ZA KREČENJE STANA OD 60 KVADRATA POTREBNO ČAK 1.000 EVRA! I to ako uspete da nađete molera! Pre godinu dana za istu kvadraturu trebalo je...

Za najjeftinije krečenje i gletovanje stana od 60 kvadrata potrebno oko 1.000 evra. Samo pre godinu dana ista usluga koštala je oko 450 evra

Krečenje je zbog poskupljenja materijala, ali i nedostatka molera skuplje za čak 30 odsto! Sada je za najjeftinije krečenje i gletovanje stana od 60 kvadrata potrebno oko 1.000 evra. Samo pre godinu dana ista usluga koštala je oko 450 evra. Dodatni problem predstavlja i to što se za slobodnog profesionalnog molera čeka najmanje tri meseca!?!

Struganje, gletovanje i krečenje u Beogradu košta 5,5 evra po kvadratu, što je, kako napominju majstori, "minimalna cena za beogradske uslove". Slično je i u Novom Sadu kada je reč o cenama ove usluge, pa krečenje poludisperzijom u belo košta 1,5, a akrilnim bojama dva evra, dok je cena krečenja u boji, poludisperzijom ili akrilom od 1,8 do 2,5 evra. Kad se na to sve dodaju i "ruke" majstora, jasno je će vas krečenje stajati papreno.

"Fasadni materijali, od lepkova do stiropora, u proseku su skuplji za 50 odsto. Osnovni molerski materijali, farbe, poludisperzije i disperzije, koje koristi najveći broj građana prilikom krečenja, skuplji su od 20 do 40 odsto zavisno od proizvođača, tako da je prosek 30 odsto. Najveće poskupljenje beleže materijali za razne dekoracije zidova, od 100 do 120 odsto, s obzirom na to da je reč o uvoznim proizvodima", objašnjava Andrija Vasić iz jedne radnje.

Poskupele i "ruke"

Pored poskupljenja materijala, skuplje su i "ruke" majstora za oko petinu u odnosu na isti period prošle godine, ali se cene rada i te kako razlikuju po mestima u Srbiji. U unutrašnjosti Srbije moleri su prošle godine svoj rad naplaćivali od 80 do 100 dinara po kvadratu za osnovno krečenje, sada je minimalna cena te usluge od 120 do 150 dinara po kvadratu površine. U prestonici su, međutim, ove usluge skuplje. Mahom se uzima dva evra po kvadratu. I ne samo da majstori debelo naplaćuju "ruke" već ih je toliko teško naći da se mesecima čeka na njihov dolazak. Naime, kao i kod svih zanata u Srbiji, i za fasadersko-molerske radove nedostaje obučena radna snaga, a deficit je posebno izražen tokom letnje sezone.

Foto: Pixabay

"Klijenti zakazuju i po tri meseca unapred. Bavimo se svim vrstama molerskih radova i fizički je neizvodljivo da se sve to postigne ranije. Krečimo različite poslovne prostore, spoljne i unutrašnje fasade, koje zahtevaju mnogo vremena i rada", priča moler Dragan.

Nema ko da radi

Kako su zarade u Srbiji u odnosu na zapadnu Evropu niže, naši radnici odlaze tamo gde mogu više da zarade iako i ovde lako mogu da nađu posao. Otuda se sve češće čuje da u narednom periodu u Srbiji neće imati ko da zida i gradi, kreči i lepi pločice u kupatilu.

"Veliki broj ljudi otišao je u inostranstvo da radi jer su dnevnice molera na zapadu 10-13 evra za sat. Uz to, veliki broj ljudi u ovoj branši sada je angažovan i na velikom broju gradilišta stambenih zgrada širom Srbije ili u turističkim centrima. S druge strane, ne dolaze "nove snage", jer mladi u širokom luku zaobilaze ova zanimanja za školovanje. Nije mi jasno zašto ne rade ako kod nas sada mogu da zarađuju mnogo. Verovatno niko neće da se pomuči", navodi Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.