IZBEGNIMO MUČNINU I NESVESTICU, EVO KAKO DA SAČUVAMO SRCE! Dr Borović o prevenciji tokom letnjih dana: NAGLE TEMPERATURE RUŠE KRVNI PRITISAK

Zašto nagle temperaturne razlike ruše krvni pritisak? I ko je u većem problemu - oni sa visokim ili niskim pritiskom? Kako da izbegnemo mučninu i nesvesticu u vrelim danima? Na sva ova pitanja odgovor je dao dr Saša Borović, kardiohirurg sa Instituta Dedinje

Kako je objasnio doktor, kada su temperature ovako visoke, sve više pacijenata traži pomoć.

- Naše kardiovaskularne rezerve predstavljaju funkciju srca i krvnih sudova i smanjuju se zbog dugogodišnjih hroničnih bolesti. Dodatno, kada je smanjena, prilikom bilo koje vrste stresa u koje spada i visoka temperatura vazduha, može doći do nekog teškog oboljenja. Ta rezerva je očuvana kod zdravih ljudi koji se osećaju dobro. Znate, možete imati sjajne laboratorijske analize, ali pri tome i misliti da ne živite kvalitetno. I onda se postavlja pitanje da li ste stvarno zdravi - kazao je kardiohirurg u "Uranku".

Foto: printscreen

Objasnio je i da su atmosferske promene pritiska u vezi sa promenom meteoroloških uslova.

- Uzrok glavobolje, slabosti i malaksalosti često je niži krvni pritisak koji dovodi do smanjenjenja snabdevanja organizma krvlju, pa i mozga. Tada mozak „pali alarm“ da pati i onda nas boli glava. Ako imate predispoziciju za nizak krvni pritisak, vodite računa u ovim vrelim danima i uzimajte više tečnosti. Voda je najprirodniji način da se čovek rehidrira. Pijte tri litre vode dnevno najmanje, jer višak vode organizam lako izbaci. Osobe ženskog pola koje imaju problem sa venskim sistemom nogu trebalo bi da nose elastične dokolenice koje će im pomoći sa tegobama. Mnogo je važno i da osobe sa sklonošću ka glavoboljama i nesvesticama ravnomerno i pravilno uzimaju obroke, jer hipoglikemija dodatno pogoršava stanje. Savet je četiri ili pet manjih obroka i više voća – rekao je dr Saša Borović i dodao:

- Iskreno ne znam da li postoji dijagnoza SZO u šifrarniku u vezi sa tegobama povezanih sa vremenom, ali mi verujemo pacijentima i onome što kažu. Ako primete da se tegobe pogoršavaju sa promenom vremena, verujemo da je tako. Svaki diskomfor može nekome da smeta, i vreme se pridodaje svemu drugom i utiče na zdravlje- rekao je doktor.

Foto: Informer - Zoran Sinko

Terapija

Kada je reč o osobama koje uzimaju terapiju za visok krvni pritisak, dr Borović je naglasio da je jako važno da pravilno tokom leta uzimaju terapiju.

- Jako je važno da pacijenti sa hroničnim bolestima srca i krvnih sudova prilagode terapiju vremenskim uslovima. Osobe koje piju lekove za povišen krvni pritisak tokom leta i vrelih dana često kažu da im pritisak naglo padne i zbog toga treba smanjiti ili učestalost lekova ili dozu, i to je maltene pravilo. Ko dugo godina ima neku kardiovaskularnu bolest to zna. Kontaktirajte sa kardiolozima i posavetujte se oko terapije - objasnio je Borović.

O Alkoholu

Mnogi tokom vrelih dana kao način hidratacije posegnu za hladnim pivom, ali dr Saša Borović kaže da alkohol, pa ni pivo, nikada nisu dobar izbor tokom vrelih dana.

- Pivo nije samo alkohol. Pet odsto je alkohol, ostalo je voda, ali tih pet odsto alkohola može napraviti veliku štetu. Zato što je alkohol hemijsko sredstvo koje širi krvne sudove. Više krvi se „upakuje“ u vene, a manje je ima u srcu - i eto glavobolje. Ne pivo i ne alkohol kada je vruće - istakao je kardiohirurg.

Foto: Pixabay

Veštačko srce

Kardiohirurg sa Instituta Dedinje dr Saša Borović kazao je danas u „Uranku“ da se pacijent starosti 20 godina koji je veštačko srce dobio 2. septembra prošle godine sjajno oseća.

- On je u odličnom stanju. Nestrpljiv je da dobije srce i na listi je, planiramo ga za transplantaciju. Veštačko srce ima za cilj da osobu sačuvamo za transplantaciju i ono najčešće kupi dovoljno vremena. Procene su da se sa veštačkim srcem može dobro živeti pet i više godina. Naš prvi pacijent ga je dobio 2017, ali još uvek čeka na transplantaciju - kazao je dr Borović na televiziji K1.

Srčana slabost

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je nedavno podatke koji pokazuju da je od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji prošle godine umrlo 55.305 osoba. Podaci pokazuju da je u našoj zemlji tri puta više pacijenata koji pate od srčane slabosti nego od malignih bolesti.

- U završnu, terminalnu fazu uđe četvrtina od ukupnog broja pacijenata koji pate od srčane slabosti. A među tim pacijentima 75 odsto njih u roku od godinu dana premine. Ne postoji nijedan kancer sa takvim brutalnim, ubilačkim procentima. Nemamo evidenciju o broju obolelih od srčane slabosti, ali je sigurno reč o ogromnom broju ljudi i potencijalnih bolesnika. Naš Centar za srčanu slabost je opredeljen samo za tu vrstu bolesnika, lečimo samo tu populaciju - kazao je dr Borović za K1 televiziju i dodao:

- Savet za dobro zdravlje je: zdrav razum, primereno ponašanje, ustaljene životne navike. Poštujte svoj unutrašnji mejnstrim, pokušajte da budete zadovoljni i da ne smarate okruženje - istakao je doktor.

Korona

Kada je reč o pacijentima koji su preležali koronu, oni dolaze u Institut na Dedinju, bivaju lečeni i operisani.

- Verovatno je da je korona pogoršala kardiovaskularna oboljenja, ali nemamo dokaz. Potrebno je vreme za studije, da analiziramo i ronađemo uzročno-posledične parametre - zaključio je doktor Borović.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.