CENA DOMAĆIH JAJA U SRBIJI I DO 40 DINARA! U trgovinskim lancima ostala nešto jeftinija

Jaja su među tri namirnice koje su najviše poskupele od prošle godine i to za 43 odsto, navodi se u zvaničnom statističkom izveštaju.

Ugroženi sistemi su doveli do skoka cena mineralnog đubriva i žitarica, što su ključni elementi u proizvodnji stočne hrane. Takva lančana poskupljenja su se prelila i upravo na ovaj najpopularniji prehrambeni proizvod, i to ne samo u Srbiji već i po svetu.

Cena jaja u Evropskoj uniji u januaru je u proseku bila 30 odsto viša nego prošle godine, objavila je evropska statistička kancelarija Eurostat. Cene su najviše porasle u Češkoj (85 odsto) Mađarskoj (80 odsto) i Slovačkoj (79 odsto). Na drugoj strani su Nemačka i Luksemburg sa 18 odsto inflacije cena, te Austrija sa 19 odsto.

Milan Prostran, agroekonomsta, o ovakvom poskupljenju jaja, ali i uopšte o skoku cena u prehrambenoj industriji, kaže, da osnovni razlog treba tražiti u troškovima energije.

- Na prvom mestu su struja i grejanje, kokoške (nosilje) se celu noć greju, što nije slučaj sa domaćim kokoškama koje borave na otvorenom. Drugo, došlo je do poskupljenja ambalaže za pakovanje, prvenstveno kartonske - kaže Prostran.

On dalje ističe da je navažniji momenat ipak povećanje cena stočne hrane koju koriste farmeri, što je slučaj sa svim segmentima poljoprivrede. Dodaje da su malo više od jaja poskupeli mleko i neke vrste mesa.

Foto: Pixabay

Gledajući veće nivoe proizvodnje, veće kamatne stope su jedan od potencijalnih razloga viših cena i u domenu uzgoja živine, odnosno njihovih proizvoda.

- Poskupljenje kredita može možda biti uzrok da neke velike farme povećaju cene jaja jer će im rate za kredit sada biti veći trošak - rekao je naš sagovornik.

Domaće jaje i do 40 dinara

Trenuta cena domaćih, organskih jaja po komadu je 35 dinara, ali negde ide i do 40 dinara, rekla je naša sagovornica S.M., koja i sama uzgaja kokoške na selu za potrebe svoje porodice. Navela je da je jaje prošle godine koštalo od 23 do 25 dinara.

Što se tiče jaja u trgovinskim lancima, ona se u proseku kreću od 20 do 25 dinara, ali tu klasa ima presudnu ulogu. Na osnovu pravilnika o kvalitetu jaja Republike Srbije razlikuju se jaja A i B klase. A klasa se dalje u četiri podgrupe "XL", "l", "M" i "S". U 2021. godini njihova cena je bila oko 18 dinara, a pre nekoliko godina se jaje moglo kupiti za 15 dinara.

Foto: Pixabay

Naša sagovornica je takođe istakla visoku cenu stočne hrane koja utiče na krajnju cenu proizvoda:

- Stočna hrana je značajno poskupela, na primer, koncentrata nema bez 1.200 dinara. Uz to ide i kukuruz, koji je 40 dinara po kilogramu, a gde je još pšenica da se napravi smesa. Na primer, deset kokoški mesečno pojede oko 20 kilograma ovakve smese hrane. Za taj broj kokoški mesečno treba najmanje 3.000 dinara, a kada se uzgraja više, računica je. normalno, još veća - navela je ona.

Pakovanje od deset jaja M grupe u supermarketima košta od 220 do preko 300 dinara, dok cena većih pakovanja prelazi i 650 dinara.

Način uzgoja i oznake

Način uzgoja umnogome određuje finalnu cenu jaja, pa je tako poznato zašto su domaća jaja skuplja. Ali promene se dešavaju i u industrijskoj proizvodnji, gde se svakodnevno usavršavaju procesi uzgoja, koji se neminovno održavaju na celokupno tržište hrane.

- Cena jaja će bitI još veća kada se jednog dana bude usaglasio naš zakon sa zakonom Evropske unije o tome da se jaja mogu proizvoditi samo po podnom načinu držanja koka nosilja, ne više na spratove jer se smatra da to nije dobro za kokoške. Takav način neće imati veliku produktivniost, pa će zato cena rasti. Do toga tek treba da dođe, mada imate i sada u nekim našim prodavnicama jaja sa ovom oznakom "iz podnog načina držanja" i ona su skuplja za nekih 20 do 30 odsto - kaže Prostran.

Jaja se smatraju jednim od najzdravijihih vrsta obroka jer su bogata proteinima, zdravim mastima, vitaminima i mineralima. Uprkos nestabilnostima u proizvodnji i skoku cena, takav nutritivni sastav je glavni razlog njihove velike potražnje i neophodnosti na tržištu.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.