SVAKO DRUGO DETE U SRBIJI IMA PROBLEM SA KIČMOM! Fizioterapeut za Informer.rs otkriva kako najbolje sprečiti ozbiljne posledice

Sve veći broj mladih ljudi ima problema sa kičmom, a o njihovim posledicama, kao i prevenciji istih za Informer.rs govori fizioterapeut Milomir Trišović.

Najčešći uzrok problema sa kičmom kod omladine i dece su mobilni telefoni, sedenje, kompjuteri i svi elektronski uređaji koji mladi danas svakodnevno koriste. Pored napredne tehnologije i loših navika koje deca usvajaju vrlo brzo, postoje dodatni faktori koji utiču na pojavu problema sa kičmom.

Fizioterapeut Milomir Trišović otkrio je za naš portal koji period odrastanja kod dece je ključan  kada je u pitanju pojava problema sa kičmom.

- Problemi sa kičmom se javljaju u ranom pubertetu. Kod devojčica se javlja od osme ili devete godine, jer one tada naglo izrastaju. Kod dečaka nagli rast i razvoj se kasnije pojavljuje obično u periodu od 12 ili 13  godina - rekao je fizioterapeut Trišović.

Foto: Privatna arhiva

Trišović ističe važnost stručnog nadzora dece u godinama puberteta, usled kojeg bi mogli da se izbegnu problemi sa kičmom koji sa sobom nose velike i opasne posledice.

- Ukoliko deca nisu pod stručnim nadzorom trenera, fizioterapeuta ili doktora u periodu naglog rasta i razvoja onda dolazi do oboljenja koja se zovu kifoza, skolioza, iskrivljenost jednog dela kičme, lumbalnog, torakalnog, vratnog dela kao i poremećaj posture - objašnjava Milomir Trišović. Naš sagovornik je objasnio kako da primetimo da detetu treba pomoć i da ima problema sa držanjem.

- Postura je vrlo važna jer predstavlja ono kako osoba hoda. U slučaju njene poremećenosti primećuje se da osoba naginje na jednu stranu, pa potom i na drugu. Može se primetiti i šepanje, na koje osoba ne obrati pažnu, ali fizioterapeuti u svakom momentu mogu po načinu hoda da primete da li osoba ima poremećaj kičme, kuka  ili kolena -  istakao je fizioterapeut.

 

Foto: Shutterstock

Broj dece koja imaju neki problem sa kičmom se svakog dana povećava, što nije bio slučaj pre 20 ili 30 godina. Razlika je u igri. Nekada su se deca najviše igrala u parkovima, dvorištima kuća ili seoskim ulicama gde je mašta bila njihov najbolji prijatelj, a fizička aktivnost nešto što se podrazumevalo. U današnje vreme deca su park zamenima mobilnim telefonom čije korišćenje donosi velike posledice po njihovu kičmu koja će im u kasnijim godinama biti stub života. 

- Danas svako drugo dete ima neki problem sa kičmom, što predstavlja izuzetno čestu pojavu. Čak i deca koja treniraju, vrlo rano odlaze u teretane i sportske centre, gde treninge ne obavljaju individualno, već u grupama i tamo rade vežbe koje su namenjene za sve. Tom prilikom im se desi poremećaj usled podizanja velikih težina, kao i rada na spravama koje nisu namenjene njihovom uzrastu. Svoje vežbanje obično usresrede na podizanje tegova prilikom čega njihovi mišići navodno ojačaju, ali stradaju zgobovi i kičmeni stub. Trenutak kada ojačani mišići oslabe dolazi do problema sa kičmom - ističe Trišović.

Popularno je mišljenje da se problemi sa kičmom pojavljuju u kasnijim godinama, ali u današnje vreme to nije pravilo. Svojim ponašanjem u adolescenciji može prouzrokavati probleme sa kičmom čak i u 20-im godinama života.

- Problem sa kičmom može da se javi i 25-oj godini, jer dečaci već od 14-te godine počinju da idu u teretanu i podižu jako velike težine. Fascinantno je da stručni tim, koji radi u teretani, ne opominje iste te dečake. Oni treba da im pomognu preporukom težina koje podižu, kao i vežbi. Smatram da ako si stručnjak treba da pomogneš znanjem nekom ko nije stručan u tome šta radi - rekao je fizioterapeut.

Foto: Printscreen You Tube

Danas roditelji neretko smatraju da su sprečlili mogućnost pojave problema sa kičmom kod njihove dece time što ona treniraju i tada zaboravljaju na važnost rednovnih preventivnih pregleda specijalista.

- Roditelji misle da ako im dete trenira i bavi se sportom, on nema problema i da je njegova kičma ispravna. To je apsolutno pogrešno! Vrlo su bitni redovni pregledi fizioterapeuta, fizijatra i ortopeda dece uzrasta od osam do 15 godina. Važno je da pregledi budu u kontinuitetu u tom uzrastu dece upravo zbog ekspanzije i puberteta koji se tada dešava - napominje Trišović.

Posledice problema sa kičmom

Navike dece tokom puberteta, način života, prekomerno korišćenje mobilnih telefona, tableta i kompjutera dovodi do raznih problema sa kičmom koja sa sobom donose mnoge posledice poput ozbiljnih oštećenja na kičmenom stubu koja mogu za rezultat imati operaciju ili čak nepokretnost čoveka u kasnijim godinama života.

- Posledica problema sa kičmom može biti diskus hernija. Dešava se da su dečaci trenirali više nego što je predviđeno u periodu puberteta, i oni nemaju problem dok su mišići jaki i mladi, ali to traje negde do 30-te godine. Tada dolazi do smanjenog intenziteta treniranja usled čega se javlja poremećaj u kičmi jer mišići nemaju takvu snagu i elastičnost kao u mlađim danima. To dovodi do operacije diska kada više pomoći nema zbog oštećenja dva do pet diskova. Oštećenje diska može dovesti i do nepokretnosti ljudi u kasnijim godinama - ističe naš sagovornik.

Foto: Shutterstock

Posledice problema sa kičmom se ne javljaju brzo. Ukoliko deca ne brinu o svojoj kičmi tokom detinjstva i puberteta, i povrede koje zadobijaju u tom periodu ne izleče adekvatno i na vreme, njihove posledice po zdravlje kičme mogu da se pojave čak 20 godina kasnije.

- Svaku povredu koju zadobije organizam, i u detinjstvu i u srednjoj dobi, a ne zaleči je na vreme sigurno će se njena posledica pokazati kad - tad. Telo će sigurno odreagovati na tu povredu, nekada za 10, a nekad za 20 godina. To se dešava kada povreda nije adekvatno izlečena na vreme, i onda drugi zglob ili mišić preuzima funkciju onoga koji je oštećen, a osoba koja je mlada misli da je dobro i da je izlečen. Dešava se upravo suprotno jer time se opterećuje sledeća mišićna grupa ili sledeći zglob - objašnjava Trišović za Informer.rs.

Fizioterapeut smatra da roditelji imaju neku vrstu blokade kada treba da svaki dan dovode dete na terapije, ali  ističe da odnos između njega i dece pokazuje da su ona mnogo više spremna za saradnju.

- Deca mnogo više žele da sarađuju nego roditelji, ona nas grle, pričaju sa nama, čak često požele da roditelji izađu iz ordinacije da bi sa fizioterapeutom pričali otvorenije. Često je veliki pritisak na decu od strane roditelja, koji im ne dozvoljavaju da iskažu svoje mane i da nam kažu gde je problem. To se dešava zbog neretkog stava roditelja da je odvođenjem deteta kod fizioterapeuta svoj posao završio, a to tako ne može - rekao je naš sagovornik.

Poznato je da u današnje vreme je sve veći broj veoma ambicioznih roditelja koji forsiraju svoju decu da treniraju više od predviđenog zarad boljeg i većeg uspeha. Mišljenje fizioterapeuta je da takav način treniranja kod dece vrlo opasan iz više razloga.

- Treniranje po šest puta nedeljno je opasno, ali je opasnije ako nema adekvatnu rehabilitaciju. Detetu od 10 godina nije mesto u teretani, ono treba da ima svoje detinjstvo i neće sigurno zakasniti na ono šta ga čeka. Ukoliko je dete talentovano i uporno, ono nigde ne kasni. Detetu treba pružiti šansu da se ono pronađe, jer mnogi roditelji nametnu treniranje nekog sporta poput fudbala, jer je na primer njegov otac nekada bio fudbaler, a dete samo želi da bude vaterpolista - objasnio je Trišović.

Foto: Shutterstock

Pre par decenija se pojavilo rešenje poput midera koji su služili da pomognu čoveku pri ispravljanju kičme, ali danas njihova upotreba nije toliko praktična. 

- Danas se mideri izbegavaju zbog pasivnosti mišića. Oni služe da stabilizuju kičmu i koštano-zglobni sistem drže da ne skrene dok dete naglo izrasta. I to je u redu nositi neki period u tom uzrastu, ali čim se to završi treba ga skinuti i jačati miskulaturu mišića - istakao je fizioterapeut.

Većina omladine smatra da odlaskom u teretanu poboljšavaju svaki segment zdravlja svog tela. Fizioterapeut Milomir Trišović objašnjava zašto teretana nije namenjena deci i adolescentima i na koji način mogu da koriste jedan deo prostora iste u cilju ojačavanja svoje kičme.

- Pre 15.godine niko ne treba da uđe u teretanu, ali u salu za vežbanje treba. Svaka teretana poseduje deo koji ima mašine i tegove, kao  i salu za vežbanje koja je u redu da se koristi u mlađim danima za vežbe izdržljivosti, snage i kondicije koju mogu da rade i deca od 10, 12 godina. Tu se rade funkcionalne, fiziološke i terapeutske vežbe koje su ključ zdravlja kičme - zaključio je za naš portal Milomir Trišović.