SVE MANJI BROJ STUDENATA U SRBIJI! Evo zbog čega je to tako

Već nekoliko godina smanjuje se broj studenata. Razlozi su sve malobrojnije generacije, koje, delom nastavljaju školovanje u inostranstvu ili se zapošljavaju odmah posle srednje škole

Ove godine četvorogodišnje srednje škole završava oko 55.000 učenika. Moći će da biraju šta će i gde da upišu, s obzirom na to da Srbija ima 246 akreditovanih visokoškolskih ustanova i 3.092 akreditovana studijska programa.

U prošloj akademskoj godini u našoj zemlji na osnovnim, master i doktorskim studijama, školovalo se 242.550 studenata. Deceniju ranije – 231.661 akademac. Međutim, u prošloj godini upisano je 48.043 brucoša, a deceniju ranije 5.000 više, odnosno 53.082 studenta.

Novo vreme donosi i nove tendencije. Sve je veće interesovanje za IT, dok nezainteresovanost za nastavničku profesiju postaje konstanta.

- Sve je više kompanija koje traže to zanimanje, tehničke nauke, informatika, mašinsko inženjerstvo elektroinženjerstvo i ostale vrste tehničkih nauka. Što se tiče društvenih nauka blagi je pad, doduše sva mesta su popunjena budžetska - navodi prof. Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu.

Foto: Darko Cvetanović

Prof. Vlastimir Nikolić, prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu, kaže da imaju manjak studenata na afirmativnim merama.

- To je 93 studenta, a prijavi se oko tridesetak. A što se tiče budžetskih i samofinanisrajućih to su te brojke oko 3.600 zadnjih pet, šest godina - dodaje Nikolić. 

Na beogradskom Filozofskom fakultetu vruće-hladno. Decenijama najpopularniji smer u Srbiji je psihologija, dok drugi smerovi ostaju nepopunjeni.

- Imamo praktično 10 odeljenja, odnosno 10 fakulteta u jednom, naravno, imamo zajedničku osnovu, ali mislim da je upravo to što budući studenti nisu upoznati sa svim onim što fakultet predaje i nudi. Upravo zbog toga i dolazi do te disproporcije u interesovanjima kada su upisi u pitanju - navodi Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

I beli mantili su uvek traženi.

- Upisali smo 500 budžetskih i oko 40 samofinansirajućih studenata što je jedna situacija koju imamo već poslednjih dve tri godine - navodi prof. Nebojša Lalić, predsednik Veća grupacija medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu.

Foto: Informer

U Kragujevcu na danu otvorenih vrata 220 zainteresovanih srednjoškolaca.

- Sve ostalo možete nekim statističkim, medijskim i marketinškim manevrima da pokrijete, ali ovako nešto je definitivno posledica dugogodišnjeg rada koji se prepoznaje - navodi prof. Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

S druge strane, da bi popunili mesta, neki fakulteti organizuju i treći upisni rok.

- I oni bi morali na neki način da inoviraju studijske programe, da malo osavremene studijske programe, da privuku veći broj stranih studenata, studenata iz regiona i da pokušaju da uspostave zajedničku saradnju sa nekim studijskim programima između fakulteta našeg univerziteta, ili nekog drugog univerziteta - navodi prof. Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

Prema podacima Univerziteta u Beogradu, u ovoj školskoj godini ostao je veći broj budžetskih mesta, a manji za samofinasirajuće studente, što pokazuje da mladi biraju ono što zaista žele da studiraju.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.