BOLEST BUBREGA POSTALA SVE ČEŠĆA DIJAGNOZA KOD NAJMLAĐIH, UPOZORAVAJU LEKARI! Oko 1.000 dece u Srbiji na dijalizi! Čak 20 čeka novi bubreg!

Koronavirus, pad imuniteta i neizlečene urinarne infekcije uticale su da se poveća broj dece s teškim bubrežnim bolestima

Deci u Srbiji masovno otkazuju bubrezi, zbog čega moraju na dijalizu, a neretko i na hitnu transplantaciju organa, upozoravaju lekari!

Svake godine u Srbiji oko 20 dece čeka novi bubreg, a oko 1.000 mora na dijalizu jer drugačije ne bi moglo da preživi. Kao glavne uzroke bolesti bubrega lekari izdvajaju genetiku, pad imuniteta, neizlečene urinarne infekcije, ali i koronavirus.

Teške posledice

Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Informer da je bolest bubrega postala sve češća dijagnoza kod mališana, pogotovo kod onih koji su preležali koronavirus.

Foto: printskrin/tv pink

- Bubrezi su sami po sebi veoma osetljiv organ, ali i veoma važan za funkcionisanje organizma. Svaki pad imuniteta, jak virus ili urinarna infekcija i te kako mogu oštetiti tkiva ovog organa i biti uzrok ozbiljnih hroničnih bolesti. Zato i ne čudi što dosta dece u poslednje vreme mora na dijalizu, čak i na transplantaciju bubrega - kaže dr Milićević i objašnjava:

- Glavni uzroci za propadanje bubrega jesu genetika, autoimune bolesti, a u poslednje vreme i sve češće urinarne infekcije koje se ne zaleče... Kada se ne izleče, učestaju, a zbog takvih zdravstvenih tegoba prvo će stradati bubrezi i ozbiljno narušiti zdravlje. Takođe, primetili smo i da se hronična upala bubrega javlja i kod dece koja su imala teži oblik kovida-19. Sve to, nažalost, dovodi do toga da je potrebna hitna dijaliza ili transplantacija. Presađivanje organa, međutim, ide malo teže jer nema dovoljnog broja donora!

Borba za život

Da se svake godine stotine dece javi lekaru zbog ozbiljnih problema sa bubrezima potvrdila je i medicinska sestra Maja Jokić (55), koja već 34 godine radi na odeljenju dijalize i transplantacije bubrega u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

- Iza sebe imam više od 120 transplantacija bubrega kod dece. Kod nas dolaze mališani kojima pomažemo da nauče da žive s bolešću koju imaju od malih nogu. Nažalost, mi ne možemo potpuno da ih izlečimo, ali zato smo tu da im olakšamo i da im bude najbezbolnije moguće. Samo mi koji radimo na ovom odeljenju znamo koliko je sve to teško, tužno, bolno i stresno, kako za decu tako i za roditelje - kaže sestra Maja, koja nam je opisala kako zapravo izgleda jedna borba za život malog bubrežnog pacijenta:

- Dijalize znaju da traju godinama, jer je to nekada jedina moguća pomoć. Ali kada dođe red na transplantaciju i sam taj dan kada treba da se obavi zahvat, među svima nama vladaju neke posebne emocije i energija. To su momenti kada roditelji donose odluke o životu dece. Organe doniraju uglavnom mame, tate i bake... Moram priznati da mame prednjače. Ne zato što su one hrabrije, već zato što tate ostaju da budu stubovi porodice, da rade, brinu o njima. Mama je ta koja će da bude sa detetom u bolnici. A onda kada se završi procedura, dolazi na red ulazak u operacionu salu. I sada se naježim od tih prizora i napune mi se oči suzama. U salu ulaze u isto vreme. I majka i dete. Ćutke se gledaju i svako brine za onog drugog. Kada se bude iz anestezije, mama pita za dete, a dete traži majku, pita gde je, uplašeno je, plačljivo... A mi smo tu da ih zbrinemo, utešimo i da zajedno pobedimo!

Bonus video:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.