ODREĐENE VRSTE KARCINOMA MOGU DA UTIČU NA NAČIN HODA! Ukoliko osetite ove simptome ODMAH SE JAVITE LEKARU!

Određene vrste tumora izazivaju lošu kontrolu mišića što dovodi do nespretnih voljnih pokreta, poteškoća sa hodanjem i ravnotežom, koordinacijom ruku, gutanjem, govorom i pokretima ruku

Neke vrste karcinoma, kao i tumori na mozgu mogu da promene način na koji osoba hoda, pokazala su istraživanja na osnovu kojih se apeluje da takve iznenadne promene ne bi trebalo zanemarivati. Naprotiv, promenjen hod trebalo bi da izazove određen stepen zabrinutosti.

Razne vrste karcinoma izazivaju ataksiju – poremećaj koordinacije

Rak izaziva simptome širokog spektra, koji se lako mogu pomešati sa drugim bolestima ili stanjima. Lekari podsećaju da su klasična tri simptoma karcinoma neočekivani gubitak težine, iscrpljujući umor i neobične kvržice, mada, kako ističu, u praksi ne postoje dva ista slučaja. Ponekad, kako naglašavaju, neprijatni, nezgrapni ili nespretni pokreti tokom hodanja mogu da budu simptomatični za pojavu karcinoma.

Kao primer navode ataksiju – grupu poremećaja koji utiču na koordinaciju, ravnotežu i govor, odnosno problem sa koordinacijom, zbog čega se javljaju nesigurni pokreti, a čovek počinje nezgodno ili čak nespretno da hoda. Ataksija je obično znak da postoji problem sa delom mozga, ušima ili drugim delovima nervnog sistema. Pored toga, ataksija može da se odnosi na grupu bolesti ili simptoma određenih bolesti, ali, kao simptom – ataksija je izuzetno česta kod određenih genetskih stanja i oboljenja.

Mnoge motoričke aktivnosti mogu se opisati kao ataksične

Stečena ataksija, na primer, može da ima širok spektar potencijalnih uzroka, uključujući i tumore mozga i druge vrste raka. Ponekad se javlja i kao rezultat paraneoplastične neuropatije, dobro poznate nuspojave raka. Kada čovek oboli od karcinoma mozga, tumor obično oštećuje deo mozga koji se zove mali mozak, a koji igra posebno ključnu ulogu u ravnoteži i lokomociji. Ponekad teško oštećenje mozga može da izazove cerebelarnu ataksiju nedeljama ili mesecima nakon traume.

Simptomi koje osoba doživljava i njihova težina variraju u zavisnosti od vrste ataksije koju ima. Generalno, ljudi sa ataksijom obično imaju lošu kontrolu mišića što dovodi do nespretnih voljnih pokreta. Takođe, obično razvijaju poteškoće sa hodanjem i ravnotežom, kao i sa koordinacijom ruku, gutanjem, govorom i pokretima ruku. U stvari, mnoge motoričke aktivnosti mogu se opisati kao ataksične ako ih pacijenti percipiraju kao nekontrolisane.

Neke vrste karcinoma izazivaju osećaj teške neravnoteže

Osnovni malignitet koji uzrokuje promene u načinu hoda obično je ginekološki, zatim rak dojke, karcinom pluća ili Hočkinov limfom. Prema brojnim nalazima, ataksija se navodi kao klinička manifestacija raka materice. Kao primer se navodi slučaj 67-godišnje pacijentkinje iz Baylor University Medical Center koja je 2015. godine doživela ataksiju kao rezultat raka.

Pacijentkinja se javila na kliniku žaleći se glavobolju koja je traja tri dana, osećaj teške neravnote, mučnine i duplog, dvostrukog vida, što je sve uticalo, ometalo njenu ravnotežu. A dve nedelje pre dolaska u kliniku, pacijentkinji je dijagnostikovan tumor od četiri centimetara nakon šestonedeljne istorije bolova u karlici.

Tumor se nalazio u tkivu, blizu materice. Istraživači su zaključili da je brz tretman tumora najbolji pristup za stabilizaciju i poboljšanje simptoma. U većini slučajeva ataksije, kako navode, neurološki simptomi su se stabilizovali do početka lečenja. U mnogim slučajevima, međutim, čak i ako je lečenje primarnog tumora uspešno, simptomi mogu da nastave da utiču na kvalitet života pacijenta. To ukazuje na važnost rane dijagnoze jer dani na početku lečenja mogu da dovedu do brzog napredovanja i nepovratnog neurološkog oštećenja.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.