrti.

Još u detinjstvu pokazuje interesovanje za umetnost, pa uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu, kreće i na privatne časove kod Isidora Junga koji ga uvodi u tehnike  impresionističkog slikarstva i pokazuje mu radove Sezana i Van Goga.

Foto: N.B.

Kasnije odlazi u Pariz i slikarstvo uči od poznatog kubiste Andrea Lota. Vreme provedeno u Parizu obeležilo je  druženje se srpskim diplomatom i piscem Rastkom Petrovićem, slikarem Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima. U njegova najpoznatija dela iz ovog razdoblja ubrajaju se Doručak na travi (1927) i Pijana lađa, monumentalno remek delo inspirisano istoimenom pesmom Artura Remboa. 

Pozitivne i negativne kritike njegovog stvaralaštva, sumnje da se njegove ideje kradu, različite vizije i snovi znatno su uticali da njegovo mentalno zdravlje oslabi. Nakon povratka iz Pariza u Šid 1928.godine Sava Šumanović doživljava nervni slom. Živeo je povučeno i intenzivno slikao, najviše pejzaže i aktove. Poseban opus čine  radovi na kupačicama i beračicama grožđa.

Smrt slikara i platno Beračice kao poslednja poruka

Kada su ustaške vlasti donele zvaničnu odluku o zabrani upotrebe ćiriličnog pisma i grad Šid ušao u sastav NDH, Sava Šumanović je prestao da potpisuje slike i označavao je samo godinu nastanka dela u desnom uglu slike. Prkoseći mraku,Sava je u tim trenucima u svoja dela unosio svetlije kolorite i prirodu obasjanu suncem. Upravo ta svetlost zaintrigirala je analitičare ovog grandioznog dela, koji su to tumačili kao početak novog ciklusa, prekinut tragičnom smrću umetnika.

Foto: printscreen

Slučajno otkriće nizanja slika 2005.godine obelodanilo je njihov skriveni sadržaj i isprovociralo opsežnija istraživanja. Tako se došlo do zaključka da je ovo delo ustvari triptih koji nosi skrivenu poruku.Triptih  se kao koncept pojavio u ranohrišćanskoj umetnosti, veoma popularan u srednjem veku i Vizantiji. Predstavlja tri samostalne kompozicije religioznog sadržaja koje se idejno spajaju. Na triptihu Beračice mogu se uočiti simboli hrišćanstva, koji su Savi Šumanovići bili jako poznati.

Foto: Printscreen You Tube

Fugura beračica u prvom planu je 12 kao dvanaest apostola. Jedna od njih je izdvojena i predstavlja izdajnika - Judu. Sa njihovih usana, bilo da kleče ili da gledaju u nebo, kao da silazi molitva. Prema dva bureta puna grožđa na sredini slike, kao prema časnoj trpezi, prilaze dve nove duše, takođe žene. Ukupan broj figura - 14  istovetan je broju čokota vinove loze. Sama berba grožđa  simbol je Strašnog suda.

Foto: Printscreen You Tube

Neobičnu kompoziciju triptiha čini 12 mladih žena, svaka sa korpom punom crnog grožđa.  U središnjoj slici između dva vinograda prostire se njiva zrelog žita. Kako se žito u Sremu žanje u julu, a grožđe bere dva meseca kasnije, neizbežna je misao kako je slikar sastavio vino i hleb za svoje poslednje pričešće.

Sasvim je moguće  da je Sava Šumanović, svesno sluteći strašne događaje, ovu svoju „tajnu večeru” sa 12 beračica grožđa sakrio u tri kompozicije koje će ostati nepročitane više od 60 godina.