Važna vest za srpsku dijasporu: Kako da lakše dođete do stana u Srbiji?

Prosečan Srbin iz dijaspore želi stan u Beogradu i za njega je spreman da plati između 50.000 i 200.000 evra. Donedavno, međutim, dijaspora je nepokretnosti kupovala uglavnom za gotovinu, ali sada se sve menja zahvaljujući kreditima za nerezidente Banke Poštanske štedionice koji su razvijeni na inicijativu i u saradnji sa programom Tačka povratka

Istraživanje iz 2021. godine otkrilo je kako izgleda imovinska karta prosečnog pripadnika srpske dijaspore, kao i kakvi su im planovi da reše jedan od najvećih životnih problema – stambeno pitanje. Istraživanje koje je u zvaničnoj Viber zajednici „Dijaspora“ sproveo program Tačka povratka pokazalo je da je velika većina građana Srbije koji žive i rade u inostranstvu (čak 97,5%) zainteresovana da kupi nekretninu u Srbiji, a interesantno je da na listi lokacija koje ih zanimaju prednjače Beograd i Novi Sad, dok je na trećoj poziciji mesto njihovog porekla.
 
Većina bi htela da u nekom od ovih gradova kupi stan (čak 60,1%), dok manji deo želi kuću (27%) i za to su spremni da plate između 50.000 i 200.000 evra. Kako, dakle, da prosečan Srbin, koji živi i radi u Nemačkoj kupi stan u Beogradu od recimo 90.000 evra? Sve do sada, to nije bilo tako lako i podrazumevalo je uglavnom kupovinu nepokretnosti za keš. Naime, istraživanje je, između ostalog, otkrilo i da dijaspora do sada nije mogla da dođe do povoljnih stambenih kredita domaćih banaka, ali ni do kredita za nepokretnosti u stranim bankama.
 
Ta prepreka je sada prevaziđena, zahvaljujući upravo programu stambenih kredita za nerezidente koji je razvila Banka Poštanska štedionica u saradnji sa Tačkom povratka i uz podršku Narodne banke Srbije.
 

- Cela ideja za ovu inicijativu je i došla iz dijaspore, jer nam se više ljudi obratilo sa pitanjem zašto nisu u mogućnosti da u Srbiji kupe stan ili kuću na kredit. To nas je podstaklo da prvo kontaktiramo Narodnu banku Srbije i proverimo da li postoje prepreke za izdavanje kredita nerezidentima, a zatim i Banku Poštanska štedionica. Posle gotovo 10 meseci rada, pronađen je adekvatan kreditni model - kaže direktor Tačke povratka, Ivan Brkljač.
 
Za kredit se mogu prijaviti naši državljani koji žele da kupe nekretninu u Srbiji, a žive i rade u inostranstvu sa prijavom boravka od minimum 12 meseci. U Tački povratka ne kriju zadovoljstvo što će naši ljudi iz dijaspore od sada moći uz pomoć kredita da kupe nekretninu u Srbiji, koja im može služiti kao investicija, ali i biti osnov za njihov povratak.
 
Oni smatraju da je tu jedan od najboljih načina da se omogući još bliže povezivanje dijaspore s maticom, jer se kupovinom nepokretnosti dodatno produbljuje veza između naših ljudi koji žive izvan Srbije sa lokalnim društvom.
 
- Imamo još zanimljivih stvari koje ćemo objaviti u skorijoj budućnosti, a ovo je istovremeno i poziv našim ljudima iz inostranstva da nam se jave i upoznaju nas sa problemima sa kojima se u dijaspori susreću, jer ih zajedničkim snagama možemo prevazići - zaključuje Brkljač.
 
Tačka povratka je program povezivanja i saradnje između srpskih zajednica iz celog sveta kroz razmenu znanja i iskustava, koji se realizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Vlade Republike Srbije. Ideja Tačke povratka je izgradnja otvorenog srpskog društva, koje slobodno razmenjuje informacije, koristi potencijale srpske dijaspore i vodi dijalog na temu odlaska i povratka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.