ŽENE U SRBIJI ŽELE DA DOJE, ALI STEREOTIPI MOGU DA IH UNIŠTE! Pedijatrijski tehničar objašnjava: Bitna je podrška, nekada čak i lekari daju pogrešne savete

Mame u jednom beogradskom porodilištu željno iščekuju smenu u kojoj radi pedijatrijski tehničar Marko Obradović. Muškarac koji je, svojim savetima, pažnjom i podrškom, mnogim ženama pomogao da istraju u nameri da doje

Marko ističe da uglavnom sve žene žele da doje svoju bebu, ali da im fali prenatalna obuka. Ističe da nekada čak i od lekara dobijaju kontraproduktivne savete, a da ih stereotipi poput - nemaš ti dovoljno mleka, nije ti mleko kvalitetno, dete ti nije napredovalo u težini - potpuno unište.

Žene čuju takve stvari koje ih poraze i zbog straha da je život njihovog deteta ugrožen, one napuste dojenje, što je pogrešno, poručuje Marko.

Marko Obradović je, u podkastu RTS-a posvećenom dojenju, istakao da je tokom 12 godina rada kao pedijatrijski tehničar malo puta čuo od žene da ne želi da doji svoje dete, tj. da nije htela da da šansu dojenju.

- A čak i ako sam to čuo - tih par puta što sam čuo, zaista je par puta bilo iz neznanja, a par puta usled loših iskustava od prethodnog puta. Uglavnom sve žene žele da doje, međutim ono što manjka jeste predstava šta zapravo dojenje znači - kaže Obradović. 

Foto: Shutterstock

Objašnjava da je dojenje disciplina koja zahteva posvećeni pristup žene prema detetu, a da su tehnike dojenja - poput toga kako postaviti bebu da sisa i u kom položaju - nešto što se usavršava.

- To nije za sve isto, nije univerzalno, a to je nešto što može da omogući, olakša, ili i sa druge stane da onemogući i oteža dojenje - kaže Marko Obradović.

Međutim, napominje da se na tome nedovoljno radi.

- I sa strane žena koje se nedovoljno možda interesuju da se edukuju o tome, a opet i sa strane nas koji se time bavimo, ne postoji tih nekih edukativnih momenata gde se i mi zapravo podučavamo kako pravilno treba pristupiti ženi koja želi da doji svoje dete i kako zapravo i rečima i postupcima pokazati i ukazati ženi kako da doji - kaže Marko.

Foto: printscreen RTS

Zašto mama odustaje od dojenja

Objašnjava da žene najčešće odustaju od dojenja zbog bolnih podoja, tegoba sa postavljanjem deteta na dojku, ali i zbog stereotipa na koje nailaze - "nemaš ti dovoljno mleka, nije ti mleko kvalitetno, dete ti nije napredovalo u težini".

- Kada žene čuju neke stvari koje ih potpuno, moram tako da se izrazim, unište, poraze, i negde zbog tog straha da je život njihovog deteta ugrožen - one napuste dojenje, što je izuzetno pogrešna stvar iz ugla onog ko je to podstakao ali i iz ugla žene koja je to prihvatila, dozvolila - kaže savetnik.

Navodi i da postoje kontradiktorni saveti o tome kako žena treba da doji (neko kaže jedna dojka, jedan podoj; neko drugi - 10 minuta jedna pa 10 minuta druga strana), ali da je suština videti koji od tih saveta u praksi "radi posao".

- Džaba je meni da savetujem žene da doje jednu dojku po podoju ako dete majke sisa jednu dojku pet ili sedam minuta i kreće da plače nakon toga. Traži da sisa i dalje a odbija tu dojku i prosto premeštanjem na drugu dojku mi dobijamo ono što želimo... Koji god savet od tih da pomogne, taj je pravi za tu ženu - rekao je Marko.

Foto: Shutterstock

Šta kada beba "ne napreduje dovoljno" 

Napominje da ga mame zovu za pomoć ili odmah nakon izlaska iz porodilišta - ukoliko tamo ne dobiju dobru edukaciju ili ne savladaju sve što je potrebno, ili kasnije - kada su podoji bolni ili kada dete ne napreduje dovoljno i pedijatar na prvoj kontroli savetuje da se u ishranu uključi adaptirana formula.

Takvi saveti, ističe, mogu mnogo da demotivišu ženu.

- Činjenica je da su nekad saveti koje žene dobijaju potpuno kotraproduktivni dojenju, čak iako ih dobiju i od lekara. Mislim da ako je žena zainteresovana za dojenje treba da potraži drugo mišljenje - da li mišljenje lekara, da li mišljenje nekog poput mene, da li možda samo da zatraži podršku od svog supruga - kaže Marko.

Da li mama muči bebu

Međutim, napominje da nekada i "sitnice" određuju da li će se situacija sa dojenjem okrenuti u negativnom smeru.

- Često se dešava da nepostojanje podrške unutar kuće ume ženu bitno da odvoji od dojenja, ili negde da je potisne, da je tera da ona pomisli da radi pogrešnu stvar i da svoje dete muči time što doji, što je potpuno pogrešno - kaže Marko.

Takođe, dodaje, postoje situacije u kojima anatomija žene (konfiguracija dojke i bradavice) utiču na to da bebino sisanje bude bolno, a postoje slučajevi i kada beba odbija dojku.

Ističe da je suština svega u edukaciji, te da će žena koja se na vreme pripremi za situacije u kojima može da se nađe - onda znati i kako da se postavi i koga da pita za pomoć. 

I žene sa implantima doje posvećeno

Marko naglašava da postoje i žene kojima ne prija dojenje i da je u takvim situacijama apsurdno terati je da radi nešto na šta nije spremna.

Foto: Informer

Govoreći o estetskom momentu kao faktoru koji ženu odvraća od dojenja, naveo je da ima pojedinaca koji bi svojim primerom mogli da potvrde tu stigmu, ali da zna i za niz primera koji bi to mogli da opovrgnu.

- Znam za čitav niz primera gde žene, ako ćemo da pričamo sa te estetske strane, imaju i implante i brinu o određenom standardu lepote, čiji je posao takav kakav je, javan, pa opet se odlučuju da doje potpuno i nesmetano i posvećeno svoju decu - ističe Marko.

Kako do "bejbi frendli" društva 

Napominje da su problemi multifaktorijalni, da ih ima mnogo i da kao društvo moramo da se založimo za to da žena koja želi da doji svoje dete dobije pravu podršku.

Upitan da li smo kao društvo "bejbi frendli", budući da nam je i dalje čudno kada žena doji u restoranu, autobusu, na ulici, naglašava da nije do društva već do ličnosti da li će neka žena dojiti dete u javnosti ili će tražiti "zgodno mesto".

- Ali da bi ih trebalo ohrabrivati da doje na javnim mestima - da. Da bi trebalo možda obezbeđivati posebne prostore unutar javnih površina koje bi žene koristile za dojenje - da. I mislim da bi to isto bio neki dodatni korak u promociji dojenja - rekao je Marko.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.